Izvor: Politika, 25.Apr.2013, 22:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinar za preventivu, deset za štetu
Kragujevac formira jedinice civilne zaštite koje će brojati od 500 do 800 ljudi
Kragujevac – U sistemu odbrane i zaštite stanovništva od elementarnih nepogoda u Kragujevcu će do kraja godine biti formirane jedinice civilne zaštite opšte namene koje će brojati od 500 do 800 ljudi, otkriva za „Politiku“ Dragoš Radovanović, načelnik Odeljenja za preventivnu zaštitu od elementarnih i drugih nepogoda. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – Jedinice će biti mobilne i delovaće na celoj teritoriji grada, a njihovi pripadnici će biti birani u saradnji sa Ministarstvom odbrane. Reč je, uglavnom, o mlađim i nezaposlenim licima koja su završila civilnu vojnu obuku i poseduju osnovna znanja o prvoj pomoći. Ta lica će imati, praktično, ratni raspored u budućim jedinicama, a grad će sa svakim od njih potpisati ugovor. Naknadu će dobijati po angažmanu. Sredstva za ovu namenu postoje u delu budžetske rezerve za kritične situacije – objašnjava naš sagovornik.
Kragujevac ne spada u grupu najrizičnijih gradova u Srbiji, ali opasnost od elementarnih nepogoda svakako je prisutna, kaže Radovanović, naglašavajući da je preventiva daleko bolja i jeftinija zaštita, imajući u vidu da se za otklanjanje posledica uvek mora izdvojiti desetostruko više novca. – Tako je uvek bilo, jedan dinar za preventivu, deset za štetu. Šteta koju je grad naneo Desimirovcu 2011, kada su u tom selu oštećeni mnogi stambeni i pomoćni objekti, procenjena je na 20 miliona dinara, što je bilo tek nešto manje od našeg celokupnog budžeta za tu godinu – podseća Radovanović, navodeći da je za zaštitu od elementarnih nepogoda lokalna samouprava ove godine izdvojila 35 miliona dinara.
Najviše sredstava, 13 miliona dinara, namenjeno je sprečavanju i ublažavanju posledica elementarnih nepogoda, s tim da će deo novca morati da bude upotrebljen i za nabavku nove opreme za uzbunjivanje. – Prvo treba da uradimo akustičnu studiju, koja će pokazati koliko nam je novih sirena potrebno i gde sve treba da se postave. Sirene kojima sada raspolažemo stare su 30–40 godina – kaže Radovanović.
Osim pomenute studije, grad će morati da izradi planove i za zaštitu od tehničko-tehnoloških udara. – Budući da obilaznice nisu izgrađene, kamioni sa cisternama u kojima se prevozi gorivo ili hemikalije još uvek prolaze kroz centar grada, što je potencijalna opasnost – upozorava naš sagovornik.
Procena rizika od zemljotresa ne postoji, čekaju se mape Republičkog seizmološkog zavoda, a što se tiče klizišta, za sada su utvrđene kritične tačke, koje se nalaze u naseljima Trmbas, Beloševac, Stanovo, kao i u selima Gornja i Donja Sabanta, Gornje Komarice, Botunje. U izradi planova najdalje se otišlo kada je reč o poplavama, a najugroženija su mesta kroz koja protiču rečice Uglješnica i Ždraljica. – Kad se nešto desi, kao zemljotres u Kraljevu, onda svi reaguju, ali vreme učini svoje i zaboravi se na mnoge stvari koje moraju da se urede. Imamo još mnogo posla, neki zakoni tek treba da se donesu, pa izgleda kao da sve radimo iz početka – navodi Radovanović, iznoseći stav da je u vreme SFRJ ova oblast bila precizno uređena.
Zbog organizacionih i finansijskih problema, Kragujevac raspolaže sa četiri puta manje protivgradnih raketa nego što mu je potrebno, a neusklađene ingerencije između republičkih i lokalnih organa mogu da dovedu i do ozbiljnijih posledica.
Gružansko jezero, na primer, pripada opštini Knić, preradom vode se bavi kragujevačko komunalno preduzeće „Vodovod i kanalizacija“, a čitava akumulacija je, praktično, pod upravom JP „Srbijavode“. Ko će reagovati u slučaju da dođe do oštećenja brane? Sve nejasnoće u oblasti zaštite od elementarnih nepogoda, smatra naš sagovornik, moraju biti brzo otklonjene.
Brane Kartalović
objavljeno: 26.04.2013.
.jpg)
