Izvor: Politika, 23.Okt.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cilj niska inflacija i stabilan dinar
Da nije mera koje sprovodimo, sledeće godine bismo imali 180 umesto 128 milijardi dinara deficita
Razgovori sa Međunarodnim monetarnim fondom su počeli u dobrom tonu, a težište je na dugoročnim reformama. Mada je na početku pregovora rano govoriti o detaljima, može se reći da u ovom trenutku MMF najviše pažnje posvećuje pitanju racionalnog upravljanja javnim finansijama koje treba da obezbedi makroekonomsku, cenovnu i stabilnost kursa. Ovoga puta, fokus je na uspostavljanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << balansa u javnim finansijama.
Ovako Vuk Đoković, državni sekretar u Ministarstvu finansija, gleda na nastavak septembarskih pregovora sa misijom MMF-a, koja je ove nedelje stigla u Beograd, kako bi u narednih desetak dana ocenila koliko Srbija ispunjava uslove za povlačenje ostataka novca iz kreditnog aranžmana sa ovom finansijskom institucijom.
Kako će Vlada Srbije ubediti vašingtonske finansijere da je ono što predlažete održivo?
Program vlade je solidna platforma za razgovore i ona ima kratkoročnu komponentu – predložene mere štednje uz istovremeno obezbeđivanje stabilnih uslova privređivanja (niska inflacija i stabilan kurs) i dugoročnu komponentu – kontinuirano smanjenje deficita iodgovarajuću reformu i podizanje efikasnosti penzionog, obrazovnog i zdravstvenog sektora.
Čime ćemo ubediti MMF da će opredeljenje sa papira biti pretočeno u praksu, kada jedan ministar otvara nove umesto da gasi prekobrojne škole, a drugi odmahuje rukom na pitanje o racionalizaciji?
Vlada je Skupštini predložila zakone o racionalizaciji broja zaposlenih u republičkoj i lokalnoj administraciji i time dala primer štednje. U obrazovanju i zdravstvu taj posao traži više vremena i promišljanja. Rešenje nije u agresivnom smanjivanju broja zaposlenih ako bi to ugrozilo kvalitet usluga koje ovi sektori pružaju, već u planiranoj racionalizaciji. Cilj je da se ti sektori učine efikasnijim, a deficit dugoročno održiv.
Ali iz pripremljenih osnovnih budžetskih stavki, koje su deo platforme za pregovore, ne vidi se neko veliko stezanje kaiša? Rashodi i deficit su veći, a prihodi manji od ovogodišnjih, planiranih rebalansom?
Ne bih se složio sa vama. Treba na drugačiji način pogledati vremenski horizont i strukturu izdataka. Na jednoj strani imamo penzije i plate koje će ostati zamrznute, kao i smanjivanje administracije, što će svoj puni efekat dati u narednim godinama. Istovremeno, na drugoj strani imamo povećanje nekih troškova, recimo za veći broj penzionera i nezaposlenih, za socijalna davanja, što je bilo neminovno. Dakle, kada sve uzmete u obzir, ponašali smo se i racionalno i štedljivo.
Pa koliko se uštedelo? Šta ćete reći MMF-u, šta se smanjuje da bi se pokrila razlika zbog većih troškova i manjih prihoda usled krize?
Kada ne bismo sprovodili mere koje sprovodimo, mi bismo sledeće godine imali deficit od šest odsto BDP-a – oko 180 milijardi, a imaćemo deficit oko četiri – odnosno 128 milijardi dinara.
Na osnovu kojih revidiranih makroekonomskih parametara ste pravili budžetski ram za narednu godinu?
Između ostalog, na rastu bruto domaćeg proizvoda od 1,5 odsto, inflaciji od oko sedam odsto, prilično stabilnom kursu koji neće mnogo varirati u odnosu na ovogodišnji nivo"To su polazneosnove, ali taj okvir ćemo ovih dana tek usaglašavati sa MMF-om.
Kako će država pokriti traženi deficit od oko četiri odsto, odnosno budžetski manjak od 3,2 odsto BDP-a?
Ovogodišnji deficit se pokriva bez problema, javna plaćanja se realizuju u zakonskim rokovima, a u idućoj godini računamo na preneta neutrošena sredstva iz ove godine i na još 200 miliona evra od EU, dodatna sredstva Svetske banke, deo od MMF-ovih 600 miliona dolara, koji neće biti sada potrošen, deo iz ruskog kredita" Postoji mogućnost da se i sa Kinom razgovara o budžetskoj podršci"
Koliko će to novo zaduživanje povećati javni dug u sledećoj godini?
Za oko četiri procenta – na oko 34 odsto BDP-a. Ali to je uobičajena ekonomska politika u godinama krize.
Šta ćete reći MMF-u na temu reforme javnih preduzeća?
Sada je fokus na fiskalnoj politici. Njima je bitna kontrola isplata plata u javnim preduzećima i na tome se mora raditi u narednom periodu. Neka javna preduzeća su pripremljena za privatizaciju i treba okončati taj proces. To ne znači privatizaciju za sve. Neka od preduzeća prvo treba da prođu kroz proces restrukturisanja, poboljšanja upravljanja, liberalizacije"
Računate li na prihode od prodaje nekih javnih i kompanija u državnom vlasništvu za pokriće deficita u narednoj godini i od kojih?
Sa sigurnošću, od prodaje „Galenike”.
MMF je insistirao i na smanjenju državne pomoći privredi, strategiji privatizacije javnih komunalnih preduzeća, rešavanju pitanja prinudne naplate potraživanja".
Sada je najbitniji dogovor o deficitu koji obezbeđuje makroekonomsku stabilnost. Na nama je da odlučimo na koji način ćemo preraspodeliti javnu potrošnju i postići balans. Sve drugo su preporuke.
A ako ipak MMF ne uverite u svoje računice, ako ne uspete da zatvorite konstrukciju, i ako se mora ići na povećanje poreza, uključujući i PDV?
Naša platforma ide u smeru racionalizacije troškova i kontrole rashoda i na povećanje prihoda boljom naplatom, a ne uvođenjem novih nameta. Ipak ni druge mere ne treba isključiti. Tone govorim zbog toga što mislim da sadašnja platforma nije dobra i održiva, već zbog toga što je ova finansijska kriza i pronalaženje najefikasnijeg izlaska iz nje u izvesnoj meri nepoznanica i za sam MMF i za zemlje pregovarače.
Kada će biti predložen Zakon o fiskalnoj odgovornosti i šta će on zapravo doneti?
Ministarstvo je naklonjeno takvom rešenju, jer smanjenje učešća javne potrošnje nije ostvarivo ukoliko svi u vladi nisu posvećeni disciplinovanom smanjivanju troškova. Taj zakon je važan jer obezbeđuje mehanizam za racionalno upravljanje javnim finansijama, između ostalog tako što se pre ulaska u budžetski proces određuje nivo deficita i rashoda koji ne sme biti prekoračen. Na tom zakonu se radi i očekujem da će biti predložen do kraja godine, kako bi se primenjivao već na budžet za 2011.
Hoće li biti rebalansa ovogodišnjeg budžeta i kada?
Da, ali on će biti tehničke prirode, da bi se uvažila realnost, odnosno činjenica da naši prihodi koje smo, s proleća, zajedno sa MMF-om projektovali, nisu onoliki koliko smo tada procenili da će biti.
Vesna Jeličić
[objavljeno: 24/10/2009]
Pogledaj vesti o: Dinar
