Izvor: B92, 29.Jan.2010, 18:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinar pada, privrednici negoduju
Beograd -- Pomeranje kursa naniže za samo jedan dinar srpsku privredu dodatno zadužuje za 20 milijardi dinara, kažu privrednici.
Oni navode da kada vrednost evra poraste za dva dinara, minus srpskih preduzeća se povećava za 40 milijardi dinara. Takođe, velike oscilacije kursa, osim privrede, pogađaju i sve one koji su se kreditno zadužili.
Ekonomisti se slažu da kurs dinara jeste precenjen, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su još gore velike oscilacije u kratkom vremenskom periodu. Oni procenjuju da će se kurs smiriti za oko mesec dana, ali ne na onom nivou kako je bilo početkom decembra, već verovatno na višem.
Kurs je direktno vezan upravo za stanje privrede, kaže ekonomski analitičar Vladimir Vučković koji očekuje da se pritisci na dinar smire do kraja prvog kvartala. On navodi da "devizni kurs mora da bude odraz srpske privrede, koja nije jaka i prirodno je da dinar mora da slabi kao odraz takve privredne slike”.
Dinar će u ponedeljak, 1. februara, ostati skoro nepromenjen prema evru i zvanični srednji kurs će biti 98,4716 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije (NBS). Dinar će biti slabiji za 0,009 odsto prema evru nego danas, kada je kurs 98,4620 dinara za evro. To će biti najniža vrednost dinara od uvođenja evropske valute. Centralna banka nije danas intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu, ali je od početka ove godine šest puta prodavala evro da bi sprečila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa dinara i to u ukupnom iznosu od 245,5 miliona evra.
Sa druge strane, Milan Knežević, vlasnik konfekcije Modus, kaže da je "tačno da tri procenta povećanja kursa evra ne znači ništa za bankare i guvernera. Za privredu to bukvalno znači gubitak celokupne dobiti, s obzirom da sa radi sa veoma niskim profitima koji u ovom trenutku ne prelaze šest procenata”.
Velike oscilacije kursa, osim privrede, pogađaju i sve one koji su se kreditno zadužili. Poljaci su, na primer, da bi sačuvali privredu i građane od neizvesnosti kursa zabranili kredite u evrima. U Srbiji to izgleda ovako - za ratu od 185 evra sredinom 2008. godine je trebalo izdvojiti 14.656 dinara. Sredinom prošle godine za istu ratu plaćalo se 17.338 dinara. Danas, za 185 evra treba platiti 18.270 dinara.
Čak i kompanije koje izvoze, pa im veća vrednost evra odgovara jer su konkurentni na inostranom tržištu, kažu da im svakodnevne oscilacije dinar-evro tope profit.
"Blago rečeno, to je strašno. Obzirom da mi godišnji profit planiramo oko osam odsto, zamislite samo ako u jednom mesecu izgubite pet odsto. Ako se to desi i drugog meseca istopi se čitav profit i koji je onda smisao toga. Mislim da država vlada i centralna banka moraju dobro da se zamisle”, kaže Vasa Lekić, direktor kompanije Fudlend.
"Mi smo ukalkulisali kurs dinara koji je bio baziran na izjavama da će biti stabilna situacija. Pet odsto razlike nas pogađa jako puno. Svi oni koji rade, a bazirali su se na stabilnoj ceni i situaciji, sada plasiraju robu i gube. Sve ono što naplatite plasiraćete sa pet posto manje vrednosti i gubite taj profit za koji ste radili”, kaže on.
Kako kaže Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istrživanja, jačanje evra moglo bi da utiče na uvoznike da povećaju cene. Takođe, skuplja struja može da pogura poskupljenja, ali zbog niske kupovne moći i male potražnje, trgovci će sigurno dobro razmisliti o podizanju cena.
"Stabilnost deviznog kursa je na staklenim nogama, jer se zasniva na kreditu od MMF. On nema realno utemeljenje i može se raspršiti kao mehur od sapunice. NBS pokušava da gasi požar intervencijama iz deviznih rezervi, koje se opet pune kreditima", kaže on.
Kome odgovara jak evro?
- izvoznicima koji koriste repromaterijale iz domaćih izvora, odnosno, firmama koje bi na taj način ostvarivale veće prihode od naplate u deviznim sredstvima iz inostranstva.
- menjačnicama da bi ostvarivale veće provizije u svojim poslovima, jer bi procentualna marža menjača bila veća sa većom vrednošću evra.
- bankama koje svoj depozitni potencijal baziraju na sredstvima koja stižu iz matica u inostranstvu, jer bi na taj način devizni prilivi za njih značili veći dinarski potencijal za plasiranje.
- visok kurs bi odgovarao i svim onim građanima koji svoje plate primaju u devizama ili čije su zarade indeksirane u stranim valutama.
Kome odgovara jači dinar?
- niža vrednost dinara bi, svakako, najviše odgovarala uvoznicima.
- svim firmama koje svoj proizvod izrađuju od uvoznih materijala, a prodaju ga na domaćem tržištu.
- bankama koje svoja depozitna sredstva baziraju na štednji građana i preduzeća. U ovom slučaju one plaćaju relativno manje kamate na prikupljena devizna sredstva.
- svim domaćim i pravnim licima zaduženim u kreditima indeksiranim u stranim valutama. U ovom slučaju mesečne rate za otplatu ovih kredita padaju i ova grupa postiže tzv. pozitivne kursne razlike.
- najvećem delu stanovništva, koje prima zarade u dinarima.
