Izvor: B92, 07.Dec.2009, 21:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinar jača, ne očekuje se dalji pad
Beograd -- Posle značajnog slabljenja dinara tokom prošle nedelje i prve intervencije NBS posle devet meseci, analitičari očekuju da će dinar ove nedelje blago ojačati.
Dinar će sutra, posle rekordno niske vrednosti u ovoj godini, ojačati za 0,23 odsto ili 21 paru, tako da će zvanični srednji kurs evra biti 96,3499 dinara, objavila je Narodna banka >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Srbije koja nije danas intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu.
Uzroci nedavnog pada domaće valute samo se nagađaju. Dok jedni misle da su u pitanju spekulativni bankarski poslovi, drugi kao ključni uzrok slabljenja dinara vide u dospelim kreditima koje domaća privreda izmiruje u evrima. Za sada se niko ne usuđuje da iznosi procene da li će se ponoviti scenario s krajem prošle godine kada je domaća valuta tokom nekoliko meseci pala za oko 20 dinara u odnosu na evro.
Početkom prošle nedelje za jedan evro bilo je potrebno izdvojiti oko 95 dinara, da bi u petak evropska valuta dostigla vrednost od 96,56 dinara, odnosno oko 97 dinara u menjačnicama. Predsednik Udruženja menjača Borislav Brujić kaže da je tokom protekle nedelje potražnja za devizama bila znatno veća od ponude.
"Mislim da jedan od glavnih razloga jeste vizna liberalizacija i veća potražnja za devizama. Nadamo se da će tokom ove nedelje doći do potpunog smirenja, kao što je već danas, a možda i blagog jačanja dinara”, objašnjava on.
Slabljenje domaće valute bilo bi drastičnije da se posle devet meseci mirovanja na međubankarsko devizno tržište nije umešala Narodna banka Srbije. Intervencija je iznosila 42 miliona evra. Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije kaže da je povećana potražnja za devizama u ovom periodu očekivana.
"Najvažniji uzrok je povećan uvoz energenata i servisiranja spoljnog duga pojedinih preduzeća u Srbiji. Kurs se u petak snizio posle intervencije NBS i prema tendencijama u 12 sati u ponedeljak on će u utorak, prema trenutnim tendencijama, biti niži za 20-tak para, dinar će blago ojačati”, kaže Nikolić.
Jelašić: Devizno tržište smireno
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić kaže da je posle kraćih varijacija i nervoze došlo do smirivanja deviznog tržišta na srednjem kursu od 96,2 dinara za evro. On je dodao da ne vidi nikakav trend sem onoga koji se ponekad dešava krajem godine i dodao da je na promenu kursa svakako uticalo smanjenje referentne kamate. "Imamo dovoljno deviznih rezervi da postignemo dva ključna cilja, a to je da ne bude prevelikih dnevnih fluktuacija i da devizno tržište funkcioniše što se desilo i tokom proteklog vikenda kada je jedan broj banaka kupovao za dinare devize", kazao je Jelašić.
Viceguverner NBS Bojan Marković za B92 kaže da je pad dinara u protekloj nedelji rezultat zbira nekoliko uzroka. "Pomeranje deviznog kursa protekle nedelje ili poslednjih nekoliko dana ponajpre je rezultat kumulativnog efekta smanjenja referentne kamatne stope NBS, što je dokaz da monetarna politika funkcioniše i u Srbiji”, kaže on.
Marković podseća da je „refenrentna kamatna stopa u poslednja dva meseca smanjena za dva procentna poena i bilo je za očekivati da se to pre ili kasnije odrazi u sličnom iznosu na nominalni devizni kurs. Ovo je normalni i uobičajeni uticaj monetarne politike svuda u svetu, tačnije u svim zemljama koje imaju monetarni okvir fleksibilnog deviznog kursa”.
On kaže da je, pored ovoga, na kurs uticalo i sezonsko povećanje potražnje za devizama koje je uobičajeno za kraj godine kada dospeva većina deviznih plaćanja privrede.
„Postoji još jedan faktor takođe, naše devizno tržište je prilično plitko pa kada je došlo do očekivane reakcije kursa kreiran je i određeni stepen nervoze koji je doveo do preteranih dnevnih oscilacija. Upravo preterane dnevne oscilacije su bile povod za intervenciju NBS. Centralna banka interveniše na deviznom tržištu samo da bi sprečila preterane dnevne oscilacije ali nikada da bi uticala na nivo ili trend kursa dinara. Određivanje srednjoročnog nivoa ili trenda kursa isključivo je zadatak tržišta”, objašnjava Marković.
Kad je reč o uticaju referentne kamatne stope na kurs, ključna vodilja koju banke imaju je profit. Naime, posle odluke NBS da smanji referentnu kamatnu stopu, banke su manje zainteresovane za domaću valutu jer poslovi u dinarima sada donose manje profita, smatra Marković.
"Cilj NBS je vrlo jasan, to je inflacija od šest plus-minus dva procenta u 2010. godini. Kao osnovni instrument za postizanje tog cilja NBS koristi referentnu kamatnu stopu. Međutim, ukoliko promenimo kamatnu stopu danas, ne utičemo na inflaciju odmah nego kroz izvestan period, preko bankarskog sektora, preko inflacionih očekivanja, finansijskih tržišta, ali i preko deviznog tržišta”, kaže on.
„Dakle, ako smanjujemo referentnu kamatnu stopu smanjuje se i interes poslovnih banaka da drže svoja sredstva u hartijama od vrednosti NBS ili države i one deo tih sredstava koje bi inače držale u hartijama NBS pretvaraju u devize što ostavruje izvestan nominalni pritisak na kurs i dovodi do toga da monetarna politika NBS ima efekta na inflaciju”, objašnjava Marković.
On kaže i da ne veruje da će se ponoviti scenario od prošle godine, kada je od avgusta domaća valuta oslabila za oko 20 dinara. Naime, u avgustu prošle godine za jedan evro je bilo potrebno izdvojiti oko 76 dinara, da bi za samo nekoliko meseci došli do iznosa od oko 95 dinara za jedan evro.
Marković kaže da je velika depresijacija krajem 2008, odnosno početkom ove godine, rezultat velike svetske finansijske krize i visokih prilagođavanja svih valuta prema evru, dolaru i švajcarskom franku.
"Kao što sam rekao ovo poslednje prilagođavanje je, po mišljenju NBS, rezultat kumulativnog efekta smanjenja referentne kamatne stope NBS ali ta referentna kamatna stopa je u poslednja dva meseca smanjenja za svega dva procentna poena. Dakle ne govorimo o nekoj korekciji od 20 procenata već mnogo manjoj korekciji”, kaže on.
Goran Nikolić međutim nije siguran da bi značajna depresijacija mogla da se isključi i krajem ove i tokom iduće godine jer pored referentne kamatne stope na kurs utiču još neki faktori.
"Teško je prognozirati kurs, ali ako ponovimo fundamentalne pokazatelje za 2010. godinu kada su u pitanju priliv i odliv deviza situacija tu nije baš sjajna. Naime, očekuje se rast i uvoza i izvoza, ali budući da je uvoz u startu duplo veći onda će se po tom osnovu povećati odliv i tražnja deviza. Istovremeno ne možemo očekivati neke značajnije prilive po osnovu komercijalnog zaduživanja u inostranstvu, mada će ono u idućoj godini biti nešto veće nego u ovoj. Strane direktne investicije će takođe biti veće za neki procenat, odnosno za oko 600 miliona evra, što svakako nije dovoljno za dugoročno održanje kursa”, kaže on.
Nikolić navodi da „sve u svemu, kada se uzmu u obzir ti faktori, dolazimo do zaključka da će NBS, pod uslovom da dođe do oporavka proizvodnje i samim tim povećanog uvoza, morati da interveniše i da će od centralne banke i njenje spremnosti da interveniše na međubankarskom deviznom tržištu i u idućoj godini u najvećoj meri zavisiti kurs”.
Bankari koji su se tokom vikenda oglašavali u štampi takođe kažu da će u narednom periodu biti samo izvesnih oscilacija deviznog kursa, ali da ne treba očekivati velike promene. Podsetimo i da je evropska valuta u Srbiji dostigla istorijski maksimum 28. januara ove godine, kada je za jedan evro bilo potrebno izdvojiti 96,86 dinara.
