Izvor: Kolektiv.co.rs, 30.Mar.2016, 08:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jama povećava proizvodnju
Posle dužeg vremena „jamci“ otkopali preko 50.000 tona rude sa 0,8 odsto bakra, a odmaklo se i u pripremama za ulazak u rudno telo „T3“ sa još bogatijom rudom. – Na kriveljskom kopu stabilno, a havarija reduktora na “Cerovu” okrnjila mesečni domet RBB-a na rudi i bakru za 15-ak odsto. – Kriveljska i borska flotacija podižu časovne prerade ka maksimalnim kapacitetima i tako obaraju jediničnu cenu normativa, dok ih „Zagrađe“ stabilno snabdeva kvalitetnim krečom RBB. – Do kraja marta u Rudnicima bakra Bor računaju na oko 2.200 tona bakra u koncentratu, što je u odnosu na plan oko 85 procenata. Jalovine će biti još za desetak procenata manje (oko 70 odsto planirane) i najveći deo tih količina ukloniće se na kriveljskom kopu. Prema rečima Vidoja Adamovića, tehničkog direktora RBB-a, podbačaj na rudi i bakru je zbog „Cerova“, odnosno zbog havarije reduktora mlina sa kuglama koji je doveo do skoro celomesečnog zastoja tamošnje flotacije, ali i kopa. I dok je u “Cerovu” rešavan pomenuti problem u drugim delovima RBB-a dobro se radilo i to u uslovima velike štednje. Adamović je, posle dužeg vremena, posebno zadovoljan onim što je postignuto u Jami. – Za 24 dana – kaže on – rudari jame su otkopali 40.000 tona rude i pošto dnevno daju oko 1.700 tona, do kraja meseca očekujem ukupno preko 50.000 tona rude sa 0,8 odsto bakra, odnosno oko 400 tona bakra u koncentratu. To je pomak vredan pažnje imajući u vidu da su doskora davali do 1.200 tona mesečno. Treba imati u vidu da su rudna tela u jami raštrkana i podrazumevaju mnogo opreme da bi se ruda dopremila do centralnog rudnog okna, pa u borsku flotaciju. Zato bih pohvalio rudare Jame za ostvarenje u martu očekujući da ovaj trend nastave i narednih meseci kako bismo Jamu što više približili pozitivnom poslovanju. Ovo utoliko pre što se odmaklo u pripremama za ulazak u rudno telo „T3“ sa prosečnim sadržajem bakra od oko jedan odsto. Prioriteti RBB-a narednih meseci Na pitanje šta su proizvodni prioriteti RBB-a u narednim mesecima Adamović nam je kazao: – Da se nastavi sa ovakvom proizvodnjom iz Jame, da Krivelj uđe u što bolje partije rude, da povećamo iskorišćenje iznad 82 odsto na bakru, da krenemo u otkup zemljišta za „Cerovo 2“ a onda u njegovo raskrivanje. Pošto je ukinuta Agencija za privatizaciju, sve u vezi sa tim se sada rešava preko Ministarstva za privredu. Naši organi upravljanja (najpre RTB-a, pa RBB-a) usvojili su ono što je Gradski zavod za veštačenje uradio u pogledu cena za sve nepokretnosti na Cerovu, tako da samo čekamo saglasnost Ministarstva da krenemo u otkup zemljišta i pripremne radove za izmeštanje dalekovoda i eksploataciju „Cerova 2“. U Borskoj flotaciji, gde se prerađuje ta jamska ruda kao i šljaka iz nove topionice, marta se takođe dobro radilo. Kao i u kriveljskoj i ovde je, idući ka maksimalnim kapacitetima, povećana časovna prerada, tako da je jedinična cena normativa mnogo niža. Dobrom radu flotacija, a i smanjenju troškova, svakako doprinosi i sve bolji kreč koji stiže iz “Zagrađa” gde je proizvodnja stabilizovana nakon prelaska peći sa mazuta na ugalj kao pogonsko gorivo. Ulaganje se isplatilo a proizvedene količine komadnog kreča dozvoljavaju da se razmišlja i o proizvodnji hidratisanog kreča. –Na kriveljskom kopu do kraja marta ciljamo 2,1 miliona tona iskopina od kojih je blizu 900.000 tona ruda, a oko 1,2 miliona tona jalovina – kaže Adamović. –Trenutno rade 15 kamiona (do polovne aprila “uskočiće” još dva) i sva ostala oprema, počev od bušilica, bagera, pomoćne mehanizacije, transportnih sistema za rudu i jalovinu. Mogu da kažem da se oko 80 procenata jalovine prevozi trakama u stari borski kop, a samo jalovina sa površinskih etaža (zemlja sa dosta sitnog rastinja i panjeva) ide na planire do kojih su relacije tri puta duže nego do transportnog sistema. Zadovoljan sam što on dobro radi jer tako ostvarujemo velike uštede. Pre svega, na dizel-gorivu i gumama. Ovog meseca na kriveljskom kopu je obavljen trodnevni remont primarne drobilice. Zamenjene su obloge i na rotoru i na statoru, pa je drobilica 24. marta startovala. – Pohvalio bih ljude koji su danonoćnim radom ispoštovali rok za ovaj posao – ističe Adamović. – Očekujem da prerada rude sada bude bolja, jer čim je u toj prvoj fazi sitnija, onda je lakše na sekundarnom i tercijalnom drobljenju, a bolje je i iskorišćenje metala u flotaciji. Obilne kiše nisu ugrozile ni opremu ni radove na kopu, pošto se ruda otkopava na višim etažama, a i sistem odvodnjavanja dna dobro funkcioniše. Bilo je, naravno, teškoća u održavanju puteva, ali su se sva tri buldozera i jedan grejder potrudila da kiša ne poremeti proizvodnju. Tokom najava velikih padavina pratili smo brane svih jalovišta, pogotovo rešetku na ulazu u kolektor kriveljskog. Brane su stabilne, kolektor takođe, a u toku je izrada projektne dokumentacije za tzv. nulto polje jalovišta s obzirom na to da je vek „polja 1“ na izmaku. Kriveljska flotacija dnevno preradi oko 28.000 tona rude i nadamo se da će mart završiti sa blizu 900.000 tona. Pošto je ruda sve povoljnija za preradu, raste i iskorišćenje bakra iz nje, pa mogu da kažem da su parametri i učinci u flotaciji sve bolji. Adamović posebno naglašava da se Rudnik bakra Bor suočava sa velikim teškoćama u snabdevanju rezervnim delovima zbog ukupne situacije i bori se da smanji troškove u svakom svom delu, pogotovo da utiče na normative koji najviše nose u ukupnim stavkama troškova, a to su struja, nafta, čelici… – Nastojimo da u svakom pogonu radimo sa projektovanim kapacitetima kako bi smanjili jedinične troškove. To posebno važi za flotacije koje troše najviše struje, ali i za kopove gde vodimo računa da svaki bager radi sa maksimalnim brojem vozila i da oba transportna sistema ne rade na prazno. I neposredni izvršioci i nadzorno-tehničko osoblje, svi se trudimo da održimo proizvodnju u uslovima niske cene bakra svesni da na nju ne možemo da utičemo, ali da možemo bolje da se organizujemo i bolje da radimo.
