Izvor: Politika, 13.Jun.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Delta” platila deo duga dobavljačima
Svi dobavljači znaju kada mogu da očekuju novac. – Država ne bi trebalo da se meša u odnose između trgovaca i proizvođača. – U vreme sniženja prodaja raste i do 70 odsto. – „Tempo ekspres” i u Beogradu
„Delta maksi” grupa je prošlog petka isplatila 40 odsto dospelog duga dobavljačima, a do kraja juna pokriće i ostatak dospelih obaveza. Potraživanja celog sistema najveće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << privatne kompanije u Srbiji su tri puta veća od dugova njihove maloprodaje prema proizvođačima, dok od 15.000 malih trgovina širom Srbije koje snabdeva robom „Delta” potražuje gotovo onoliko novca koliko će ukupno isplatiti svojim dobavljačima do kraja ovog meseca. Ovako Dragan Filipović, generalni direktor „Delta maksi” grupe objašnjava rasplet dužničko poverilačke krize na čijem rešavanju je nedavno radila i Vlada Srbije.
Kako ćete dalje servisirati obaveze prema dobavljačima?
Isključivo iz dnevnih priliva. Prošlog petka je samo u jednom danu 500 firmi, uglavnom manjih dobavljača, isplaćeno sa našeg računa, a u narednih dvadesetak dana novac će dobiti i ostali. Trenutni procenat naših dospelih obaveza prema dobavljačima je prosečno četiri odsto ukupnog prometa sa svakim od njih. U maloprodajama u svetu se taj odnos kreće između osam i 12 odsto. Nema problema koji ne može da se reši ako se sedne za sto i priča o tome. Svi naši dobavljači znaju kada mogu da očekuju novac, jer je sve to stvar ugovora i obaveza koje preuzimamo. Nivo naših zaliha je takođe tri puta veći od dospelih obaveza.
Čini se da je problem rešen tek pošto je država za sto pozvala sve strane?
Smatram da je država telo koje donosi regulativu, kreira ambijent i obavlja monitoring tržišta, ali mislim da ne bi trebalo da se meša u odnose između trgovaca i proizvođača. U pitanju je obligacioni odnos dva pravna lica i kao takav treba da se i rešava. Ceo „Deltin” sistem potražuje tri puta više novca (i banke koje nas kreditiraju uzimaju u obzir celu kompaniju) od dospelih obaveza. To ne znači da čekamo da se to realizuje da bismo servisirali svoje ugovorne obaveze. Ne žalimo se ni na to što nam mali trgovci u Srbiji duguju, sve je stvar dogovora i ugovora i mi ćemo rešavati svakodnevno uplatu svojih potraživanja.
Koliko je iznosio dug „Delte” u onih sedam milijardi dinara dospelih obaveza svih trgovinskih lanaca u Srbiji?
U tom trenutku naših je bilo oko 30 odsto. Sada je taj iznos manji.
Ekonomska kriza je pogodila maloprodaju hrane, ali ne i promet?
U maloprodaji hrane kriza se odražava kroz usporeniji razvoj nego što smo planirali. Razvoj je uslovljen dugoročnim izvorima finansiranja od banaka. Ipak, za prvih pet meseci imali smo za 21 odsto veći promet nego u istom periodu prošle godine. Ali to nije neočekivano, mi smo radili na tome, a kupci su to prepoznali. Ulagali smo u potrošače, prvenstveno investirajući u cene kroz razne akcije i sniženja. Za ovu godinu smo planirali da investiramo u snižavanje cena 15 miliona evra, a zaključno sa junom smo investirali već 6,5 miliona evra. U vreme sniženja prodaja raste i do 70 odsto.
Ko finansira sniženja?
Uglavnom pola-pola, nekada i u odnosu 60 prema 40 u zavisnosti od toga šta kome treba. Ako proizvođač, na primer, predstavlja nov brend i traži našu podršku, onda on ulaže više. Postoji plan sa proizvođačima i akcije se organizuju na 17 dana.
Kriza je u Evropi izazvala neočekivano brz proboj privatnih robnih marki. Da li je i vama pomogla u ovom projektu?
Sa PL-om smo počeli pre četiri godine, a već sada je učešće privatnih robnih marki 12 odsto. Praksa u Evropi je između 15 i 20 odsto u vodećim supermarketima i hipermarketima. Kriza je značajno ubrzala razvoj robnih marki, pa u ovom trenutku ih imamo 1.200, a do kraja godine ćemo u asortiman uvrstiti još 150 proizvoda koji su u pripremi. Razlika u ceni između ovog i brendiranog proizvoda je između 15 i 40 odsto.
Da li je zbog toga otvoren i prvi „Tempo ekspres”, hard diskont čije ste otvaranje planirali tek 2010. godine?
Sve se odvija brže od očekivanog i tako smo pre plana krenuli u otvaranje „Tempo ekspresa” i to na 1.500 kvadrata sa nižim cenama i sa asortimanom koji čini 50 odsto privatne robne marke. Otvorili smo objekte u Kruševcu i Vrnjačkoj Banji, a do kraja godine otvorićemo još osam ovakvih objekata, uključujući i Beograd.
Kako se nosite sa ulogom jedinog domaćeg trgovinskog lanca?
Mi smo jedini veliki preostali nacionalni maloprodajni lanac. Bez snažne domaće trgovine teško je podstaći vetar u leđa domaćoj privredi. Najveći svetski maloprodavci kada se razvijaju vuku proizvođače sa tih tržišta, zato što su komercijalni uslovi i nabavna snaga na tim tržištima toliko velika da bi ih teško dostigli na lokalnim tržištima. Hteli ili ne, oni vuku svoju privredu na nova tržišta i guše lokalnu na duge staze. Tako su prošla sva tržišta istočne Evrope koja nisu na vreme reagovala. Uloga velikog nacionalnog lanca je ogromna u razvoju domaće privrede i tako mi i doživljavamo našu ulogu.
-----------------------------------------------------------
Za Hasap 12 miliona evra
– U poslednje dve godine je kompanija uložila 12 miliona evra u uvođenje i primenu sistema Hasap u maloprodaji. Pre tri godine sam imao ideju da budemo ogledno evropsko tržište za dobavljače. Da uvedemo pravilo da bez ovog standarda ne može da se prodaje roba u „Maksiju”. Shvatili smo da je to nemoguće, ali smo zato potrošačima skinuli deo brige i mogu da budu sigurnu u bezbednost robe u našim objektima.
-----------------------------------------------------------
Lideri u Albaniji
Na tržištu Albanije smo vodeći trgovac, imamo 19 maloprodajnih objekata i ambiciju da u naredne dve godine osvojimo to tržište u potpunosti. To će se dogoditi sa razvojem moderne trgovine u ovoj zemlji u kojoj još dominiraju male radnje. U skorijoj budućnosti se očekuje veće ulaganje u infrastrukturu, a time će biti više novih investitora, novih radnih mesta, povećanja kupovne moći i više šansi i za našu maloprodaju.
-----------------------------------------------------------
Novi trend u trgovini
„Delta” će, kao i do sada, unapređivati trgovinu. Verujem da ćemo u nekoj budućnosti i mi preći na nov trend u trgovini u kojoj maloprodavci izdaju prostor proizvođačima. Ovakav koncept već postoji u Velikoj Britaniji, gde trgovac pregovara sa takozvanim kapetanima kategorije (najjačim proizvođačem u određenoj vrsti robe), izdaje mu deo prostora i traži od njega da bude konkurentan i unapredi celu kategoriju. Plaćanje se obavlja po prodaji robe, a „kapetani”, zajedno sa svojim konkurentima uređuju asortiman, sprovode politiku cena i organizuju promocije i akcije. Još je Srbija daleko od ovog principa rada ali je sigurno u ovome budućnost trgovine i kod nas.
Jelica Antelj
[objavljeno: 13/06/2009]
.jpg)
