Izvor: B92, 18.Maj.2011, 02:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinar nikad jači, a svi zabrinuti
Beograd -- Dinar nikad jači u ovoj godini, a svi zabrinuti. Apsurd ili ne, tek ovo stanje domaće valute oslikava tržišnu situaciju.
Ponuda dinara mala, a deviza ima, pa cena dinara raste. Upravo to je ono što su kreatori ekonomske politike i želeli. Da li će tako biti u budućnosti, zavisiće opet od njihovih poteza.
Više je razloga za jačanje domaće valute. Počev od mera koje je NBS preduzela, povećanog priliva deviza iz inostranstva, ali i promenljivih očekivanja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kako će se kurs kretati. Trenutno, sve je na strani dinara.
"U prethodnom periodu desilo se previsoko gubljenje vrednosti dinara iza kojeg nisu stajali realni razlozi, već špekulativni motivi i panika. Sada je dinar vratio deo vrednosti. Takođe, ne bih isključio špekulativne transakcije. Pojedinci koji su ranije prodali dinare po višem kursu sada ih kupuju po nižem, jer je naše međubankarsko tržište relativno malo i samim tim podložnije špekulativnim transakcijama", ističe dr Nikola Fabris, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Dinar nastavlja da ruši rekorde
Domaća valuta je u još jednom usponu i za samo dva dana ojačala je za 1,2 dinara u odnosu na evro. Zvanični srednji kurs se bliži granici od 98 dinara. Evro će u sredu vredeti 98,7 dinara. Ekonomisti se više ne usuđuju da prognoziraju na kom nivou će se u narednih mesec, dva, dana zaustaviti devizni kurs. Naime, prošlogodišnje najave raznih domaćih i stranih eksperata da će evro polovinom godine biti na nivou od 105 do 107 dinara nisu se obistinile. "U narednih nekoliko meseci imaćemo priliv od oko milijardu evra. Banke koje očekuju takav priliv pretvaraju devize u dinare i kupuju vrednosne hartije. Da sam na mestu Narodne banke Srbije ja bih branio evro, odnosno intervenisao bih kupovinom deviza, jer sadašnji nivo deviznog kursa nije dobar za privredu", kaže Goran Nikolić, ekonomista.
Na pitanje ima li špekulacija, Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora Hipo Alpe-Adrija banke, odgovara da je trenutno dešavanje sa kursom klasičan odnos ponude i tražnje.
"Kurs je isključivo odnos ponude i tražnje za dinarima i devizama. Sada dinara nema, a deviza ima. Zbog visokog rasta cena u poslednjoj polovini 2010. godine Narodna banka je povećala repo stopu, koja danas iznosi 12,5 odsto i objektivno reflektuje visoku inflaciju. Tu su i državne hartije od vrednosti u dinarima, a što je takođe uticalo da se deo deviza pretvori u dinare. Osim toga, dobra zarada se ostvaruje i na evro obveznicama, koje nose veću stopu i zaradu", ukazuje Čupić.
Kratkoročne prognoze da li će domaća valuta dalje da jača ili da slabi, u ovom trenutku vrlo je teško dati.
"U uslovima kada nema intervencija NBS, moguće su oscilacije u oba smera. Mislim da tekuće kretanje kursa nije poželjno, iako kada je visoka inflacija, ono deluje antiinflatorno. Naime, prejak kurs dinara u velikoj meri slabi konkurentnost srpskog izvoza i podstiče uvoz. Takođe, iza ovog jačanja ne stoji jaka privreda, a imajući u vidu rast inflacije, u pitanju je previsoka apresijacija (jačanje) dinara", kaže dr Fabris.
U nekom narednom periodu koji ne mora biti u kratkom roku, čak i ne mora biti ove godine, naglašava on, možemo očekivati ponovno slabljenje domaće valute.
Vladimir Čupić podseća na kratko dejstvo na kurs kada se odustalo od prodaje Telekoma Srbija. Tada je vrednost domaće valute oslabila, ali je ubrzo posle najava da će država emitovati evro obveznice od milijardu, došlo do stabilizacije kursa. "To može biti signal da će ponuda deviza biti stabilna i da je moguće da ne dođe do rasta tražnje za njima. U svakom slučaju, biće kako kreatori ekonomske politike žele", kaže on.
Efekat dešavanja na međubankarskom deviznom tržištu u ovom trenutku osećaju i dužnici i poverioci. Dužnici su u povoljnijoj poziciji jer se dug u dinarima smanjuje. S druge strane, ukazuje Čupić, kod izvoznika je teško dati procenu jer iako gube zbog jačanja dinara, i oni imaju zaduženja u devizama, pa im iz tog razloga odgovara jak dinar. "Zato neto efekat može niti neutralan", zaključuje Vladimir Čupić.
