Izvor: B92, 25.Feb.2010, 03:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dinar pada, a sa njim i standard

Beograd -- Posledice pada dinara oseća gotovo svaki građanin. Životni standard je sve gori, stanovništvo siromaši, privreda je u gubicima, a prognoze nimalo optimistične.

Možda ne bi bilo tako dramatično da u Srbiji ne postoje umesto jedne zapravo dve legalne valute, a svaki posao, iznajmljivanje stana, kupovina i, posebno, zaduživanje svode se na preračun koliko to košta u evrima, piše Blic.

Već danas evro je jači za skoro četiri dinara nego početkom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << godine. Prema zvaničnom srednjem kursu za evro treba izdvojiti 99,5236 dinara uprkos činjenici da je juče NBS prodala 45 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu. Tako je domaća valuta treći dan zaredom oslabila za 20 para.

Dinar će danas oslabiti prema evru za 0,17 odsto i zvanični srednji kurs će biti 99,5236 dinara za evro, što je najniža vrednost domaće valute od uvođenja evra. Kako je objavila Narodna banka Srbije (NBS), evro će vredeti oko 17 para više nego u sredu, kada je kurs bio 99,3504 dinara za jedan evro. Istovremeno, centralna banka je juče prodala 45 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu.

Životne mogućnosti sve su skučenije s obzirom na to da plata danas vredi manje nego juče, a procene su da će preračunato u evre za isti novac moći da se kupi sve manje roba do kraja godine. Za oporavak su potrebne sveže devize kojima se svi nadaju, ali ih retko ko zaista očekuje.

Na naplatu su stigle sve neravnoteže domaće ekonomije koja uvozi a ne izvozi, pruža usluge a ne proizvodi, troši na plate umesto da gradi i slično. Više nema evra koji se vrte na tržištu i baš, kao i u svakoj drugoj trgovini, to mu diže cenu.

Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, kaže da slabljenje dinara više nije sezonskog karaktera, kako se pričalo početkom godine, i da je stanje mnogo komplikovanije.

„Nema tu više ništa sezonsko, niti će biti. Prosto, nema priliva stranog novca na strani ponude, dok su sve veće obaveze prema kreditima koji su uzeti u inostranstvu. Pritisak će biti još veći jer su prekogranični zajmovi narasli na 14 milijardi evra što je veliko opterećenje. To naravno ne dospeva sve odjednom na naplatu, ali stiže iako je dobar deo toga već refinansiran", ističe Dugalić.

Dinar "ruši" i privrednike

Dalje slabljenje domaće valute neprijatno je iznenađenje i za privrednike jer se profiti lagano tope. Džemo Tahović, vlasnik i generalni direktor Kompanije Dalas iz Tutina, kaže da je dobit iz dana u dan sve manja. „Mi ne možemo da povećavamo cene, kako domaća valuta pada jer nam se u tom slučaju smanjuje promet. Radimo sa cenama kada je evro bio 93 dinara. Ni sada nećemo podizati cene, bar još neko vreme", kaže Tahović.

On ponavlja da Vlada može malo šta da uradi na kratki rok, ali zato može Narodna banka Srbije. Ipak, uviđa da Centralnoj banci kurs nije prioritet.

„Na prvom mestu im je inflacija, a ako NBS ne promeni tu svoju politiku prema kursu, siguran sam da će dinar do kraja godine samo slabiti. Ipak, postoji i mogućnost da se to ne desi čak i bez intervencija Narodne banke ako bismo imali neko veliko investiciono ulaganje ili neku privatizaciju, a nisam optimista po tom pitanju mada se nadam", tvrdi Dugalić.

Ekonomista Ivan Nikolić kaže da kurs može da smiri jedino NBS intervencijama iz deviznih rezervi. „Vlada jedino može da kako zna i ume povrati poverenje u dinar i to odmah. Ne postoji nijedan razlog za ovako ozbiljno slabljenje dinara sem sklonosti banaka da dinare zamenjuju u evre", dodaje on.

Upitan da prokomentariše preporuke ministarke finansija da bi trebalo smanjiti „evroizaciju" Srbije tako što će se uzimati dinarski a ne devizni zajmovi, Nikolić kaže da se to svodi na isto.

„I dinarski krediti su indeksirani u evrima i mislim da to nije rešenje. U ovom času, kurs je odraz slabe ekonomije i na duži rok Vlada treba da poradi na tome kako da što više osnaži privredu", zaključuje Nikolić.

Banke na kursu "kupe kajmak"

Mnoge banke zaračunavaju rate kredita građanima po svom prodajnom, a ne po srednjem kursu NBS, što znatno uvećava mesečne obaveze za zajmove, pišu Novosti.

Taj list navodi da su „otkako je vrednost evra počela intenzivno da raste, bankari napravili razliku od čak četiri dinara između kupovnog i prodajnog kursa, a već više od nedelju dana evro prodaju po ceni većoj od 100, pa i više od 101 dinar".

Glavno objašnjenje banaka je da nisu mnogo zainteresovane za ove transakcije i da je to više posao za menjačnice, međutim, ima mnogo banaka koje zaračunavaju rate kredita građanima po svom prodajnom, a ne po srednjem kursu Narodne banke Srbije, što znatno uvećava mesečne obaveze za zajmove.

Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da je "trenutno na deviznom tržištu situacija takva da se banke visokim rasponima između prodajnog i kupovnog kursa štite. Ali, neke to koriste da zarade prilikom naplate kredita".

Nastavak na B92...

Krediti.rs: Dinar će nastaviti da pada