Izvor: Politika, 13.Apr.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plakala je kao mlada na venčanju
Jelena Stakić bila je pozvana na sud da uradi ekspertizu ukradenog prevoda
Zaposleni ljudi jedva čekaju praznike. Prevodioci, ako su u radnom odnosu, jedva dočekaju te dane kada ne moraju da idu na posao, da bi se udarnički bacili na prevođenje. Taj dan je za njih praznik – započinjanje prevođenja nove knjige, kao rađanje nove ljubavi. Može li to biti zamena za odmor, pitamo Jelenu Stakić koja je prevela 120 knjiga sa engleskog i francuskog, dobila nagradu za životno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << delo, a nije je zaobišla ni „nacionalna penzija”.
– Niko nas za to ne pita, takva nam je sudbina, kaže kratko.
Jelena Stakić o prevođenju je govorila nedavno u susretu sa publikom u Domu kulture Studentski grad. Saznali smo tada da je po obrazovanju psiholog, sa smislom za jezik, ali da ne oseća zadovoljstvo kada prevodi psihološku literaturu.
– Naravno, ima izuzetnih francuskih psihoanalitičara i engleskih antropologa. Ali, socijalna psihologija, koja do nas dolazi uglavnom preko američkih naučnika, napisana je suviše pretencioznim rečnikom da bi se rekle neke obične stvari. U tom slučaju treba poznavati materiju. Sećam se da je oralnu frustraciju, kao ustaljeni termin u psihoterapiji, jedan naš kolega preveo kao usnena prikraćenost. I šta ćete tad? – pita Jelena Stakić.
Zato je, kao što je govorila prevodilac Ivanka Pavlović, najbolji rečnik telefonski imenik. Setite se čiji broj treba da pozovete u datom slučaju i svaki terminološki problem biće rešen.
– Evo oko čega sam ja lomila koplja. U jednoj Singerovoj knjizi rečenica glasi: „Plakala je kao mlada na venčanju”. Kakvo je to poređenje i zašto bi mlada plakala sem ako nije od radosti? Raspitala sam se i saznala da su pravovernim Jevrejkama sekli kosu na dan venčanja, kako ne bi bile privlačne drugim muškarcima – kaže naša sagovornica.
Od traženja značenja i skrivenog smisla, lepša strana posla je druženje sa piscima. Sa Mišelom Fukoom, poznatim filozofom, čiju je „Istoriju ludila” prevela, radila je intervju u Parizu.
– Ostavio mi je utisak duhovitog i blagonaklonog čoveka. Korisno je ono što mi je rekao: Trudim se da ono što pišem bude jasno. To je onda i prevodiocu vodilja. Ne prenemažem se sa stilom, i znam da se ne sme izgubiti jasnoća.
Pitamo je za krađe prevoda, situacije kada male izdavačke kuće objave novo izdanje neke knjige, prepišu postojeći prevod, i potpišu drugog prevodioca.
– Knjige Eriha Froma i Viktora Frankla prevedene su u Hrvatskoj, a onda su ti prevodi u celosti ponovljeni u Srbiji, a potpisani su drugi prevodioci. Pogledala sam neka vrlo karakteristična mesta, i uverila se!
Našu sagovornicu su jednom zvali i na sud da uradi ekspertizu prevoda. Knjigu „Posmatranje čoveka”, koju je preveo Aleksandar Saša Petrović, ponovo je objavio jedan izdavač, ali je Petrovićeva ćerka Jelena Tinska primetila da je reč o očevom prevodu, sa neznatnim izmenama, i zamolila Jelenu Stakić za stručnu procenu.
– Petrović je prevodio romane, drame, Šekspira... U toj knjizi upotrebio je fenomenalne izraze – obrvice čekinjice, trepuške, trepavičice, a novi prevodilac je sve prepisao, i to priznao na sudu!
O takvim i drugim slučajevima Jelena Stakić pisala je u knjizi o prevođenju „Žedni preko vode” (BMG, 2001). Demistifikovala je tu pomalo svoj rad, objašnjavajući kako se ranije dovijala, da ne bi nekoliko puta prekucavala tekst na pisaćoj mašini. Naime, naglas je prevodila u diktafon, potom preslušavala i kucala, proveravajući da nisu posvađani rodovi, brojevi i padeži.
Sa kompjuterom je sada spas, pa dok prevodi sluša i muziku. Instrumentalna samo dolazi u obzir – Skarlati, Mocart ili Bah. I dalje je muče igre reči i dok pokušava da ih prevede ima utisak kao da nekome objašnjava kraj vica. Zato je i prekrstila frazu prim. prev., znanu kao primedba prevodioca, u „primeti prevodioca” – kako je pametan, učen, kako je našao pravu reč.
Jer, ona uvek čita ta nevidljiva imena. Zna ko je preveo određenu knjigu, ali priznaje da se ne seća ko je režirao neki film... Pošto od nečega mora i da se živi, ipak će reći da se ne bavi ovim poslom da bi se obogatila. Ćerki u amanet, kaže, neće ostaviti bogzna šta.
– Ostaviću joj rečnike.
Mirjana Sretenović
---------------------------------------
Ptica rugalica i slavac
Jelena Stakić prevela je knjige „Iščekujući varvare” Kucija, „Lilit, mračna majka” Žaka Brila, „Ludilo udvoje” Joneska, „Simboliku u Bibliji” Pola Dila, „Kao da ubiješ drozda” (u kasnijim izdanjima naslov je promenjen), i druge.
– Naš distributer je film, rađen prema knjizi, preveo kao „Ubiti pticu rugalicu”. Zapovedni način u naslovu ukazuje da treba potamaniti tamo neku ptičurinu, a autorka Harper Li je htela suprotno, da naglasi kako je greh učiniti nepravdu čoveku, kao što bi bio i ubiti pticu koja nikome štetu nije učinila. Original „To kill a mockingbird” ja sam prevela kao „Kao da ubiješ drozda ”, mockingbird je drozd, ptica koja podražava pesmu drugih ptica. Slovenački prevodilac je drozda pretvorio u slavuja i njegov naslov je „Ne ubijaj slavca”.
objavljeno: 14.04.2011.
Pogledaj vesti o: Dan zaljubljenih
