Izvor: Politika, 04.Mar.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinar više vredi kada se štedi
Oročenih 1.000 evra 1. marta 2009. posle godinu dana doneli 45 evra kamate, a položena protivvrednost dinara dala 60 evra po trenutnom kursu
Višenedeljno gordo posrtanje dinara i gotovo nacionalni referendum oko stabilnosti kursa gurnuli su u drugi plan jedno sasvim obično pitanje – koja se štednja više isplati u „poniženim” dinarima ili u moćnim evrima?
Ako je suditi po činjenici da su građani Srbije na kraju 2009. godine na štednim knjižicama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << imali ukupno višeod 577 milijardidinara, štojeoko 6,2 milijardeevra, a gotovo 95 odsto od navedene sume bila je devizna štednja, reklo bi se da je postavljeno pitanje deplasirano. Da je baš tako govori i zvaničan podatak da je dinarska štednja činilasveganeštovišeodpet procenata.
Dakle, reklo bi se, štediše su navedenu dilemu odavno stavile „ad akta”. Ali, ipak, da li ona konačno više ne postoji, jer je štednja u evrima najsigurnija zato što uvek donosi dobitak ili se na njoj bar – ne gubi.
Uprkos veoma čestim savetima guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelašića da štedimo u dinarima, a te učestale pozive slao je naročito pretprošle i prošle godine, navedeni podaci govore da se stranom novcu, uglavnom evru, više veruje nego domaćoj valuti. Otuda i sve učestaliji pozivi na takozvanu deevroizaciju ili za vraćanje dinaru nekih izgubljenih funkcija novca.
Naše istraživanje je, međutim, pokazalo da je i guverner ponekad bio u pravu. Bilo je perioda kada se više isplatilo štedeti u dinarima nego u evrima, ali i trenutaka kada je štednja u dinarima sa pripisanom kamatom samo održala vrednost štednog uloga. Dok je u isto vreme ista dinarska suma, prevedena u evropsku valutu, posle nekog roka provedenog u banci, donosila dobitak.
Pod uticajem svakodnevnih vesti da u proteklih nekoliko meseci dinar gubi vrednost u odnosu na najomiljeniju stranu valutu među Srbima, nema našeg čoveka koji se ne bi zakleo da je u u proteklih godinu dana štednja u evrima bila isplativija.
Da li je baš tako?
Recimo, na primer, da je 1. marta 2009. godine štediša u jednoj od 30 banaka u Srbiji oročio 1.000 evra na godinu dana, po tada važećoj kamati od 4,75 odsto. Ovaj klijent je od izabrane banke mogao odmah, unapred, da podigne kamatu od 45 evra. Godinu dana kasnije na ime kamate bi dobio manje, 38 evra, jer bi mu od pripisane kamate 1. marta ove godine bilo odbijeno 20 odsto na ime poreza na kapitalnu dobit.
Navedenih 1.000 evra 1. marta lane vredelo je 93.800 dinara. Ta suma oročena na 12 meseci, sa važećom kamatom od 13 odsto na dinare, prvog dana marta ove godine donela je dobit od 12.194 dinara. Dakle, štediša je posle godinu dana iz banke izašao sa ukupno 105.994 dinara. Za te pare je istog dana, uprkos sunovratu domaće valute, mogao da kupi 1.059,94 evra. Dakle, dinarski štediša je za godinu dana na dobitku gotovo 60 evra, a devizni u najboljem slučaju 45 evra.
Primer drugi.
U konkretnom slučaju, opisanom u broju „Politike” od 7. maja prošle godine, pokazalo se da štednja u dinarima u periodu od 3. novembra 2008. do 3. maja 2009. nije donosila dobit, već je štediši samo nadoknadila ono što mu je „pojela” inflacija.
Dakle, 3. novembra jedan Beograđanin je u svejedno kojoj banci oročio 120.000 dinara na šest meseci. Pristao je na ponuđenu godišnju kamatu od 12 odsto. Dakle, računao je da će se za pola godine njegove pare oploditi za šest procenata.
Ali, zarad računice koju je planirao da izvede na kraju avanture u koju se upustio, pribeležio je da je u istoj banci za položenih 120.000 dinara navedenog dana mogao, po ceni od 86,25 dinara za evro, da kupi tačno 1.391,3 evra.
Posle pola godine, odmah posle praznika, 5. maja, zajedno sa pripisanom kamatom podigao je 125.808 dinara. Kad je bacio pogled na tablu iznad šaltera sa kursnom listom, bilo mu jasno da je odigrao na sopstvenu štetu. Tog dana banka je prodavala evro za 97,1 dinar, pa je za 125.808 dinara mogao da kupi 1.295,6 evra. Nije bilo teško izračunati da je ovaj štediša, u evrima, uprkos pripisanoj kamati, bio na gubitku tačno 95,6 evra. Ili, ako se ta suma pomnoži sa 97,1 dinar, za koliko se tog dana evro mogao kupiti na šalteru iste banke, ovaj „poštovalac” guvernera Jelašića izgubio je 9.282 dinara. Da je dinare pretvorio u evro i ostavio ih na knjižicu, posle šest meseci bio bi na dobitku.
Prema tome, da li štedeti u dinarima ili evrima – pitanje je sad. U Srbiji se nikada ne zna.
A. Mikavica
-------------------------------------------------------
Unosniji dinari
Definitivni zaključak šta je isplativije devizna, ili dinarska štednja, po štediše je, nažalost, moguće doneti tek nakon protoka vremena. Računica za prethodnu godinu je jasna i uglavnom tačna – bolje su prošli oni koji su štedeli u dinarima, rekao je Goran Milićević, izvršni direktor za marketing Komercijalne banke, koja je već premašila milijardu evra devizne štednje u Srbiji.
– Ako sve nepoznate u jednačini ostanu iste, onda će i za godinu dana zaključak biti isti. Ali, da li će se štediše odlučiti za dinarsku štednju zavisi, kao i do sada, pre svega, od njihove procene kretanja kursa u narednih godinu dana. Da kurs ne „pojede” pozitivnu razliku između dinarske i devizne kamate. Ono što je sigurno i u čemu nećete pogrešiti: svakako treba štedeti. Iz mnogo razloga. Ako imate šta. I, pod uslovom, ako nemate bolju ideju za legalnu zaradu – rekao je Milićević.
[objavljeno: 05/03/2010]
.jpg)
