Izvor: Glas javnosti, 14.Jun.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinar vrti gde burgija neće
„Dragi putnici, u Kragujevcu ćemo odmoriti pola sata. Imate vremena taman da popijete kafu, nešto prezalogajite, ili-da diplomirate!“ U vreme „Afere indeks“, kada su u javnost procurele informacije o kupovini diploma na pojedinim srpskim univerzitetima, upravo ova pošalica danima je zasmejavala naciju. O korupciji u prosveti i danas se često govori, jer je na ovu boljku u Srbiji, izgleda slabo ko imun.
Nedavno objavljeni rezultati istraživanja nevladine organizacije „Transparentnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Srbija“ pokazuju da je gotovo svaki peti građanin Srbije tokom prošle godine bar jednom nekome dao mito, i to najčešće završavajući poslove u oblastima zdravstva i obrazovanja. Kako pokazuju nezvanični podaci, imovinska korist pribavljena na ovaj način iznosi oko 3.000 evra.
- Mnogo faktora utiče na pojavu korupcije u nekom društvu, ali mislim da je glavni ipak onaj koji je još pre nekoliko decenija čuveni Slobodan Jovanović markirao rečima: „Ako političke stranke postanu važnije od svega, veća je opasnost da ostanu bez principa i uverenja. A, bez njih one teže uspehu radi uspeha, gledaju da što pre uzmu vlast i što duže je zadrže. Postaju preduzeća za eksploataciju vlasti i kao i sve druge grupe rukovođene egoističnim pobudama, šire oko sebe korupciju“ - smatra Rodoljub Šabić, poverenik za informacije.
Mitom do kredita
- Korupcija je u poslednjih 20 godina postala način života i veliko zlo koje razara pravdu, pravo, slobodu i sve demokratske vrednosti, stvarajući nejednakost među ljudima. Kod građana je stvorena svest o tome da su zdravstvo i prosveta najkorumpiraniji, ali tu nije reč o velikim količinama novca. Reč je o pojedinačnim slučajevima, koje je lako otkriti i kada se to dogodi, najčešće na osnovu prijava, stvori se sumnjičavost da su cela prosveta i čitavo zdravstvo korumpirani. Međutim, ono što se manje vidi i teško otkriva je korupcija u drugim oblastima, naročito prilikom dodele raznih dozvola i kredita. Ta korupcija se teško može dokazati bez primene zakona o poreklu imovine - rekao je Čedomir Čupić, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu .
Jeftin, a efikasan lek
- Nezaobilazno je širenje prostora za slobodan pristup informacijama o radu organa vlasti ili javnih preduzeća. Treba podići na nivo principa i učiniti potpuno nespornom obavezu da se javnosti stavljaju na raspolaganje informacije koje se tiču raspolaganjima javnim novcem i javnim resursima. To je, ako postoji politička volja, relativno lako primenljiv, nimalo skup, a istovremeno, vrlo efikasan lek protiv korupcije - zaključuje Rodoljub Šabić, poverenik za informacije.
Državni neprijatelj broj jedan
Činjenica je da, od Rimskog, preko Vizantijskog i Otomanskog carstva do danas, u vremenima krize i moral postaje sve tanji, a korupcija nešto normalno. Rim je postao prestonica bezakonja i kriminala zahvaljujući gradskoj sirotinji koja je uzdrmala temelje čitave imperije. Propast Vizantijskog carstva i njene ekonomije, koja je posle 11 vekova dovedena do savršenstva, prouzrokovali su visoki carski činovnici koji su, u zamenu za venecijanske novce trgovinu prepustili lukavim mletačkim trgovcima. Ni kasniji vladari Carigrada, sultani i veziri, nisu bili imuni na mito, koje je uslovilo propast Osmanlijskog carstva. Od tada do danas gotovo ništa se nije promenilo, a anketiranjem 2.000 zaposlenih u 20 evropskih zemalja revizorska kompanija „Ernst i Jung“ došla je do podatka da svaki četvrti radnik smatra da je korupcija opravdana u vremenima krize. U istočnoj Evropi, broj onih koji smatraju da je u takvoj situaciji mito u redu, još je veći.
Danas, prema rečima Antonija Marija Koste, izvršnog direktora Kancelarije UN za drogu i kriminal, korupcija predstavlja najveći problem država jugoistočne Evrope, te da bi ona trebalo da bude tretirana kao „državni neprijatelj broj jedan“.
- Mračne veze između biznisa, politike i podzemlja ugrožavaju demokratiju i vladavinu prava u zemljama regiona. Podaci pokazuju da se stanovnici jugoistočne Evrope više susreću sa korupcijom nego građani drugih delova sveta - izjavio je Kosta prilikom nedavne posete Beogradu.
Svetsko istraživanje „Transparensi internešnela“, objavljeno nedavno u Ženevi, pokazalo je da se Srbija među zemljama zapadnog Balkana našla na prvom mestu po davanju mita. Prema rezultatima ovog istraživanja, čak 18 odsto ispitanika dalo je mito u bilo kom obliku, a koliko je korupcija pustila korenje u Srbiji govori i podatak da je prosek za sve zemlje regiona četiri odsto. Primera radi, dok je svaki peti Srbin rekao da je prošle godine on ili neko iz njegove porodice dao mito, u BiH se na isti način izjasnilo devet odsto, a u Hrvatskoj i Makedoniji po četiri procenta ispitanika.
- Na, u svetskim relacijama uglednom, globalnom indeksu percepcije korupcije „Transparenti inetnešenala“, mi smo od 2000, od kada smo uopšte posmatrani, plasirani negde između 80. i 100. mesta, uglavnom u društvu sa zemljama Afrike i Azije. Značajno smo iza, ne samo članica EU, nego i većine zemalja iz neposrednog okruženja. Ocene koje smo dobijali kretale su se od 1,3 do 3,4, na listi od 1 do 10, što je, razume se, vrlo loše jer govori o sistemskoj korupciji. Poslednje istraživanje pokazalo je čak stagnaciju, odnosno zaustavljanje uzlaznog trenda ocena, što je vrlo zabrinjavajuće i upućuje na potrebu daleko energičnijeg preduzimanja svih antikorupcijskih mera. Čini mi se, ipak, da je korupcija najveća u oblastima javnih nabavki i finansiranja političkih stranaka - rekao je Šabić za Glas.
Nevidljivi učinak
Prema istraživanju koje je za potrebe NVO „Transparentnost Srbija“ radila agencija Medijum Galup, na uzorku od 1.015 ispitanika, najkorumpiranije u Srbiji su političke partije. To misli 69 odsto ispitanika. Svega jedan odsto građana smatra da stranke nisu uopšte korumpirane, dok dva odsto smatra da parlament uopšte nije zahvaćen korupcijom. Dva odsto ispitanih smatra da pravosuđe nije korumpirano, dok 35 smatra da je krajnje korumpirano. Posle stranaka, najviše korupcije je u oblastima javnih nabavki i civilnih službi, sudstvu (63 odsto), kao i u poslovnom i privatnom sektoru. Korupciji je najmanje izložena Skupština (to smatra 57 odsto ispitanika), dok 53 odsto anketiranih veruje da su i mediji korumpirani.
Vladimir Goati, predsednik „Transparentnosti Srbija“, rekao je da indeks percepcije korupcije stagnira u odnosu na prošlu godinu, ali i da građani još ne vide učinak u borbi protiv ovog krivičnog dela. Takvom raspoloženju građana, prema Goatijevoj oceni, doprinose i najave sa najviših nivoa o borbi protiv korupcije i hapšenjima, ali „one postaju monotone i što se češće ponavljaju, građani ih smatraju manje relevantnim“.
- LJudi će poverovati u to kada se napravi zaokret u ovoj oblasti i kada se bez najave dogodi nešto krupno - istakao je Goati.
Istraživanja pokazuju da 55 odsto građana smatra da je Vlada Srbije veoma ili delimično neefikasna u borbi protiv korupcije, nešto manje od jedne trećine da je efikasna, 13 procenata ispitanika je neodlučno, dok šest procenata smatra da je vlada efikasna u borbi protiv krivičnog dela korupcije.
Premijer Mirko Cvetković je, na nedavno održanoj regionalnoj ministarskoj konferenciji, pod nazivom „Promovisanje pravde i bezbednosti u jugoistočnoj Evropi“, rekao da je borba protiv korupcije i kriminala prioritet, kroz sprovođenje vladavine prava i reformu pravosuđa.
- Efikasna borba protiv korupcije i kriminala se ogleda i u donošenju zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, o oduzimanju imovine stečene kriminalom i Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma - rekao je Cvetković.
Republički javni tužilac Slobodan Radovanović rekao je ovih dana da je država sposobna da se do kraja izbori s korupcijom.
- Akcije su stalno u toku. Javnost može da očekuje, kako je najavio ministar unutrašnjih poslova Srbije, u najskorije vreme značajne i krupne predmete. Tužilaštvo nije u stanju da se samo izbori s korupcijom, kao ni policija sama, ali je država sposobna i to će uraditi do kraja. Tužilaštvo s policijom mora da ispuni svoj zadatak. To je naša velika obaveza i odgovornost - rekao je Radovanović.
Kako protiv korupcije
Na ovo pitanje Šabić odgovara rečenicom „lakše reći nego uraditi“.
- Ali, ni to nije lako u nekoliko rečenica. Ukratko, delom, a ne parolama. Kod nas, s obzirom na zapušteno stanje, maksimalno upornim, doslednim i osmišljenim preduzimanjem mnogih mera, normativnih, organizacionih, edukativnih- kaže Rodoljub Šabić i ističe da, u realnoj sferi, treba insistirati više na preventivnim nego na represivnim merama.
- Težište napora vlade bilo je na usvajanju zakona i međunarodnih dokumenata, koji treba da predstavljaju normativni osnov za borbu protiv korupcije. Doneto je mnogo zakona i ratifikovano mnogo relevantnih konvencija. To, međutim, nije na odgovarajući način propraćeno na realnom planu. O tome, bez obzira na neke aktivnosti policije, koje su s razlogom privlačile pažnju javnosti, ilustrativno govore činjenice poput niskog stepena transparentnosti u radu vlasti, posebno javnih preduzeća, višegodišnji očajni uslovi rada ili nefunkcionisanje institucija, kao što su Republička Uprava za javne nabavke ili Državna revizorska institucija - smatra Šabić.
Od kada je Sveta i veka postoji korupcija. Kao sto postoje i homoseksualci, mentalno oboleli tako postoje ljudi koji imaju moralni nedostatak (bolesnik). To nije niti sme biti tema. Problem je u tome sto smo mi dopustili da MORALNI Bolesnici VODE FRZAVU. Gradjani Srbije su u anketi rekli da je Korupcija najveca u POLITICKIM PARTIJAMA. Ja licno mislim da je najveca u Javnim Tuzilastvima i Sudstvu. Pravde ima koliko imas da platis. Umesto da budu Moralna Savest Drustva oni su SUDOVI SU MORALNI KUPLERAJj. U Policiji ima korupcije ali neuporedivo manje. Saobracajnu Policiju ne racunam jer ne vode bezbednost saobracaja nego Bezbednost Pljackanja. Ovi sitni u zdravstvu i prosveti nije vredno ni pominjati. Ja odnesem kafu ili sok iz paznje i postovanja prema tim ljudima koji rade za nas, a to neko zove korupcijom. Sirotinja to vidi pa daje takve izjave o korupciji. Ti koji govore o korupciji u te dve oblasti ne znaju sta govore pa neka im Bog oprosti.
Pogledaj vesti o: Dinar
.jpg)
