Izvor: Večernje novosti, 17.Dec.2015, 15:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Borislav Borović: Privreda ostala bez krvi

PROBLEM srpske ekonomije koji prethodi svim ostalim, problem je veličine novčane mase, odnosno, njenog hroničnog nedostatka. Novčana masa je monetarni indikator likvidnosti nacionalne privrede koja omogućava realizaciju društvenog proizvoda po tekućim cenama. Opravdani zahtevi za njeno povećanje se ignorišu, a ideja se odbacuje zbog navodnog rušenja stabilnosti kursa i izazivanja inflacije. Potpuno pogrešno, jer je u Srbiji zaboravljeno da je dinar sredstvo plaćanja i da veličina >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << novčane mase mora biti u korelaciji sa nacionalnim BDP i nije u direktnoj vezi sa deviznim kursom. Bojazan od hiperinflacije zbog iskustva devedesetih je nasleđen psihološki recidiv i neuporediv je sa današnjom situacijom. Nivo monetizacije, odnosno odnos novčane mase M2 (gotov novac u opticaju, novac na tekućim i žiro računima i kratkoročno oročeni depoziti) i BDP, mera je zadovoljenja ekonomije jedne zemlje za domaćom valutom. Komparacija sa nama uporedivim ekonomijama pokazuje da odnos novčane mase(potpuno likvidna sredstva i "novac nadohvat ruke") BDP nikako ne bi smeo da bude manji od 50% , a kod nas se godinama kreće oko 15% i dramatično je manji nego bilo gde u Evropi. Pojednostavljeno, nemamo ni blizu dinara za plaćanje robe i usluga stvorenih u Srbiji ili uvezenih u Srbiju. Nalazimo se u stanju čoveka koji sa litrom krvi treba da radi i živi, umesto pet, koliko je normalno. Taj nedostajući nivo je preko 12 milijardi evra u dinarima i neophodno ga je plasirati u nekoliko narednih godina neiflatornom primarnom emisijom NBS u privredu, da bi se stanje normalizovalo. U septembru je pravi nivo M2 bio oko 5,27 milijardi evra u dinarima, naspram BDP od 34,8 milijardi evra (2014). Čak je i M3 sa uračunatom deviznom štednjom u septembru 2015. bio ispod 50% (15,78 milijardi evra). Ističem pravi, jer se podmeće "kukavičije jaje" (čak i na sajtovima MMF i Svetske banke se kao nivo novca u prometu pojavljuje M3) i operiše se sa ovim drugim podatkom kao stvarnom veličinom novčane mase, iako je jasno da devizna štednja ne služi kao sredstvo plaćanja i nije mera količine novca u prometu. Primarna emisija koja ove procese mora da prati nije devijacija niti negativan fenomen već potreba koja, u našem slučaju posebno, ekonomski sistem normalizuje. Dok je kod nas novčana masa daleko manja od potrebne u odnosu na domaći BDP, u svetu je ona desetine puta veća od globalnog svetskog bruto proizvoda. I jedna i druga krajnost su anomalije, štetne za funkcionisanje ekonomija, s tim što se preko naše domaće privrede obrušavaju negativni efekti obe. Suštinski, primarnom emisijom centralnih banaka se preko komercijalnih banaka kreira novčana masa i kreditna aktivnost u svakoj tržišnoj ekonomiji. Centralna banka treba da pogodi koliko joj je novca potrebno za optimalno i neiflatorno funkcionisanje ekonomskog sistema. Mehanizam "pogađanja" je odluka na osnovu komparativne analize sa uporedivim ekonomijama i sa određenom korekcijom u odnosu na specifične ekonomske parametre Srbije. Ekonomisti koji javnost plaše inflacijom zbog primarne emisije NBS, trebalo bi da odgovore šta misle o primarnoj emisiji kod ulaska inokredita. Iako nema uporište u realnim ekonomskim parametrima rasta privrede, čak i ta nevoljna emisija je prava relaksacija za nelikvidnu i ekonomiju bez krvotoka. Negativni jo-jo efekat inokredita je neka druga priča. Ili koji stav imaju o (polu)ilegalnim ex nihilo emisijama poslovnih banaka koje su bez odobrenja (?) ali i reakcije NBS. A radi se o direktnom štetnom kreiranju novčane mase mimo NBS. Ispada da u Srbiji pravo na primarnu emisiju imaju svi osim naše centralne banke koja je to svoje zakonsko pravo, izgleda, delegirala poslovnim bankama. Suprotno, u svetu je nova tendencija koja se uveliko odvija u EU, prethodno u SAD i Japanu. ECB mesečno upumpava 60 miliona evra preko kupovine državnih obveznica članica EU. Japanski guverner Haruhiko Kuroda je otvoreno objavio da je štampao jen bez pokrića u cilju oživljavanja privrede. Slično onome što su u SAD godinama radili Bernanki i Grinspen, a sada i nova šefica FED Dženet Jelen. Naše monetarne vlasti ne koriste čak ni one retke prednosti fleksibilnog režima kursa, u suprotnoj situaciji, da bi normalizovali novčanu masu. Ovo je jedan od razloga hronične nelikvidnosti naše privrede. Centralne banke i postoje da likvidnost ne bude ekonomski problem. U ovoj situaciji se čini da novca nema iako je zemlja u stagnaciji ili sa malim privrednim rastom. I, naravno, onda "put pod noge" i u komercijalne banke za kredite za likvidnost po kamatama neuporedivo većim nego bilo gde u Evropi. Pitanje je kolika je suverenost NBS da bi izvršila ovu operaciju i koliko bi joj to "dozvolile" poslovne banke i međunarodne finansijske institucije. Borislav Borović, Forum nezavisnih ekonomista
Pogledaj vesti o: Dinar

Nastavak na Večernje novosti...