Izvor: Blic, 08.Dec.2013, 20:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dejan Šoškić: Dinar stabilan jer narod nema para
U vreme kada je Dejan Šoškić odlazio s guvernerskog mesta, za evro smo davali dva dinara više nego danas. On u razgovoru za „Blic“ objašnjava da su okolnosti bile drugačije i da je to što već neko vreme imamo gotovo isti kurs dinara ponajviše posledica toga što narod nema para.
- Vrlo loša privredna situacija u zemlji smanjuje tražnju za devizama. Građani nemaju para za potrošnju uvoznih artikala. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << A i privreda koja uvozi i prodaje na domaćem tržištu posustaje jer narod nema para - objašnjava prof. Dejan Šoškić.
Znači, stabilnost dinara nema mnogo veze s dobro vođenom monetarnom politikom?
- Uticaj na kurs definitivno ima i početak rada izvozno orijentisanih investicija, kao što je, na primer, „Fijat“. To stvara veći priliv deviza u zemlju. I ubrzano zaduživanje naše države u inostranstvu, takođe, donosi priliv deviza i doprinosi stabilizaciji kursa. Recimo, samo na međunarodnom tržištu obveznica, Srbija se poslednjih godina zadužila za 5,25 milijardi dolara. Od toga, u poslednjih godinu i po dana 4,25 milijardi dolara. Ne treba zaboraviti ni to da NBS drži visoku kamatnu stopu, što privlači strane investitore koji finansiraju naš državni dug i utiču na stabilan kurs.
Izvoznici tvrde da je dinar precenjen. Ali to više ne govore onako glasno kao u vreme dok ste vi bili guverner.
- Izvoznika je, nažalost, malo i njihov glas je relativno slab. Doduše, ima i onih koji veruju da se kritike u javnosti uvek nekako lakše upućuju partijski neopredeljenim stručnjacima koji su se prihvatili javnih funkcija nego istaknutim članovima partija na javnim funkcijama.
Možda i nema razloga za kritiku ako ćemo ovu godinu završiti sa inflacijom od četiri odsto, kakvu nismo zabeležili u prethodnoj deceniji?
- Ključni razlog niske inflacije jeste niska tražnja. Građani sve manje troše, pa cene ne mogu da rastu. Uz to, kurs i cene hrane su bile relativno stabilne.
Ako ne uvedemo red...
Srbiji za normalno funkcionisanje treba pet milijardi evra godišnje. Mislite li da ćemo imati gde da ih pozajmimo?
- Trenutno, delom i zbog međunarodnih okolnosti, to zaduženje je moguće. Ubuduće, biće sve nepovoljnije i skuplje za nas. Treba učiniti sve što možemo da finansiranje našeg državnog duga ne postane neprihvatljivo skupo ili nemoguće. Drugim rečima: pre svega, odlučno i bez odlaganja moramo dovesti naše javne finansije u red.
Poslanici razmatraju budžet za koji svi kažu da je ne razvojni ili socijalni, već pre svega - realističan. Kako vidite godinu u kojoj država planira minus od 7,1 odsto BDP?
- Mislim da su ponovo napravljeni kompromisi koji odlažu rešavanje nekih ključnih problema. Budžet je možda realan, ali je predviđenih 7,1 odsto deficita za zemlju poput Srbije u ovom trenutku, i s takvom dinamikom prirasta duga zemlje kakvu smo mi imali poslednjih godina, isuviše.
Mislite li da je za izlaz iz situacije u kojoj je Srbija bolje štedeti ili pozajmiti, pa ulagati i na taj način ostvariti privredni rast?
- Mislim da moramo da budemo realni. Naša trenutna situacija nameće prioritetan zadatak: izbeći finansijski kolaps i bankrotstvo zemlje. Tu nema mesta za strategije koje se oslanjaju na dodatna zaduživanja. Izlaz iz sadašnje situacije zavisiće od naše sposobnosti da stvorimo dobar privredni ambijent u zemlji.
O dobrom privrednom ambijentu se ovde priča već deceniju. Verujete li da je stvarno moguće da se privredi obezbede jasna pravila poslovanja?
- Bolji privredni ambijent počiva, pre svega, na snažnim državnim institucijama, na međusobno usklađenim propisima, obrazovanoj radnoj snazi i dobroj infrastrukturi. Državne institucije moraju biti bez korupcije i s visokim kapacitetom odlučivanja, od pravosudnog sistema zemlje, preko državne administracije, do javnih preduzeća i drugih javnih institucija. Kvalitetno obrazovanje nacije mora postati prvorazredan državni cilj. Za sve ovo treba vreme, ali i jasna volja i sposobnost države da to ostvari.
Najčitanije SADA:
Pogledaj vesti o: Dinar
