Izvor: Blic, 22.Apr.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tango na ivici rudarskog kopa
U Bor, nekadašnje oličenje socijalističkog prosperiteta, danas simbol propadanja i beznađa, gde ljudi žive od danas do sutra, smeštena je priča o fatalnoj ljubavi „Beli, beli svet” koju režira Oleg Novković. U starom delu Bora nedaleko od napuštenog rudarskog kopa, pala je prošle nedelje prva klapa ovog dve godine pripremanog projekta.
- Ovaj film spada u manje filmove po svom budžetu, koji je recimo pet puta manji od nekih budžeta filmova >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji su nedavno realizovani u Srbiji. Svaki film je čudo za sebe, ali „Beli, beli svet” je za nas” veliko čudo” jer eto, nekim „čudom” uspeva da se realizuje u trenutku ozbiljne ekonomske krize koja pogađa i mnogo veće kinematografije. Ovo je savremena priča o nama danas, ali ispričana kroz priču o ljubavi, strasti, osveti, krivici, odgovornosti i pobuni. U trenucima slomova i preobražaja, umetnost mora da nas suoči sa realnošću, ali i da nas izdigne iz nje, vraćajući se velikim, šekspirovskim temama. Ona se sticajem okolnosti dešava u Boru, ali mogla bi isto tako da se dešava i u Bogoti, Buenos Ajresu ili Brazilu”, kaže za „Blic” jedan od producenata Milena Trobožić-Garfild.
Uliks Fehmiu, koji se posle duže pauze vraća na film, smatra da je Bor idealno scenografsko mesto za „Beli, beli svet”.
- Bor je grad sa obeležjima i dinamikom svakog drugog industrijskog grada u svetu. On ima predivno jezero koje izgleda kao u sred Švajcarske, ali i zatrovan vazduh oko njega. U tom smislu on je pravi simbol realnosti i izazova s kojima se svet u ovom trenutku suočava, on je, dakle „svaki grad”. Ali on ima i svoju drugu, fatalističku, poetsku, tajanstvenu, strasnu, balkansku stranu. Ta suprotnost mu daje specifičnost i izvesnu magičnost - kaže Uliks Fehmiu.
U filmu „Beli, beli svet”, glavne uloge tumače Hana Selimović i Uliks Fehmiu. Igraju i Jasna Đuričić, Boris Isaković, Nebojša Glogovac, Meto Jovanovski, Milica Mihajlović, Marko Janketić i preko stotinu statista iz Bora. Direktor fotografije je Miladin Čolaković, scenograf Aljoša Spajić, kostimograf Irena Marijanov. Snimanje filma u Boru trajaće pet nedelja, posle čega se ekipa seli u Beograd, gde će biti realizovani završni kadrovi filma.
Koproducenti filma „Beli, beli svet” (budžet je oko milion evra) su „West End Production” Beograd, „Ostlicht Filmproduktion” Nemačka i „Hepp Film” Švedska. Film su pomogli Filmski centar Srbije, Ministarstva kulture Srbije i „Eurimage”. Film je već u fazi razvoja nagrađen prvom nagradom na „Cinelinku” Sarajevskog filmskog festivala i nagradom za razvoj francuskog fonda „Cinefondation”. Prošle godine je na poziv Kanskog filmskog festivala predstavljen u programu „L’Atelier” među 15 projekata odabranih iz celog sveta.
„Duo trojica”
U filmu „Beli, beli svet” pojedine songove će otpevati borski underground bend „Duo trojica”, koga čine lokalni avangardni umetnici Saša Lović i Milan Mitrašinović. Njima, kao i Boraninu Srbi Staniću, u filmu je namenjena uloga Uliksovih prijatelja. „Duo trojica” je inače nastao za potrebe filma „Rudarska opera” koji je takođe režirao Novkovića.
Opčinjavanje i potčinjavanje
„Beli, beli svet” zasniva se na istoimenom pozorišnom komadu Milene Marković, ali i na dokumentarnom filmu autorskog tandema Marković-Novković „Rudarska opera”. Scenaristkinja Milena Marković kaže da je želela da napiše tragediju o ljubavi i smrti. To je (fatalna) ljubavna priča čiji su akteri nemilosrdni stariji muškarac i izgubljena mlada devojka. Oni su i akteri igre opčinjavanja i potčinjavanja, igre koju igraju, kako kažu autori, odbačeni, otpadnici, lopovi i očajnici, ljudi sa periferije. Jedino što je u njima neuništivo je strast i strasna žudnja za životom.
Rudnik emocija
Boris Kovač, kompozitor
Muziku i songove za film „Beli, beli svet”, na stihove Milene Marković, komponuje Boris Kovač, koji za „Blic” kaže da je ovo, kada je reč o filmskoj muzici, njegov najambiciozniji projekat.
„Reč je kvazimjuziklu, po tekstu Milene Marković, naše dramske spisateljice broj jedan. Milena je napisala i tekstove za devet songova koje pevaju svih osam likova ovog filma, kao i hor mase na ulici. Pored songova, napisao sam i filmsku instrumentalnu muziku. Ako Oleg ostane dosledan vlastitom konceptu, biće to, mislim, prvi takav, gotovo muzički film snimljen u Srbiji”, kaže poznati muzičar.
Koliko znamo, reč je o tangu. Otkud tango u Boru?
- Mi smo to nazvali „Balkanski tango”, prema mom projektu od pre osam godina. To je tango samo po asocijaciji jer je u filmu reč o fatalnom i tragičnom ljubavnom trouglu. U devastiranom ambijentu jednog odumirućeg grada, velike, fatalne strasti imaju savršeno pogodan teren, mnogo plodniji nego tamo gde je ljudima sve potaman...
Koji motivi iz scenarija su vas inspirisali i o čemu ovog puta govori vaša muzika?
- Taman mislim da sam se oslobodio teme balkanskog mraka kada se pojavi Milena sa novim tekstom i onda se otvori rudnik emocija. Spoj boja mediteranskog i balkanskog sentimenta dominira muzikom koja je izrazito intimistička. Imao sam sjajnu ekipu muzičara u tom kvazibalkanskom tango bendu. Violinu je svirala božanstvena Aleksandra Krčmar, klarinet velemajstor Bogdan Ranković, kontrabas nepogrešivi Siniša Mazalica, harmoniku tanani Laza Novkov, a gitaru nadareni Milan Nenin. Svi koji su čuli muziku su oduševljeni. A sada svi navijamo da Oleg snimi izuzetan film.
M. Graf
