Izvor: RTS, 13.Avg.2015, 16:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Roditeljima potrebna veća pomoć države
Dragana Soćanin iz Udruženja "Roditelj" rekla je za RTS da finansijska pomoć koja je namenjena porodicama sa decom definitivno nije dovoljna, a ni adekvatno raspoređena.
U sistemu socijalne zaštite, prošle godine bilo je blizu 50.000 porodica sa oko 100 hiljada dece. Ako izuzmemo socijalno najugroženije, još skoro 300 hiljada najmlađih prima dečji dodatak.
U Srbiji ima nešto >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << više od dva miliona i sto hiljada porodica. Samo nešto više od polovine porodica ima decu, a najviše je onih sa jednim detetom, dok manje od procenta ima petoro i više potomaka. Možemo govoriti o finansijskoj podršci porodicama s decom i o podršci kroz razvoj servisa podrške kao što su bračna savetovališta, stručna pomoć i podrška u odgajanju dece, servisi podrške deci sa smetnjama u razvoju i njihovim porodicama.
Dragana Soćanin iz Udruženja "Roditelj" rekla je za RTS da finansijska pomoć koja je namenjena porodicama sa decom definitivno nije dovoljna, a ni adekvatno raspoređena. Iz tog razloga se otvorio zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom koji je u fazi izmena i treba da adekvatnije odgovori na potrebe.
"Dakle, krenimo od naknada za porodiljsko bolovanje i odsustva radi nege deteta, majkama koje se porode, preko roditeljskog dodatka, dečjeg dodatka, koji svakako nije bio adekvatno raspoređen – dobijali su ga i oni koji možda ne moraju", kaže Soćanin.
Prema njenim rečima, to se dešavalo zbog previše komplikovane administracije, zbog čega je postojao veliki disbalans između kriterijuma i ostvarivanja prava.
Roditeljski dodatak je bio kao mera za podsticanje rađanja. Međutim, ona nije dala efekat i novac bi trebalo da bude prenamenjen.
"Mi nemamo podatke o tome kako je roditeljski dodatak uticao na natalitet. Nama treba dobro dubinsko istraživanje da vidimo da li on daje neke rezultate, odnosno na koji način bi roditeljski dodatak dao rezultate – da li je to novac koji bi roditelji dobijali odjednom ili na 24 rate za drugo, treće ili četvrto dete. Sumnjamo da je dao neke rezultate", objašnjava Dragana Soćanin.
Istakla je da ne možemo da govorimo paušalno o tome, jer smo propustili da vidimo istraživanje. Ne možemo kao država da merimo efekte i zato imamo zakone koji ostaju sa nekim rupama.
Roditeljima koji imaju decu sa smetnjama u razvoju potrebna je stručna pomoć više nego drugima. Govorilo se o inkluziji. Ni te mere nisu bile dovoljne.
"Kada su u pitanju deca sa smetnjama u razvoju, tim porodicama nije potreban samo novac, već usluge podrške, usluge u zajednici, u obrazovanju, usluge socijalne zaštite", kaže Soćanin.
Svaka lokalna samouprava trebalo je da, spram potreba svoje zajednice, finansira odgovarajuće usluge, smatra Soćanin. "Najviše padamo na tom na testu. Lokalne samouprave se uglavnom pravdaju time da nemaju novca da razviju usluge".
U Srbiji se godinama ne rodi dece ni za prostu reprodukciju. Opštine kao što su Gadžin Han, Crena Trava, Svrljig, praktično su bez demografske budućnosti. Tradicionalna, višegeneracijska porodica u Srbiji, više gotovo da ne postoji.
To se, kažu demografi, u jednom momentu činilo vrlo važnom promenom koja vodi modernizaciji i smatrala se pozitivnom promenom. Danas se sve više govori, i u najrazvijenijim zemljama, da bi trebalo negovati višegeneracijske porodice radi boljeg funkcionisanja, pa i u demografskom smislu.
Pogledaj vesti o: Dečji dodatak
