Izvor: B92, 10.Jun.2013, 13:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dinaru veruju samo na kratak rok

Beograd -- Zbog loše ekonomske situacije, opada interesovanje za dugoročne hartije od vrednosti, pišu Novosti.

Da li investitori planiraju da i dalje beže iz dinara u devize biće očiglednije krajem meseca, kada je država zakazala prodaju trogodišnjih dinarskih obveznica vrednih 10 milijardi dinara.

Jer, svako ulaganje u dinar na duži rok je veći rizik, pa se upravo na tom terenu lako vidi poverenje investitora u srpsku valutu i ekonomiju.

"Investitori >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uvek ulažu na tržištima koja nude povoljniju kamatnu stopu, uz prihvatljiv rizik" - objašnjava, za „Novosti“, jedan investicioni bankar.

"Kada su kamatne stope u Evropi niske, kao što je sada slučaj, opravdano je investirati u državne hartije poput naših, koje donose dobar prinos. Na evro je, recimo, između tri i pet procenata."

Međutim, kada do ušiju investitora dođu iole nepovoljne vesti, preko noći može sve da se promeni.

A, upravo u prethodnom periodu Srbija je dobila nepovoljan izveštaj Međunarodnog monetarnog fonda, manjak u budžetu je sve veći, danima se najavljuju mere za kresanje državne potrošnje.

Kao rezultat svega toga, pojedine strane investicione banke, Barklis na primer, dale su preporuku svojim klijentima da prodaju srpski dug, a to je rezultiralo porastom prinosa na evroobveznice koje je izdala Srbija.

To, praktično, znači da su investitori koji su u njih ulagali sada spremniji da ih se reše i da ih prodaju po nižoj ceni.

U prilog celoj ovoj priči ide i prošlonedeljna prodaja dinarskih petogodišnjih obveznica, koja je išla slabo. Prodato je tek 25 odsto ponuđenih hartija, uz prinos od 10,5 odsto.

Ako je za utehu, na prodaji trezorskih zapisa u evrima, ovog utorka, postignut je dobar prinos, ali u korist naše države, mada je prodato manje hartija: 40,14 odsto od ponuđenih.

Reč je o prinosu od svega 3,15 odsto na dug u evrima koji za naplatu dospeva za godinu dana.

Stopa prinosa od 3,15 odsto na dug u evrima je prilično niska i posledica je dve činjenice: ima mnogo raspoloživog novca na globalnom tržištu, ali i u ovdašnjim bankama koje imaju višak likvidnosti koji nemaju gde da plasiraju, jer je u privredi i dalje veoma visok rizik - objašnjava, za „Novosti“, Nenad Gujaničić, stručnjak za tržište kapitala. - Ovako, ulagači ostvaruju kakav-takav prinos u evrima, a strani investitori u zemljama kao što je naša upravo najviše vole ovakve kratkoročne emisije, jer na dugi rok uvek može da bude neprijatnih iznenađenja.
Pogledaj vesti o: Dinar

Nastavak na B92...