Izvor: B92, 29.Apr.2011, 04:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Domaća valuta pregazila evropsku
Beograd -- Psihološka granica od 100 dinara za evro je probijena. U petak zvanični srednji kurs iznosi 99,62 dinara, koliko je iznosio i u martu prošle godine.
Od početka godine, uz inflaciju od 5,6 odsto, dinar je ojačao prema evru za 6,4 odsto, a prema dolaru 12,1 odsto.
U poređenju s krajem marta prošle godine, dinar je, međutim, oslabio prema evru za 3,7 odsto. Poslednjeg dana marta 2010.godine kurs je iznosio 99,76 dinara, dok je ove godine bio na >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nivou od 103,59 dinara.
U Narodnoj banci Srbije savetuju da je sada dobra prilika za sve one koji su i dalje izloženi deviznom riziku da razmisle i iskoriste povoljan momenat za zaštitu od rizika pomeranja kursa. Objašnjavaju da je uzrok poslednjeg jačanja dinara posledica ponude i tražnje na deviznom tržištu
U banci Inteza kažu da "zaključenjem terminskog ugovora privrednici eleminišu neizvesnost, jer fiksiraju kurs po kome će izmiriti svoje obaveze u stranoj valuti, ako su uvoznici ili u domaćoj, ako su izvoznici. Osnovna prednost terminske kupoprodaje deviza jeste činjenica da je kurs unapred poznat, iako se odnosi na neki datum u budućnosti".
Međutim, uprkos upozorenjima centralne banke, mnogi privrednici i dalje ne koriste nikakve instrumente zaštite od kursnih razlika. Kad su jednom prilikom Branislava Grujića, predsednika kluba Privrednik, upitali zašto to ne radi, odgovorio je "ko se hedžuje, može da se ubije" misleći na stručan naziv za terminsku kupovinu deviza.
I Milan Knežević, vlasnik konfekcije Modus, priznaje da ne koristi instrumente zaštite od valutnog rizika.
"Prvo, to košta i banke to ne rade džabe. A drugo, pošto je kurs ovde uvek nestabilan, to znači da bi stalno morao da idem u banku i stalno da se hedžujem", objašnjavao je Knežević svoje razloge zašto je protiv ovakve usluge.
Ipak, požalio se da je robu pre nekoliko meseci prodao po kursu od 107, a na naplatu mu račun stiže po kursu od 103 dinara. To znači da mu je nestabilnost na deviznom tržištu pojela ceo profit.
"Država je kriva za jačanje dinara, jer na taj način stimuliše uvoznike što joj donosi značajne prihode u kasu", smatra Knežević.
Predizborna godina jača dinar
Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da "kretanje na deviznom tržištu ne odražava realno stanje domaće ekonomije, odnosno nije posledica najvažnije stvari - priliva deviza od izvoza".
S druge strane, na jačanje dinara utiče, kako kaže Đukić, očekivanje priliva deviza od prodaje Telekoma, a investitori takođe, znaju da će u predizbornoj godini, nadležni sve učiniti da održe jak dinar, iako za njega nema realne podloge. Stabilna valuta je moguća samo sa uređenom privredom, koja donosi devize izvozom svoje robe i usluga.
UTICAJ
Kako kaže Đorđe Đukić "najveći uticaj na kurs ima povećanje referentne kamatne stope, koja je sada na nivou od 12,50 odsto, kako bi se sprečili inflatorni pritisci, a to je s druge strane podsticaj za investitore, pre svega banke da kupuju državne zapise i pretvaraju devize u dinare".
To je prema rečima Đukića, jedina filozofija, kada je u pitanju kurs. "Firmama i građanima koji su zaduženi kod banaka, sada će biti olakšano da otplate rate", kaže Đukić.
On objašnjava da je "većina uzela zajmove sa deviznom klauzulom, pa jačanje dinara smanjuje izdvajanje iz kućnog i budžeta preduzeća za obaveze prema bankama".
"Građani, koji su se zadužili u evrima ili švajcarskim francima sada plaćaju manje rate, u proseku zavisno od kredita za 200 do 1.000 dinara, u odnosu na prethodni mesec. Ali, štediše koje su šparale u evrima za proteklih godinu dana, i sada žele da kamatu pretvore u dinare, su na gubitku", kaže Đukić
Na dobitku su oni koji su u banke uložili dinare, sada mogu da kupe više deviza. Građani, koji nemaju ni kredite, niti štednju, za sada nemaju nikakve ni štete ni koristi od pada evra, jer cene ostaju na istom nivou.
