Izvor: Blic, 16.Dec.2009, 21:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Agresivnije braniti kurs dinara
Dinar je nastavio da slabi u odnosu na evro. Danas će srednji kurs evra iznositi 96,4499 dinara, što je pad od skoro 30 para u odnosu na prethodni dan. Na međubankarskom deviznom tržištu i dalje je velika tražnja preduzeća za devizama kako bi otplatila svoja dugovanja pred kraj godine, što kurs i dalje čini nestabilnim. Privrednici sada još glasnije upozoravaju na gubitke koje trpe zbog jačanja evra.
Međubankarsko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << devizno tržište u Srbiji je, ako se upotrebi bankarski rečnik, „plitko", a to znači da su mali obimi trgovanja. Dnevno se trguje sa 20-30 miliona evra i zato svaka veća tražnja - od dva-tri miliona evra, uzburka celo tržište. Uticaj ima i psihologija, kažu bankari, koja sada nikako nije na strani domaće valute. Tražnju za devizama je juče, kako nezvanično saznajemo, imao „Srbijagas", ali i još neka preduzeća.
Najavljena dokapitalizacija „Komercijalne banke" u vrednosti od 120 miliona evra mogla bi, doduše, da pozitivno utiče na kurs dinara.
- Povećana tražnja za devizama na tržištu najvećim delom je uslovljena dospećem deviznih plaćanja privrede po osnovu otplate kredita, kao i uvozom energenata, a u uslovima i dalje nedovoljno likvidnog deviznog tržišta, dovela je do blagog slabljenja dinara. Iako je nezahvalno prognozirati kretanje kursa, verujemo da je u pitanju sezonska oscilacija i da će se kurs na duže staze stabilizovati, pošto se ne očekuju vanredni pritisci i negativna kretanja kao što su bila ona s kraja 2008. godine - ističu za „Blic" u „Banci Inteza".
Privrednici su na velikoj muci, jer se krajem godine svode poslovni računi. Stavke u bilansima su im poremećene, ali i planovi. Gubitke, kako kažu, najviše trpe zbog kursnih razlika. Ni građani nisu u ništa boljoj situaciji, naročito oni koji su kreditno zaduženi, pa sada moraju da izdvajaju više dinara za kreditne rate indeksirane u stranoj valuti.
- Narodna banka Srbije morala je da interveniše mnogo ranije na međubankarskom deviznom tržištu, i to sa većim iznosom. Onda ne bi došlo do oscilacija, čiji najveći ceh plaća privreda. Ukoliko se ne brani kurs, zbog negativnih bilansa, mnoga preduzeća neće moći da iduće godine konkurišu za povoljne kredite uz subvenciju države, tako da mere Vlade protiv krize neće imati nikakvih efekata - ističe Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije.
Privreda, kaže, želi stabilan kurs, a nikako fiksni. Domaći i strani privrednici očekuju predvidiv ambijent za poslovanje, a stabilan kurs je osnov toga.
Iako je Privredna komora Srbije najavila sastanak sa Radovanom Jelašićem, guvernerom NBS, to se nije desilo. Kada će i da li će uopšte na tu temu biti razgovora, još je nepoznanica.
- Da je sastanak održan ranije, ne bismo dolazili u situaciju da o ovako važnoj temi razgovaramo putem medija, što smatramo neprikladnim za obe institucije. Smatramo da je neophodno da sednemo i razgovaramo. Ne moramo da se složimo, ali je bitno da razgovaramo - podseća Miloš Bugarin.
Enormni rast kursa evra krajem prošle godine, kako kaže za „Blic" Miroslav Miletić, generalni direktor „Bambi Banata", ovu kompaniju u 2008. ostavio je bez skoro celokupnog neto profita.
- U tim okolnostima sve to što budemo uspešno i pozitivno uradili i u ovoj godini biće obezvređeno ukoliko dođe do slične, a ne daj Bože, iste situacije - upozorava Miroslav Miletić.
Jačanje evra, ima s jedne strane pozitivne efekte na poslovanje ove kompanije, ukoliko se ima u vidu značajno učešće izvoza u strukturi prodaje konditorskih proizvoda.
- Ali, s druge strane, povećani uvoz neophodnih sirovina za proizvodnju, pretežno čokoladnih proizvoda, iziskuje veće angažovanje deviznih sredstava, povećava naše troškove i smanjuje spoljnotrgovinski suficit. Međutim, svi ovi uobičajeni pozitivno-negativni efekti na redovno poslovanje uspešne kompanije kakav je „Bambi Banat" biće dovedeni u pitanje ukoliko naš finansijski bilans bude opterećen velikim negativnim kursnim razlikama ukoliko dođe do enormnog rasta kursa evra.
U sličnoj situaciji je i kompanija „Todor" iz Vrnjačke Banje, koja uvozi repromaterijal, a ima značajan izvoz.
- Bio bih neiskren kada bih rekao da pomeranje kursa nema nikakvog uticaja na naše poslovanje, jer smo zavisni od uvoza repromaterijala. S druge strane, naš ukupan izvoz je veći od angažovanih sredstva za uvoz. Mislim da bi nadležni u državi morali da razmisle o idućoj godini i kako da uz subvenciju motivišu građane na potrošnju - kaže Mirko Todorović, vlasnik Modne kuće „Todor".
Osim gubitka zbog kursnih razlika, privrednike, pogotovu one koji proizvode robu široke potrošnje, muče i gubici pošto robu daju na odloženo plaćanje.
- Jačanje evra za nas ni u kom slučaju nije dobro. Ne pravimo računice svaki dan, ali videćemo kako će sve ovo sa kursom da se završi. Našu robu prodajemo i na otplatu od deset rata, a prosečan rok naplate je oko 200 dana. E sad, vidite sa kojim mi rizikom poslujemo i koliko gubimo kada dinar slabi - naglašava Petrašin Jakovljević, generalni direktor „Metalca" iz Gornjeg Milanovca.
Kako je rasla rata 317 evra u dinarima
Datum Iznos
16. 12. 2009. 30.484
16. 6. 2009. 29.589
16. 12. 2008. 27.291
16. 6. 2008. 25.066
16. 12. 2007. 24.902
16. 6. 2007. 25.853
Napomena: Stambeni kredit od 50.000 evra, rok otplate 25 godina, fiksna kamatna stopa 6,99%, primenjen srednji kurs
Povećane devizne rezerve
Devizne rezerve NBS su u novembru povećane za 304,8 miliona evra i 30. novembra su dostigle iznos od 10 milijardi evra. Najveći uticaj na povećanje deviznih rezervi NBS imao je priliv u neto iznosu od 143,8 miliona evra ostvaren po osnovu obavezne devizne rezerve banaka. Obim trgovine devizama realizovan na međubankarskom deviznom tržištu u novembru, koji je iznosio 439,8 miliona evra, bio je za 37,2 miliona evra manji nego u prethodnom mesecu. U prvih jedanaest meseci 2009. u međubankarskoj trgovini je realizovano ukupno 6,1 milijarda evra. Narodna banka Srbije je na međubankarskom tržištu poslednji put intervenisala 4. decembra prodajom 42 miliona evra.
