Izvor: Blic, 10.Mar.2009, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nasilje formalne tačnosti
Naša država pomaže roditeljstvo. Posebno, pravo na roditeljski dodatak imaju porodice kada dobiju treće i četvrto dete. Ne prvo i drugo, ne peto i nadalje, jer država ima pravo i da stimuliše veličinu porodice, težeći njenoj većoj funkcionalnosti i ostvarivanju demografskih ciljeva. Deca koja nisu treća i četvrta nisu obespravljeni „kućni ljubimci”, kako je to ombudsmanu prebacio jedan ozlojeđeni otac, pošto roditelji dečji dodatak moraju trošiti na svu decu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koju imaju, ravnopravno.
Sve to je znao bračni par koji se po dobijanju trećeg deteta obratio svom centru za socijalnu i dečju zaštitu, tražeći roditeljski dodatak. Njihov zahtev je, međutim, odbijen jer su, smatrali su nadležni, roditelji loše brojali. Naime, otac i majka su kao treće dete prijavili stariju od dve bebe blizanca. Ali četiri godine ranije, pored prvog, najstarijeg deteta, majka je već jednom rodila blizance koji su pet dana posle rođenja umrli. Činjenica da su se i oni rodili bila je upisana u evidencije. Sabirajući žive i mrtve, radost i tugu, nadležni organ je tako izračunao da je najstariji živi blizanac u stvari peto po redu rođeno dete u toj porodici, za koje se po slovu zakona ne dobija roditeljski dodatak. Formalnu tačnost „matematike” centra potvrdilo je u žalbenom postupku i nadležno ministarstvo, pa i sud u upravnom sporu.
Iskoristivši, kako zakon nalaže, prethodno sva pravna sredstva, roditelji su se obratili ombudsmanu. Zaštitnik građana smatra da su u pravu - oni imaju troje, ne petoro dece, iako će blizanci bez kojih su tragično ostali zauvek zauzimati mesto u njihovom srcu. Mala beba, treće živo dete svojih roditelja, pored neizmerne sreće donela je svojoj porodici i pravo na novčanu pomoć. Zakonodavac im je to pravo dao da bi ga iskoristili za poboljšanje uslova u kojima deca odrastaju, a ne da bi se ono izgubilo u začaranim krugovima administrativnog tumačenja propisa. Zaštitnik građana, koji ne može poništiti tuđu odluku niti je zameniti svojom, roditelje će zamoliti da zahtev obnove, a organima koji o pravu odlučuju dati preporuku da obnovljeni zahtev prihvate. Tamo gde u upravi ima savesti i stručnosti, ovo bi trebalo da bude sasvim dovoljno, za ovaj i buduće slučajeve.
