Izvor: JUGpress.com, 11.Dec.2023, 20:56

Rangelov: Za koaliciju u lokalu ne treba da se delimo oko stavova vezanih za prošlost i ko je za Miloševića ili Đinđića, za Mladića

LESKOVAC

U Prediizbornim razgovorima Aleksandar Rangelov , prvi na listi “Svi za jedn oga jedan za sve-dr Aleksandar Rangelov”, rekao je za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress da su razgovarali sa ” velikim brojem političkih partija i našli smo zajednički interes vezan za lokalne teme jer na lokalnim izborima ne treba da se delimo oko spoljno-političkih tema, recimo ko je za Putina ili protiv, ili oko >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << stavova vezanih za prošlost

kao na primer ko je za Miloševića ili Đinđića, za Ratka Mladića itd”.

Evo čitavog intervjua.

JUGpress: Za Vas neki političari na vlasti kažu da ste se u skoro 60. godini setili da uđete u politiku, iako nemate još 60 godina pitanje ostaje isto, otkud Vi u politici?

AR: ,,Ja sam veći deo svog života živeo kao nepolitičko biće, kao podanik, a onda sam

se probudio jednog dana i saznao da je Borku Stefanoviću razbijena glava i

postavio sam sebi pitanje da li je moguće da se opet vraćamo u mučne

devedesete i shvatio sam da niko neće da se bori za nas umesto nas i da naša

sudbina nije u našim rukama i tada sam se priključio protestima ,,Stop krvavim

košuljama”i posle toga su se stvari odvijale mimo mog plana i mimo moje želje.

Taman su se završili ti protesti kada sam jedno veče saznao i to anonimnom

dojavom da su zelene površine između tri zgrade otuđene, u pitanje je naselje

,,Dubočica”i da tu novi vlasnici nameravaju da zidaju zgrade. To je bio trenutak

kada sam bio u nekoj vrsti pred-infarktnog stanja jer bi to doslovce značilo da mi

ostajemo bez naših zelenih površina, bez naših parkova i da će praktično da bude

zgrada uz zgradu, prozor uz prozor i to me baš pogodilo. Posle toga sam

razgovarao sa mojim komšijama o tome i baš ta situacija je, na neki način, ojačala

naše međuljudske odnose.

JUGpress: Investitori tvrde da nemaju nameru da prave zgradu već lokale gde će se ljudi

zapošljavati i da je to zemljište privatno vlasništvo?

AV: To jeste privatno vlasništvo koje je stečeno nezakonitim putem. Ono je

ostvareno kršenjem člana 33 Zakona o urbanizmu i izgradnji, falsifikovanjem

gustine naseljenosti i zloupotrebom službenog položaja. To je potvrdila i

Inspekcija za urbanizam i izgradnju iz Niša, zato je gradnja i obustavljena i

zabranjeno je izdavanje dozvole i to su prihvatili i ljudi iz opštinske uprave i oni i

dan-danas tretiraju taj prostor kao javni prostor. Neverovatno, ali pravno gledano

praktično je to privatno vlasništvo, ali suštinski je to nešto što pripada i dalje

građanima. Mi to doživljavamo kao naše jer to i jeste naše, ne postoji samo

nepovredivost privatne svojine već i nepovredivost javne svojine, smatramo da je

nepravedno jer je nezakonitim putem otuđeno, ali mi se ponašamo kao da je

naše, i biće naše.

JUGpress: Dolazimo do nekog statusa kvo, oni ništa ne rade, ali šta će biti ako jednog dana

krenu ako uzmemo u obzir da je to privatno vlasništvo?

AR: Status kvo nije, mi uživamo u tim našim zelenim površinama kao što smo

poslednjih decenija uživali, pogotovo je tu prijatno leti zbog mikro-klime. I dalje se

tu deca igraju, i dalje tu dolaze penzioneri, naša mesna zajednica ,,Milentije

Popović”raspolaže određenim sredstvima, taman toliko smo imali para da smo

mogli da renoviramo dve staze. Jedna od tih staza koju smo renovirali je baš na

tom prostoru, dok se ne reši ta pravna procedura mi mora da živimo. Ta staza je

potpuno razorena i kada padne kiša ona se pretvara u jedno jezero , a mi smo

iskoristili ta sredstva da tu stazu renoviramo i blagosiljaju nas žitelji našeg naselja.

Šta će se desiti ako dođu bageri i počnu sve to da ruše? Opet ćemo se aktivirati,

opet ćemo demonstrirati i braniti se.

JUGpress: Kada je reč o izbornoj listi, na izbore idete samostalno, kao grupa građana?

AR: Jeste, idemo samostalno na izbore, mada sam ja zastupao, a i dalje zastupam

ideju udruživanja. Međutim, pokazalo se da to nije moguće na način kako smo mi

to zamišljali i ispostavilo se da ni sama opozicija nije u stanju to da uradi. Opozicija

u Leskovcu ide u četiri kolone, a mi smo peta.

JUGpress : Šta je bio problem da se ujedini opozicija?

AR: Moj stav je bio, a i stav našeg udruženja, imali smo tri preduslova. Prvi preduslov

da oni sa kojima sarađujemo nisu kompromitovani u prošlosti, korumpirani itd. Svi

iz opozicije zadovoljavaju taj kriterijum. Drugi da nemaju ništa protiv ideje

korenite promene društvenog sistema, ideje koju mi iz udruženja zastupamo,

nama je uzor švajcarsko društvo. Treći da imaju odrešene ruke za rad na lokalu,

odnosno da se prekinu na neki način pupčane vrpce sa beogradskom partijskom

centralom, da ne dođemo u situaciju da se danas nešto dogovorimo a sutra da

beogradski lider to negira. To se pokazalo teško ostvarivim, gotovo neostvarivim.

Tvrdili su da imaju odrešene ruke , ali to nije tako. Postoji partijska disciplina i to

mora da se uvaži.

JUGpress: Da li ima partijske discipline u Vašem udruženju građana?

AR: Mi smo politička organizacija koja je najmlađa u našem gradu, formirani smo tek

maja ove godine i imam običaj da kažem za sebe da sam građanin u pokušaju.

Ono što nama nedostaje je političko obrazovanje i pred nama je veliki posao

samo-edukacije. Nismo imali prilike i potrebu da zavodimo bilo kakvu disciplinu

zato što su ljudi koji su nama prišli apsolutno slobodni građani, hrabri,

dostojanstveni.

JUGpress: Ko su ljudi na Vašoj listi? Bilo je priče da se tu nalaze čitave porodice, da li je to

istina?

AR: Ima istine, naša lista ima 75 kandidata. Ima ljudi i iz grada i sa sela. Neki ljudi

nam zameraju da ima više ljudi iz grada, međutim, to je bila viša sila. Nismo bili u

situaciji da biramo i da neke druge ljude pronalazimo. Jednostavno, osnovno

merilo je bilo aktivnost, odnosno doprinos radu naše političke organizacije. U

ovom trenutku postoje najmanje 2-3 osobe koje bi mogle da zauzmu, i trebalo bi

neko mlađi da dođe. Međutim, u trenutku kada smo se formirali, mi smo

funkcionisali na taj način. Zamerano nam je da u 20 članova ima 6 porodica, to je

protivnička strana zamerila i moguće da je tačno jer nisam brojao. Međutim, ja u

šali volim da kažem da smo mi jedna velika porodica.

JUGpress: Šta planirate u skupštini, kako ćete da se ponašate ako dolazi do nekog

preklapanja koalicije zbog vlasti jer je činjenica da mora da se napravi neka

koalicija i da neko upravlja gradom, sa kim biste Vi išli u koaliciju? Da li tu postoji

neko ograničenje?

AR: Postoji ograničenje, ne bismo išli sa SNS-om bez obrzira na drugarski odnos koji

ja imam sa liderom njihove partije. Ja njega poštujem kao školskog druga, dobrog

oca, dobrog komšiju, međutim, politički se potpuno razlikujemo i mi svoju

saradnju možemo da ostvarimo samo sa opozicionim političkim partijama.

Razgovarali smo sa velikim brojem političkih partija i našli smo zajednički interes

vezan za lokalne teme jer na lokalnim izborima ne treba da se delimo oko spoljno-

političkih tema, recimo ko je za Putina ili protiv, ili oko stavova vezanih za prošlost

kao na primer ko je za Miloševića ili Đinđića, za Ratka Mladića itd. Ono što je

nama interes je da unapredimo svoje življenje. Imamo urgentne probleme kao što

je borba protiv investicionog urbanizma odnosno urbanističkog terorizma u

našem gradu i nije to problem samo naše mesne zajednice već i drugih mesnih

zajednica. Imamo višedecenijski problem koji se tiče divlje gradnje, problem

higijene, problem nezaposlenosti, problem zagađenja itd. Problem odlučivanja,

postavlja se pitanje ko odlučuje i to je u korenu svega, postavlja se pitanje ko

odlučuje o našim životima, a to čini jedna uska grupa ljudi”.

JUGpress: Građani delegiraju ljude da odlučuju u njihovo ime, da li sistem kod nas tako

funkcioniše?

AR: Sistem kod nas se zove demokratija, a zapravo nije demokratija. Upravo izborni

sistem koji se kod nas zove proporcionalno- zatvoreni, ne znajući mi pretvaramo

demokratiju u autokratiju onog trenutka kada pristanemo na taj izborni sistem,

umesto da glasamo za čoveka po imenu i prezimenu , mi zaokružimo samo

partijsku listu. Tog trenutka mi kao građani gubimo moć da utičemo na karijeru

tog poslanika odnosno odbornika i svoju moć da utičemo na njegovu karijeru

prenosimo na lidera te partije.

JUGpress: Mi smo imali taj sistem pa smo ga promenili

,

AR: To je bio većinski sistem između 1990. i 1992. godine. Ono što nama treba nije

većinski, nije proporcionalno-zatvoreni već je proporcionalno-otvoreni izborni

sistem koji je pravedan sa jedne strane zbog toga što omogućava onoliki broj

osvojenih mandata koliko je bilo glasova i zato se zove proporcionalni i sa druge

strane zato što je personalan i glasa se za čoveka, ne za listu.

JUGpress: To je nadležnost Republičke skupštine?

AR: Tačno, glavna zakonodavna moć je u Republičkoj skupštini. Međutim, to nikome

od nas nije bilo ograničenje, pa ni meni da se za to zalažem kao građanin, kao

kandidat za savet mesne zajednice, kao član saveta mesne zajednice i zalagaću se

za to i ako postanem odbornik. I moj glas je bitan, i vaš glas je bitan, ja tražim

podršku za korenite promene.

JUGpress: Šta planirate ako budete u vlasti? Jel’treba menjati nešto u javnim preduzećima, u

kulturnim ustanovama?

AR: Ima stvari koje ja mogu da pohvalim kod aktuelne vlasti. Ima dobrih stvari koje

su uradili i koje treba nastaviti, a ima stvari i koje treba menjati. Naša tri politička

cilja: promena modela upravljanja jer aktuelni model upravljanja podrazumeva da

se jedan čovek pita za sve i bez njegovog odobrenja se ne radi ništa. Da li će se

neko zaposliti ili se neće zaposliti? Da li će se određena ulica asfaltirati ili ne? Da li

će da se renovira asfaltiranjem ili možda samo sipanjem grebanog asfalta? Koji

javni prostor će biti ustupljen političkom delovanju opozicije? Praktično kao što

jedan čovek odlučuje na nivou republike, tako jedan čovek odlučuje u našem

gradu i to je jedan vid feudalizma. Aristokrata iz glavnog grada ima svoje feudalce

u unutrašnjosti. Promena koju mi zastupamo podrazumeva da se taj jedan čovek

obezvlasti u smislu da odgovornost za poslove u našem gradu preuzmu

profesionalci iz gradske uprave i da se profesionalci pitaju šta i kako treba da se

radi. Naš drugi politički cilj je decentralizacija, odnosno vraćanje uloga mesnim

zajednicama koje su nekada imale, da se vrate njihova ovlašćenja, njihova

imovina, njihove finansije, njihovi prihodi. Da se na teritoriji jedne mesne

zajednice ne radi ništa dok to ne odobre žitelji te mesne zajednice. Naš treći cilj je

primena direktne demokratije u donošenju odluka u mesnim zajednicama. To

podrazumeva da svi žitelji mesne zajednice sa glasačkim pravom mogu da se sa

nečim slože ili ne slože ili da nešto predlože drugačije. Ako mesna zajednica bude

imala svoja finansijska sredstva onda će ona imati mogućnosti da rešava svoje

probleme. Na primer mesna zajednica Lipovica da razmisli da li želi da svoj novac

uloži u izgradnju fudbalskog stadiona u Leskovcu ili hoće kanalizacioni sistem, da li

Donje Trnjane hoće da uloži u protiv-poplavne kanale ili hoće da se novi prozori na

leskovačkoj bolnici menjaju za najnovije? Da se ljudi pitaju kako hoće da se

njihova sredstva koja odvajaju za budžet da se troše, a svako od nas izdvaja

godišnje od 3.500 do 4.000 eura što je ogroman novac. Na primer, ako jedno selo

kao Guberevac ima 200 upošljenika to znači da to selo godišnje izdvaja negde oko

750.000 evra za potrebe budžeta što je ogroman novac. To je podatak koji se vrlo

pažljivo od nas krije. Tri trećine tog novca ide partijskoj centrali u Beogradu, a

onda lider partijske centrale nama udeljuje taj novac. Decentralizacija

podrazumeva drugačiju raspodelu tih sredstava.

JUGpress: Ako bude tako kao što se zalažete tj. da mesne zajednice odlučuju i primera radi

mesna zajednica Pečenjevce odluči da je prioritet stadion, a ne sređivanje kanala,

to bi značilo da bi Lipovica bila poplavljena. Zar nije najvažnije kakav je generalni urbanistički plan i

kako bi to u gradu funkcionisalo?

,AR:Nemojmo potcenjivati pamet i iskustvo naših ljudi. Mesne zajednice će se lako

dogovoriti jer je nemoguće da je jednima jedan prioritet tek tako, a drugima ako

su u susedstvu. To su sudbine koje se dele, isti vazduh dišemo, iste infrastrukturne

probleme imamo, može da se desi da neko hoće da na drugačiji način potroši

novac, ali tako da neće ugroziti nikog drugog. Biće onako kako većina u toj

zajednici odluči. Ustavom iz 1990. pojam ,,mesna zajednica”izbačen je iz pravnih

akata. Do tog trenutka, živeli smo ovde, gradila su se brojna naselja i nismo imali

eksploatacije rečnih korita. Bilo je određenog smisla i određene usaglašenosti.

Ništa nije smelo da se uradi bez dozvole mesne zajednice. Još u to vreme ljudi su

nalazili način da civilizovano žive. U selu Bošnjace je 1966. izgrađen objekat za

potrebe prosvetnih radnika koji je u to vreme imao bio-filtere za kanalizaciju.

Danas tih filtera nema, kanalizacija je zatrpana i ide direktno u reku, deca koja su

se nekada kupala jer je voda bila prečišćena sada ne mogu to da čine. Ne treba

potcenjivati ljude, treba im dati slobodu i oni će sigurno bolje odluke donositi”.

JUGpress: Koje su Vaše prognoze što se tiče lokalnih izbora?

AR: Moja priroda je melanholična. Ja sam melanholik, uvek sumnjam i moja teza je

,,prvo skoči pa reci hop”, vrlo sam oprezan, ljudi oko mene su puni entuzijazma,

ispostavilo se da ja nisam u pravu. Ispostavilo se da smo mi treća izborna lista koja

je skupila potpise, a ja sam mislio da će nam trebati mnogo više vremena uz sve

naše početničke greške. Nismo imali ni odgovarajući softver za popunjavanje

obrazaca, ljudi su strpljivo čekali po sat vremena, ali je njihova želja za promenom

bila velika. Do sada su izašli rezultati nekih nezvaničnih anketa i ti rezultati su

optimistični za nas, ali smatram da treba da sačekamo rezultate izbora i ne bih se

bavio prognozama.

JUGpress: Komentar predizbornog skupa, da li ste zadovoljni posetom na gradskom trgu?

AR: Ja sam prezadovoljan zato što je to prvi korak, korak od 1000 milja. Ne treba

očekivati ogroman broj ljudi, masu itd. Za mene je taj skup bio lekovit, kao neka

vrsta psiho-terapije. Ja sam opterećen istim psihološkim problemima kao i 99%

naših sugrađana. Imam problem malodušnosti, imam problem kompleksa niže

vrednosti, to je nešto za šta smo mi godinama trenirali. Jednostavno, mi smo

trenirali za podanike, umesto za građane, a osnovna razlika između građanina i

podanika je ta da je građanin koliko-toliko politički pismen i da ima pravo da

kontroliše vlast, da koriguje vlast i da direktno učestvuje u donošenju odluka. Nije

bilo mnogo ljudi, ali je bila četa mala, ali odabrana.

JUGpress: Rekli ste da je asfaltirana jedna staza preko prostora koji je javni, a zapravo neko

ga je kupio, da li ste Vi tražili saglasnost i neophodne dozvole od gradskih organa

za te poslove?

AR:Takav postupak je podrazumevao dve procedure. Jedna je bila da se obratimo

Javnom preduzeću za urbanizam i izgradnju da vidimo da li ima nečeg spornog.

Oni nisu našli ništa sporno iz razloga što je samo renovirana betonska staza tj.

popločana je betonskim pločama, nismo ništa zauzimali i nismo hteli da zelene

površine dodatno betoniramo. Druga procedura je vezana za status naše mesne

zajednice koja podrazumeva da i mi mora da imamo komisiju za javne nabavke. Ta

komisija ima tri člana, ja nisam član te komisije, a ta tri člana su anketirala žitelje

našeg naselja, pokušali smo da u našoj mesnoj zajednici napravimo prvi korak za

kopiranje švajcarskog društvenog sistema, da pitamo građane. Zamolili smo

nevladinu organizaciju čiji sam i ja nekada bio član, a to je ,,I ja se pitam”, da

naprave akcioni plan za potrebe naše mesne zajednice. Mi smo prva mesna

zajednica u gradu koja ima taj akcioni plan. Novac kojim smo raspolagali je

minimalan, to je negde oko 500.000 dinara, mi praktično nemamo nikakva

sredstva, već samo ono što nam udeli opština. Taj novac je bio dovoljan za dve

staze koje su nam bile potrebne.

JUGpress: Da li ste dobili dozvolu od Gradskog odeljenja za urbanizam i izgradnju koje

zapravo izdaje dozvole čak i kad se nešto ruši jer je takav zakon?

AR: Ne mogu da garantujem ko je tačno potpisao, ali mi smo se obratili gradskoj

upravi, čak i kada se obratite pogrešnom odeljenju oni imaju koordinaciju i

konsultuju se međusobno, mi smo tu obavezu završili. Druga procedura vezana za

statut naše mesne zajednice, to smo ispoštovali i niko iz gradske uprave do danas

nije reagovao, naprotiv, sve je u redu što se toga tiče.

JUGpress: Statut je akcioni plan?

AR : Ne, akcioni plan je nešto drugo. Statut je pravni dokument koga mora da se

pridržava naša mesna zajednica i važi za svaku mesnu zajednicu od 139 na

teritoriji grada. To je način na koji je definisana procedura donošenja odluka.

Akcioni plan je anketiranje građana šta je njima potrebno. (kraj) IS-ĐS/SM

I ovo Vam može biti interesantno
Pogledaj vesti o: Ratko Mladić

Nastavak na JUGpress.com...