Izvor: Kolektiv.co.rs, 24.Apr.2016, 10:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borsko zlato obasjava trezor Narodne banke Srbije
A, od RTB-a – tona zlata godišnje!
RTB Bor, pored bakra, u proseku proizvede i tonu zlata, pet tona srebra i nekoliko desetina kilograma paladijuma i platine godišnje, kaže generalni direktor Blagoje Spaskovski. – Bilansne rudne rezerve „teške“ su milijardu i 355 miliona tona rude i sadrže približno pet miliona tona bakra, 196 tona zlata i 2.170 tona srebra. – Najveća nalazišta bakra i zlata u Srbiji su u timočko-magmatskom kompleksu i u raško-kopaoničkoj oblasti, mada smatram da bi valjano trebalo istražiti okolinu rudnika „Lece“ kod Medveđe jer i tu ima potencijala za pronalaženje novih ležišta zlata – tvrdi Spaskovki
RTB. – Prema poslednjim statističkim podacima Svetskog saveta za zlato Srbija je sa 17,9 tona zlatnih poluga, što čini blizu pet odsto ukupnih deviznih rezervi, vodeća zemlja u regionu po količinama tog plemenitog metala deponovanog u trezorima Narodne banke. Slede je Makedonija sa 6,8 tona zlatnih rezervi, Slovenija sa 3,2 tone i Bosna i Hercegovina koja ima tri tone. Na poslednjem mestu je Albanija sa 1,6 tona zlata, dok Hrvatska i Crna Gora nisu na listi od sto rangiranih zemalja.
Malo je onih, međutim, koji znaju da je gotovo sva količina „žutog blaga“, koja Srbiju rangira na 62. mesto u svetu, proizvedena u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor. Jer, kombinat bakra jedini u Srbiji ima fabriku za dobijanje zlata.
-Srbija ima sreću da ima svoj rudnik zlata, da ima jedan RTB Bor od koga je samo tokom 2015. godine Narodna banka kupila više od pola tone zlata – potvrdila je guvernerka Jorgovanka Tabaković. Krajem prošle godine ona je izjavila da su od avgusta 2012., kada je ona preuzela funkciju guvernera, od RTB-a Bor otkupljene ukupno 3,3 tone zlata.
Rekordi
Zlato se u Boru proizvodi od osnivanja rudnika. Evidenciju o tome su, međutim, pre 1938. godine vodili Francuzi jer je Rudnik bio u njihovim rukama. Prema nekim podacima, iz Borskog rudnika je do 1935. godine izvezeno 16 tona zlata i 32 tone srebra jer je u to vreme francuska kompanija slobodno raspolagala plemenitim metalima. Stanje je izmenjeno tek 1934. godine Uredbom o nadzoru proizvodnje i upotrebi plemenitih metala zahvaljujući kojoj je pravo otkupa, i to po cenama na Londonskoj berzi, dobila Narodna banka Jugoslavije. Rekordi u proizvodnji plemenitih metala zabeleženi su 1975. godine, kada su proizvedene 5,2 tone zlata i 1979., kada je za godinu dana dobijeno 55 tona srebra.
–Zvanična statistika o proizvodnji plemenitih metala u Boru vodi se od 1938. godine. Od tada do danas, u RTB-u je proizvedeno oko 160 tona zlata! U obavezi smo da sve proizvedene količine najpre ponudimo Narodnoj banci Srbije, a tek ako bi ona odbila da po berzanskoj ceni otkupi borsko zlato, što se dosad nije desilo, mogli bismo da tražimo posebnu dozvolu za izvoz. Zlato, dakle, ostaje u Srbiji i to je veoma dobra državna odluka. Ono sija, čak i u krizi i to nas, između ostalog, obavezuje da ubrzamo otvaranje novih zlatonosnih ležišta i povećamo proizvodnju plemenitih metala – kaže generalni direktor RTB-a Blagoje Spaskovski.
Sigurnu budućnost RTB-a Bor, dodaje Spaskovski, garantuju bogata rudna nalazišta. Bilansne rudne rezerve iznose milijardu i 355 miliona tona rude. Najveće rezerve su na površinskom kopu „Veliki Krivelj“, 442 miliona tona sa prosečnim sadržajem od 0,334 procenata bakra u rudi. Slede površinski kop u Majdanpeku gde na „Južnom“ i „Severnom reviru“ ima ukupno 385 miliona tona, borska „Jama“ sa više od 320 miliona tona rude, najviše u rudnom telu „Borska reka“, čija eksploatacija još uvek nije počela i površinski kop „Cerovo“ sa 150 miliona tona rude i prosečnim sadržajem od 0,328 procenata bakra u rudi.
–Analize pokazuju da u ovim rudnim ležištima ima približno pet miliona tona bakra, 196 tona zlata i 2.170 tona srebra, a dosad je, za 113 godina rada RTB-a Bor, iz zemljine utrobe izvađeno, prerađeno i proizvedeno više od 6 miliona tona bakra, 160 tona zlata i više od hiljadu tona srebra. Godišnje se, u proseku, u RTB-u Bor danas proizvodi tona zlata, pet tona srebra i nekoliko desetina kilograma paladijuma i platine – navodi Spaskovski.
Sada već sasvim izvesna prodaja udela u pravima na istraživanje ruda u projektu „Timok“ nadomak Bora dovodi u istočnu Srbiju još jednog velikog i ozbiljnog „igrača“ u oblasti rudarstva, kanadski Lundin Mining. Američki Friport MekMoran prodao je, naime, svoj udeo u projektu bakra i zlata kompaniji iz Toronta za neverovatnih 262,5 miliona dolara i analitičari ovaj potez smatraju strateški pametnim. Najveća rudarska kompanija u svetu, američki Friport, sadašnji je rukovodilac projekta i ima 55 odsto interesa u njemu, a transakcija započeta u prvoj dekadi marta obezbediće kanadskom Lundin Miningu preostalih 45 odsto. Lundin će, prema sporazumu, steći sto procenata Friportovog interesa u gornjoj zoni ležišta „Čukaru peki“ i 28 odsto Friportovog interesa u nižoj zoni. Kanadska kompanija finansiraće sve troškove za razvoj gornje zone, a obezbediće i dodatnih 20 miliona dolara za ugovorene radove u nižoj zoni dok se ne uradi studija izvodljivosti.
Iako investitori i dalje imaju određena početna ograničenja jer još uvek postoji zabrinutost zbog cene bakra, svetski analitičari projekat „Timok“ ocenjuju kao odlično i strateški dugoročno ležište. Naime, istraživanjem koje su u rejonu „Čukaru peki“ nadomak Bora sproveli američki Friport i kanadski Reservoir Minerals, do sada je otkriveno 65 miliona tona rude sa srednjim sadržajem bakra od 2,6 odsto i zlata od 1,5 grama u toni. Odatle je, prema podacima koji su objavljeni prošle godine, moguće izvući 1,7 miliona tona bakra i 98 tona zlata.
–Srbija, kao deo velikog bakarnog pojasa koji se pruža ka istoku daje velike šanse za razvoj rudarske industrije. U Karpatskom masivu koji od Srbije, preko Rumunije i Turske seže do Gruzije, najzanimljivija je tzv. timočko-magmatska zona koja je odavno predmet interesovanja svih „velikih igrača“ u rudarstvu. Zato je nedavno, pored američkog Friporta i kanadskog Reservoir Mineralsa, okolinu Bora zaposeo i britansko-australijski Rio Tinto. Dakle, najveća nalazišta bakra i zlata u Srbiji jesu u timočko-magmatskom kompleksu, ali i u raško-kopaoničkoj oblasti. Takođe, smatram da bi valjano trebalo istražiti okolinu rudnika „Lece“ kod Medveđe jer i tu ima potencijala za pronalaženje novih ležišta zlata – kaže generalni direktor RTB-a Bor Blagoje Spaskovski.
Pogledaj vesti o: Bor
.jpg)
