Izvor: B92, Tanjug, 22.Jan.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinar ojačao bez intervencije NBS
Beograd -- Narodna banka Srbije je u prvih dvadeset dana januara prodala 138,4 miliona evra, a njeno učešće na međubankarskom tržištu dostiglo je 50 dosto.
Guverner Narodne banke Radovan Jelašić kaže da se juče prvi put ostvaren veći obim trgovine na međubankarskom tržištu, od oko 30 miljardi evra, pri čemu je dinar ojačao i danas je strednji kurs evra 93,5 dinara. "To je rezultat smanjenja marži jer su se banke dogovorile da se sa jednog dinara raspon >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kotacija smanji na 50 para", objasnio je Jelašić.
Prema njegovim rečima kurs će i dalje biti "plivajići", pri čemu NBS sa komercijalnim bankama razmatra set mera koji bi uticao na manje dnevne oscilacije kursa.
Nove mere NBS biće usmerene pre svega na povećanje devizne likvidnosti putem smanjenja pokazatelja deviznog rizika sa 20 na 10 odsto, ali se i razmatra i mogućnost uvođenja valutnih svop transakcija.
"Pošto je tržište pliće nego što je bilo pre šest meseci, razmatramo da uvedemo devizne svop transakcije kako značajniji prilivi ili odlivi deviza ne bi izazvali još veće oscilacije kursa kao što je to bilo u poslednjih nekoliko dana", objasnio je Jelašić.
Devizne rezerve narodne banke koje iznose 8,1 milijardu evra dovolje su da pokruju polovinu prošlogodišnjeg izvoza, a na njihovo povećanje značajno je uticalo i povećanje obima deviztne štednje.
"Po prvi put od oktobra 2008, devizna štednja je u januaru povećana za 34 miliona evra, što je uticalo i na povećanje deviznih rezervi je se 40 odsto štednog uloga polaže kod NBS kao obavezna rezerva", kaže Jelašić.
Smanjenje restriktivnosti zarad jeftinijih dinarskih kredita
Dinar je ojačao prema evru za 0,54 odsto, tako da zvanični srednji kurs evra iznosi 93,5 dinara, objavila je Narodna banka Srbije.Zvanični srednji kurs evra juče je bio 94,01 dinara, što znači da je domaća valuta ojačala za 50 para. NBS nije juče intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu.
Za Narodnu banku najveći izazov biće smanjenje restriktivnosti, a da se to pozivitno odrazi na obim kredita.
Prema pokazateljima NBS kreiditna aktvnost banka je usporena, pri čemu je prvi put u poslednjih šest- sedam godina značajno smanjen obim kredita odobrenih privredi, dok kod se iznos odobrenih kredita stanovništvu još povećava.
Jedna od planiranih mera NBS biće i oslobađanje dela dinarske obavezne rezerve banaka, sa idejom da taj novac plasiraju isključivo privredi.
"Pošto NBS na novac koje banke daju u delu obaveznih rezervi plaćamo kamatu od 2,5 odosto, smatramo da će banke imati koristi ako taj novac plasiraju kao isključivo dinarske kredite i nadamo se da će kamate biti jednocifrene", kaže Jelašić.
Odluku o tome pod kojim uslovima i koji deo obavzenih rezrvi će biti oslobođen NBS bi trebalo da donese do kraja marta.
