Izvor: Politika, 20.Maj.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinar se davi u plićaku
Prosečna dnevna trgovina iznosi 42 miliona evra i u takvoj situaciji i manje kupovine mogu da poremete kurs, objašnjavaju u NBS
Srpsko tržište deviza toliko je plitko da i kada bi neko danas kupio nekoliko miliona evra, već sutra bi se to osetilo na kursnoj listi. Prosečna dnevna trgovina evrima iznosi 42 miliona evra, ali je sada situacija mnogo bolja nego prošle godine kada je tržište bilo još pliće (28 miliona evra). O plitkosti govori i činjenica da je u aprilu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prosečna trgovina iznosila 31 milion evra, dok je situacija u maju povoljnija, jer je prosečan dnevni promet oko 79 miliona evra, objašnjavaju kreatori monetarne politike.
Da li je i ko prethodnih dana „mutio” plićak u kome pliva nacionalna valuta, u NBS ne žele da spekulišu. Pojedini mediji sumnju su bacili na grčke banke i NIS, a prozvani, sa druge strane, uveravaju da su oklevetani na pravdi boga i da jurnjava po sistemu „držite krivca” može samo da nanese dodatne štete deviznom tržištu.
– Neodgovorno je da se, pogotovo u situaciji kada se priča o prelivanju krize iz regiona na srpsko tržište, gnev baca na grčke banke. Nekoliko desetina hiljada ljudi iz Srbije zaposleno je u tim bankama. Ne razumem zašto se neko bezrazložno igra s njihovim sudbinama – nezvanično kažu u jednoj banci sa grčkim kapitalom.
U NIS-u takođe poriču da su mutili plićak u kome dinar pliva. Naprotiv, praksa ove kompanije je da devize (dolare, ne evre) kupuje „prosečnom dnevnom dinamikom”. Odnosno, da svakodnevno pazari pomalo deviza, a ne odjednom mnogo, kako ne bi poremetili ponudu na tržištu.
– Kao uvoznik nafte i derivata, koji svoje obaveze plaća u devizama, a proizvode prodaje na domaćem tržištu, u domaćoj valuti, NIS spada u kompanije koje su najviše ugrožene nestabilnošću kursa dinara. U slučaju velikog pada, gubici mogu biti katastrofalni, i slična opasnost preti svim privrednicima čije je poslovanje orijentisano na uvoz – ističu u ovoj kompaniji.
Šta se onda poslednjih dana događalo u plićaku u kome pliva dinar, pitali smo u NBS?
– Jači pritisci na dinar javili su se početkom maja, kada su i valute gotovo svih zemalja u regionu zabeležile slabljenje u odnosu na evro. I to je rezultat veće opreznosti investitora u momentu kada je objavljeno da će ekonomski oporavak evrozone potrajati duže nego što se očekivalo. Zato su strani investitori (ne)zainteresovani da preuzimaju rizik smanjivali svoje dinarske pozicije. Kupovali su devize. To je svakako uticalo na povećanje tražnje i jačanje evra u odnosu na dinar – objašnjvaju u NBS.
Prema podacima centralne banke, od početka maja, strane firme su kupile devize u iznosu od oko 90 miliona evra, dok su domaća preduzeća i klijenti pazarili više od 200 miliona evra.
Kad je tražnja osetno bila veća od ponude, NBS je morala da interveniše na strani ponude. Tako je, nasuprot kupovini od 290 miliona evra (strane firme i domaća preduzeća), centralna banka u četiri navrata ukupno prodala 200 miliona evra.
Kako je onda, ako je tržište toliko plitko, u aprilu kurs bio stabilizovan.
– U prethodnih nekoliko meseci strane firme uglavnom su prodavale evro, što je u martu i aprilu delovalo smirujuće na kurs dinara – objašnjvaju u NBS.
A kad građani na bankarskim šalterima zatraže da kupe devize, banke evre obezbeđuju kupovinom na međubankarskom deviznom tržištu, na kome se formira kurs dinara, dodaju u centralnoj banci. To znači da pojačana tražnja stanovništva za evrima, takođe, obara kurs dinara.
– Najaktivnije banke na međubankarskom deviznom tržištu bile su one koje su imale i najveće prodaje deviza svojim klijentima, bilo domaćim ili stranim – kažu u NBS, ne želeći da poimence spominju bilo koju finansijsku kuću.
Anica Nikolić
[objavljeno: 21.05.2010.]
