Izvor: Kolektiv.co.rs, 16.Apr.2016, 15:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jama povećala proizvodnju i pogonsku sigurnost

Prilaze rudnom telu „T3“   Sa 808.000 tona rezervi u rudnim telima gde se sada kopa, sa 4,3 miliona tona u „T3“ (do koga im treba još samo 40-ak metara hodnika) i 15-ak miliona tona u „Borskoj reci“ iznad 17. horizonta, Jama bi – prema oceni upravnika Vladimira Fufanovića – uz nabavku nešto nove opreme, mogla da se stabilizuje i normalno radi, pogotovo što sva ta ruda može da ide preko postojećeg sistema drobljenja JAMA. – Od početka godine do kraja marta u borskoj Jami je otkopano 140.283 tone rude sa 1.209 tona bakra. Prošlog meseca rudari Jame su zapaženo popravili svoj mesečni domet otkopavši 52.528 tone rude sa 450 tona bakra, istovremeno radeći i na poboljšanju pogonske sigurnosti. Prema rečima upravnika Vladimira Fufanovića očišćena su oba predtaložnika na 15 horizontu od mulja, bunari, usisne korpe pumpi. Zamenjeni su i motori na četvrtoj i šestoj pumpi tako da su sada mirni u slučaju većeg priliva vode. U toku je i nabvka ležajeva za glavni ventilator, a dok se oni ne zamene rade dva pomoćna. –Ovog meseca, zbog problema sa jednim bušaćim kolima, plan je nešto manji nego u martu – kaže upravnik. – Treba da otkopamo 45.000 tona rude sa 364 tona bakra u njoj. Sredinom aprila obavićemo trodnevni remont drobilice na 17. horizontu i zamenu tzv. mernog džepa „B“ (posuda koja se puni rudom i prazni u skip koji je izbacuje). Dane kad drobilica ne bude radila iskoristićemo za remont kamiona, a rudu iz „Brezanika“ i „Tilva roša“ imamo gde da skladiramo tako da će se otkop odvijati normalno. U aprilu završavamo i hodnik otvaranja za rudno telo „T3“ i očekujemo da iz ministarstva stigne overen elaborat o njegovim rudnim rezervama. I dok se u Jami pripremaju za ulazak u četvrto rudno telo iz T-serije, borski Institut za rudarstvo i metalurgiju projektuje otkopavanje dela RT „Borska reka“ na 17. i dvadest metara iznad 17. horizonta. Tu je reč o 15-ak miliona tona rude sa 0,5 odsto bakra, ali ako se tome doda zlato i srebro, ekvivalent bi bio 0,58 odsto bakra. Upravnik očekuje da projekat bude gotov do kraja maja, a otkopavaće se tzv. komorno-stubnom metodom po kojoj bi se vrh ovog rudnog tela iznad 17. horizonta podelio na blokove. – ističe Fufanović. – Rudno telo „T3“, od koga nas deli još 40-ak metara hodnika, nudi 4,342 miliona tona rude sa oko 28.600 tona bakra. Sa pomenutih 15-ak miliona u „Borskoj reci“ već možemo govoriti o 20 miliona tona rude iznad 17. horizonta, što znači da sva ona može da ide preko postojećeg sistema drobljenja, pa bi Jama mogla da se stabilizuje i normalno radi. Jama, dakle, ima rudu, a sa njom i perspektivu. Uz pomenuta manja ulaganja u opremu jedino nešto veće bilo bi u poboljšanje sitema ventilacije jer bi u slučaju otvaranja „Borske reke“ odjednom radilo desetak dizel-mašina. Postojeći sistem ventilacije (sa oknom preseka 6,5 m2 i ventilatorom od 7.000 kubika) bio bi nedovoljan, pa je neophodno novo ventilaciono okno svetlog preseka 22 metra od devetog horizonta do površine (u blizini Cementacije) i od 17. horizonta do devetog čime bi se sve pominjane lokacije povezale sa postojećim sistemom. Pošto starosna struktura rudara nije baš najpovoljnija, stotinak njih je blizu penzije, bilo bi potrebno i nešto mlađe radne snage. Niska cena bakra posebno pogađa Jamu jer ona ima neke neizbežene, fiksne troškove i sa malom i sa velikom proizvodnjom – recimo struje za liftove, ispumpavanje vode, ventilaciju… Potpuno je jasno su oni podnošljiviji sa dva miliona tona rude godišnje, koliki je kapacitet drobljenja, nego sa upola manje. –Jama trenutno raspolaže sa 808.000 tona rudnih rezevi sa 6.263 tone bakra u rudnim telima „T1“, „Tilva roš“, „P2a“ i „Brezanik“Sa upravnikom Fufanovićem spustili smo se na 15. horizont – 500 metara pod zemlju – i nakon polusatnog pešačenja niz gluve, mračne i vlažne hodnike, stižemo do radilišta u „Tilva rošu“. Odatle trenutno stiže najviše rude. Naime, uz saglasnost projektanta, otvorena su tri nivoa po sistemu hodnika duple visine i pločama između. Gradimira Vojinovića, univerzalnog KV kopača, i njegovog pomoćnika Vladimira zatičemo kako u mokrim majicama, bumerom obaraju sa svoda komade plavičaste rude, pripremaju novu seriju za miniranje. Vojinović je već dve decenije na poslovima u Jami i, kako nam reče, već se navikao na uslove u kojima, inače, rade i druge poslove. Zavisi kad im se šta padne. Sada buše i miniraju, ali po potrebi i utovaraju rudu. Vojinovićev pomoćnik Vladimir Božinović je u Jami tek dve godine. I on rukuje moćnom mašinom, ali u statusu pomoćnika i čisti bušotine koje njegov stariji kolega napravi u steni. Pomaže mu i u svemu ostalom. – Težak je rudarski hleb – kaže Vladimir – koji se inače školovao da radi mnogo lagodnije poslove turističkog tehničara. Ali, kako život mladima sve ređe pruža priliku da rade ono što žele, i ja sam, prekvalifikacijom i praksom uz kolegu sa kojim se odlično slažem, zavoleo ovaj posao i više ga ne bih menjao. Uostalom, nije ovde ni toliko loše, mora samo pažljivo da se radi. Ko hoće može i ovako da zaradi svoj hleb. Sašu Jaćimovića, koji je, kao i Vojinović, u Jami već 20 godina srećemo na izlasku iz hodnika. Ide sa susednog radilišta. Ispod rudarske lampe koja je svojim snopom sekla jamsku tminu pred nas je izronio krupan čovek koji je deset godina radio kao rudar, a onda postao smenski nadzornik. – Počeo sam od “Brezanika”, pa preko „T1“ i „T2“, stigao, evo do „Tilva roša“. Nastojimo da posao ide što bolje, ali nas nabavka delova za opremu stavlja na iskušenja, pa se snalazimo kako znamo i umemo. U martu smo uspeli da povećamo proizvodnju zato što smo otvorili kraće pristupne hodnike za nove etaže “Tilva roša”. Tako smo ušli u samo srce rudnog tela, u dobru rudu, a i ubrzali njen utovar i prevoz. Ovde rade sve mladi ljudi koji su, uz nekolicinu starijih, već ispekli zanat. Naravno, ponekad vole da nešto na brzinu odrade, vole da se šale, ali postali su izuzetni majstori.
Pogledaj vesti o: Bor

Nastavak na Kolektiv.co.rs...