Izvor: Blic, 26.Jan.2009, 21:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dinar tone, NBS nemoćna

Nijedna mera Narodne banke Srbije, na srednji ili dugi rok ne može suštinski da promeni kretanje kursa dinara. Očito je da tržište traži novu ravnotežu, a NBS treba da vaga kako pitanje nivoa kursa, tako i obim deviznih rezervi. Međutim, na kratak rok sve više se aktuelizuje pitanje održivosti makroekonomske stabilnosti koja je zasnovana na programu sa Međunarodnim monetarnim fondom i na usvojenom budžetu, odnosno na makroekonomskim pretpostavkama koje se i dalje pogoršavaju - kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za „Blic” Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije.

U međuvremenu, dinar je i danas oslabio i imaće novu rekordno nisku vrednost. Zvanični srednji kurs evra iznosiće 95,6565 dinara. Od početka godine, kada je jedan evro vredeo 88,6010 dinara, domaća valuta je oslabila za 7,05 dinara.

Ipak, određenu stabilizaciju domaće valute treba očekivati jer poslednjeg dana ovog meseca banke će primeniti najavljenu meru NBS - smanjivanje takozvane neto otvorene pozicije sa 20 na 10 odsto. Koliko će efekti ove mere trajati, niko međutim sa sigurnošću ne može da predvidi.

Na pitanje da li ovaj današnji rekordno niski srednji kurs dinara, pogotovo ako domaća valuta nastavi da slabi, može da poremeti zacrtane ciljeve o jednocifrenoj inflaciji centralne banke u ovoj godini, Jelašić odgovara:

- Naravno jer generalno viši kurs znači i veće inflatorne pritiske. Međutim, sigurno je da će se ovaj viši kurs sada drugačije odraziti na cene, nego pre nekoliko meseci. Da u vreme smanjene tražnje privrednici i trgovci mogu tako lako, kao nekada, da povećaju cene, ne bi u ovolikoj meri i ovako „glasno” tražili od NBS da održava jači dinar. Ali, inflacija ne zavisi samo od kursa, zna se šta treba preduzeti da bi se ona zadržala na planiranom nivou i to je sve lepo zapisano, kroz preuzete obaveze i u programu sa MMF-om - upozorava Jelašić.

Umesto da se prave razne projekcije po principu „šta kome odgovara” i da se pri tom upire prst u NBS i ispostavlja račun kako se troše devizne rezerve, smatra guverner, problem se mora rešavati na drugi način. Rešenje je obezbeđivanje značajnih deviznih priliva kroz strane direktne investicije, povlačenje već odobrenih kredita, sklapanjem i povlačenjem svežih sredstava od međunarodnih finansijskih institucija, eventualno privatizacijom.

Da na kurs utiču različiti faktori, ali najviše kretanje kapitala, smatra i Diana Dragutinović, ministar finansija. Ona tvrdi da Radovan Jelašić, guverner NBS, nije odgovoran za pad vrednosti dinara.

- Guverner nije kriv što je smanjena ponuda deviza jer je priliv kapitala smanjen pošto čitava evropska i svetska privreda imaju probleme sa likvidnošću - kaže Dragutinović.

Na kurs, naglašava ona, utiču odnos ponude i tražnje za devizama, a domaće valute su oslabile i u drugim zemljama u regionu.

I dalje veća tražnja za devizama

Sve dok postoji potreba da NBS interveniše na međubankarskom deviznom tržištu, prema mišljenju Sonje Miladinovski, člana Izvršnog odbora „Sosijete ženeral banke”, to ukazuje da nema uspostavljene ravnoteže između ponude i tražnje za stranom valutom jer je tražnja veća. A prisutan je i tehnički faktor - trend.

- Kad kurs zauzme jedan trend, bilo jačanja ili slabljenja domaće valute, tada se testiraju nivoi kursa koji prate ove trendove. Pošto imamo situaciju da nema ravnoteže između ponude i tražnje za devizama, i da postoji trend slabljenja dinara, kurs ide u tom pravcu - ističe Miladinovski dodajući da će na dugoročno kretanje domaće valute, odnosno smirivanje kursa, imati uticaja ostvarenje planiranih makroekonomskih pokazatelja.

Nastavak na Blic...