Izvor: B92, 01.Feb.2009, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dodatna sredstva stabilizuju kurs
Beograd -- Ekonomisti smatraju da se jedino dodatnim finansijskim sredstvima iz inostranstva ili izvoza može trajnije stabilizovati kurs.
Dinar će sutra ponovo oslabiti prema evru za 62 pare, pa će zvanični srednji kurs biti 94,72 dinara. Devizni kurs postao je ne samo monetarno, već ključno ekonomsko, socijalno i političko pitanje. Građani i privrednici se pitaju koliko će narednih dana vredeti dinar. Ipak, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << niko ne može da predvidi dalja kretanja kursa, jer oscilacije zavise od brojinih faktora.
Ekonomisti smatraju da država mora da odredi tačku do koje dinar sme da pada.
"Ne bi smelo da dođe do suviše velike korekcije deviznog kursa, odnosno do gubitka vrednosti dinara, zato što će se onda javiti čitav niz lančanih situacija u kojima ni građani ni privreda neće moći da izmiruju svoje obaveze", kaže član Ekonomskog saveta Dejan Šoškić.
"Doći će do reporogramiranja, što nije dobro. U krajnjoj instanci moglo bi da dođe do problema u bankarskom sistemu. Drugim rečima, država mora da zauzme stav na kom nivou deviznog kursa će agresivinje početi da koristi devizne rezerve u pravcu njegove odbrane", dodaje Šoškić.
Stabilnosti kursu dinara doprinosi novac koji je počeo da se sliva u državnu kasu od privatizacije NIS-a. Međutim, prihod od privatizacije će, prema proceni stručnjaka, kratkorčno rešiti oscilacije nacionalne valute.
Za dugoročnu stabilnost neophodna su direktana strana ulaganja, jačanje izvoznog potencijala, pa i dodatne pozajmice.
"Treba što više već odobrenih kredita da se privuče u zemlju. NIS-ova sredstva će imati kratkoročnog efekta, ali će se i to potrošiti. Treba privući mnogo značajnija sredstva. Lično mislim da kredit od MMF-a nije dovoljan i da treba ponovo razgovarati o novom kreditu, tražiti od EU dodatna sredstva, koja je moguće dobiti", kaže Jurij Bajec, član Ekonomskog saveta.
"Koliko bi novca bilo potrebno da se on stabilizuje zavisi od našeg uvoza i izvoza. Zbog svetske krize koja je jača nego što smo mislili, što znači da će biti sve teže povećati naš izvoz, a sve više će se drugi truditi da prodaju nama robu, tako da će deficit nastaviti da raste, a onda će nam biti potrebno da bar toliko raste priliv stranog kapitala da bi se usporio rast dinara", rekao je ekonomista Milan Kovačević.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je u Davosu da je od Svetske banke zatražio dodatnih 300 miliona dolara podrške za Koridor 10 i prosvetu i nauku u Srbiji. Ovaj novac bi takođe doprineo stabilnosti kursa.
Inače, u Skupštini Srbiji već neko vreme na ratifikaciju čeka nekoliko stranih kredita koji su Srbiji odobreni, među kojima su sredstva za izgradnju Koridora 10, beogradske obilaznice i modernizaciju zdravstvene mreže.
Ipak, kako upozoravaju ekonomisti, Srbija mora da bude oprezna kada uzima nove kredite. Taj novac ne bi trebalo korsititi za izmirivanje tekućih državnih obaveza, već upravo za podizanje proizvodnog potencijala i infrastrukture.
