Izvor: BujanovackiGlas.info, 16.Dec.2017, 02:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bujanovačke priče: Samo još jednu…

Prolazilo je tih šezdesetih, sedamdesetih godina kroz Bujanovac, tma i tušta stranaca, stručnjaka raznih profila, ali i mangupa, prevaranata. Stručnjaka, domaćih, nije bilo pa je svaka ponuda dobro došla.
Ti “koferaši”; kako bi ih poneko zvao, radili bi izvesno vreme, stekli neki dinar i odlazili. Za svoj posao tražili su obično znatno veće nagrade od domaćih radnika. Izlazilo im se u susret jer se moralo. Kod tih ljudi osnovni motiv života u Bujanovcu bio je interes, izuzev nekih koji su se orodili u Bujanovcu, zasnovali porodicu i opredelili životne puteve za ovaj grad. Takvih je bilo i posle Prvog svetskog rata (Lazar Mileusnić i Borđe Batinić Ličani, Milan Žugić Crnogorac, Stevan Petrović Hercegovac).
Takvih je bilo i posle Drugog svetskog rata i to znatno više.
Među takvim putnicima slučajnicima pojavio se i jedan Mađar, Mihalj Varga. Zaposlio se u Školskom centru. Bio je izvanredan majstor zaobradu metala, ali i za sve druge zanatske radove. Pomalo osobenjak, retko se sa kim družio. Po završetku časova, nestajao bi kao da je u zemlju propadao. Međutim, niko na to nije obraćao pažnju, dok jednom prilikom ne stiže zvanično pismo SUP-a Bujanovac, u kome skreću pažnju da Varga odlazi u šiptarska sela, uvodi ozvučenje po džamijama, popravlja puške i pištolje…
Pozvah ga. Bez imalo uvijanja mi reče:
– Tačno je drug direktor. Puške i pištolje više neću raditi, ali te molim dozvoli mi da završim ozvučenje samo još jedne crkve. Uzeo sam pare, a kažu da su Šiptari opasni kad uzmeš pare a posao ne obaviš. Crkva je u Velikom Trnovcu.
Dobro, Varga, kakva crkva u Velikom Trnovcu, ima jedna, Svete Jelene u malom Trnovcu’?
– Ne, ne, u Velikom Trnovcu, šiptarska crkva, nije naša krišćanska.
Shvatio sam. Dozvolio mu.
Ubrzo je sa trnovačke džamije odjekivao zvučnik umesto hodže, a Varga je nečujno napustio Bujanovac. Onako, kako je i došao.

Nastavak na BujanovackiGlas.info...