Izvor: Kurir, 20.Maj.2010, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DINAR BEZ ODBRANE
BEOGRAD - Oštre ražanj, a zec u šumi. Država će braniti dinar od špekulantskih mutljavina novcem iz kredita za infrastrukturu, reče ministarka finansija Diana Dragutinović. Kako stvari sada stoje, dinaru se crno piše ako država na taj način bude branila stabilnost domaće valute.
Dragutinovićeva je izjavila da će država povlačenjem kredita za izgradnju infrastrukture doprineti poboljšanju ponude deviza u zemlji, a samim tim i stabilizaciji kursa.
Do sada >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << su inostrane banke odobrile 800 miliona dolara, ali je realizovan zanemarljiv deo, pre svega zbog kašnjenja projekata, dok se o ruskih 800 miliona dolara još uvek pregovara, a ti pregovori će, prema rečima ministarke finansija, trajati mesecima. Tačnije, neće na njih moći da se računa pre jeseni. Što je najgore, može se dogoditi da taj novac uopšte i ne dođe jer, prema rečima predsednika Borisa Tadića, kapitalne projekte putne i železničke infrastrukture država će morati da završi sama ukoliko ne bude u stanju da dobije povoljne kredite iz inostranstva s kamatom do tri odsto. Podsećamo da je Kurir već objavio procene ekonomista da kurs može da skoči i na 120 dinara.
Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da država može braniti dinar iz deviznih rezervi, sredstava MMF i slično, ali postavlja pitanje da li ga uopšte treba braniti.
- Kurs dinara zavisi od ponude i tražnje i on će se stabilizovati kada se stabilizuje situacija na tržištu. Sada se vidi na primeru Bugarske i Rumunije da su zagovornici uvođenja evra bili u pravu i da je domaća valuta najgore rešenje iako se u nekim trenucima činilo da je to dobar potez. Katastrofa je, međutim, to što poslovni subjekti u takvoj situaciji ne mogu ništa da predviđaju - objašnjava Stevanović.
S druge strane, kandidat za guvernera NBS Dejan Šoškić izjavio je da probijanju granice od 100 dinara za evro nije kumovala psihologija, već odnos ponude i tražnje za devizama i da ne očekuje značajne promene na deviznom tržištu u narednom periodu.
- U pitanju je, prosto, trenutna cena evra na deviznom tržištu. Prelazak cene evra preko ovog nivoa ne bi trebalo tumačiti drugačije nego bilo koji pre toga - kazao je Šoškić. Danas je srednji indikativni kurs NBS 101,6 dinara.
Bankarsko špekulisanje
Urednik internet portala Ekonomija Vladimir Vukčević smatra da država ne može da očekuje veći priliv novca u narednim mesecima i tvrdi da se špekulacijma na tržištu novca mogu baviti samo banke ili strani investitori.
- Neka banka može da stvori veliku tražnju za devizama tako što želi da otkupi veliku količinu deviza, recimo 200 miliona evra. Pošto nijedna banka sama ne može da joj proda toliko novca, već joj jedna proda 10, druga 20... cena deviza raste jer sve banke osećaju da tražnja raste. Banka to može da uradi jer joj devize trebaju za sopstvene potrebe ili za račun nekog klijenta, preduzeće. Drugi način je kada banci devize nisu potrebne, nego ih kupuje zbog zarade, pošto se nada da će u narednom periodu njihova vrednost biti veća i da će trgovinom dobro zaraditi.
