Izvor: B92, Tanjug, 21.Maj.2009, 20:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinar pada prema evru za 0,19 odsto
Beograd -- Guverner Radovan Jelašić kaže da je Srbija povukla prvu tranšu od MMF-a od 788 miliona evra, ali da je za povlačenje druge tranše potrebno sprovođenje reformi.
Radovan Jelašić: Još uvek više trošimo nego što zaradimo
"Sporazum sa MMF-om je Memorandum o ekonomskoj i finansijskoj politici koji bi danas trebalo da bude objavljen, a koji podrazumeva program restrukturiranja privrede i mera makroekonomske politke koje se Srbija obavezala da sprovede >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kako bi povukla ukupna sredstva aranžmana vrednog oko tri milijarde evra", rekao je Jelašić za B92.
Prema okvirnom planu, Srbija bi u avgustu-septembru trebalo da povuče drugu tranšu od oko 1,3 miljarde evra, dok bi ostatak novca trebalo da nam bude dostupan sledeće godine.
"U tom memorandumu tačno stoje mere makroekonomske politike, mere restrukturiranja koje država kaže da će uraditi. Kontrolna misija MMF-a će u avgustu-septembru, a onda će se podvući crta sa krajem juna. Gledaće se rezultati i makroekonomska kretanja. Krajnja odluka o dobijanju druge tranše će od toga zavisiti", kaže Jelašić.
Jelašić kaže da bi Srbija za vreme trajanja aranžmana trebalo da promeni ceo ekonomski model, kako bi do 2012. godine kada počinje povraćaj sredstava odobrenih aranžmanom bila spremna da finansira svoje obaveze.
NBS je saopštila da je Srbiji uplaćena prva rata kredita MMF-a i navela da bi do kraja 2009. Srbija mogla da povuče još dve rate, tako da je u ovoj godini planirano povlačenje oko 2,15 milijardi evra. Novac je uplaćen u sklopu aranžmana koji je MMF 15. maja odobrio Srbiji od oko 2,94 milijarde evra.
"Način na koji smo do sada funkcionisali: zaduži se, privatizuj, uzmi još neki kredit u zemlji i inostranstvu, i na osnovu toga gradi socijalnu državu po svaku cenu više neće funkcionisati. To će morati da se promeni i to će biti najteži deo dvogodišnjeg aranžmana sa MMF-om koji će morati da se odradi", upozorava Jelašić.
On navodi da je promena ekonomskog modela pre svega znači da treba tako restrukturirati da se devizne rezerve ne smanjuju, već da se povećavaju. Period vraćanja sredstava pozajmljenih od MMF-a je 2015. - 2016. godine, a arnažman će okvirno koštati Srbiju oko 60 -70 miliona evra.
Guverner Narodne banke navodi da će prvi efekat povlačenja sredstava od MMF-a biti uvećanje deviznih rezervi Srbije na oko devet milijardi evra. Devizne rezerve su tokom ove godine znatno smanjene zbog finansiranja deficita tekućeg platnog bilansa.
"Deficit platnog bilansa je oko 13 odsto, što znači da mi imamo rupu od oko tri milijarde evra. Sve se to moglo peglati prilivom stranih investicija, novcem od privatizacija i zaduživanjima. Poslednjih pola godine priliv stranih investicija je bukvalo na nuli i za "peglanje" deficita tekućih plaćanja se troše devizne rezerve", navodi Jelašić.
Sa Bajdenom o ekonomiji i MMF
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić kaže da će u razgovoru sa potpredsednikom SAD Džozefom Bajdenom glavne teme razgovora biti ekonomija, program sa Međunarodnim monetarnim fondom i evrointegracije. On dodaje da Amerika Srbiji može mnogo više pomoći preko međunarodnih finansijskih institucija, MMF i Svetske banke, a posredno verovatno i kroz Evropsku uniju.
On navodi i da će prema njegovim očekivanjima, zbog toga što " više trošimo nego što zaradimo" i pored povlačenja dodatnih sredstava devizne rezeve do kraja godine pasti za oko milijardu evra. Kao veći problem Jelašić ističe paralizu kreditne aktivnosti i činjenice da su preduzeća prestala da povlače kredite.
"Program Vlade je donekle stimulativan, naročito zbog subvencionisanja kamata. Krediti za likvidnost su najinteresantniji za privredu, ali je kratak period otplate i biće sigurno jedan veliki pritisak za refinansiranje jer vreme brzo prolazi, a preduzeća ne mogu da garanciju da će za tako kratak rok biti bolje nego danas", kaže Jelašić.
Jedan od načina podsticanja kreditne aktivnosti banaka je subvencionisanje kamata, ali i mere monetarne politike koje podrazumevaju smanjenje obavezne rezerve kao kompenzacija za povećanje kreditnog portfelja.
"Ipak banke u Srbiji još uvek manje ulažu u sveže kredite, a više u hartije Narodne banke i republike Srbije, ali sa dodatnim merama za dva tri meseca ima šanse da se ta kreditna mašina zavrti", navodi Jelašić.
Pogledaj vesti o: Dinar
.jpg)
