Blog: Bašta Balkana, 17.Jul.2011, 06:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pravda

Djordje Otašević * * * Uli­com ju­ri auto­mo­bil sa za­tam­nje­nim sta­kli­ma. Tro­to­a­rom ide pen­zi­o­ner. Po­ska­ki­vao bi od sre­će sa­mo da je mla­đi. I ja bih po­ska­ki­vao od sre­će da sam kao on na­šao dve li­tre ulja. Ali ni­sam. On je ku­pio ulje, ali je su­vi­še star da po­ska­ku­je. Ja mo­gu da po­ska­ku­jem, ali ni­sam na­šao ulje. Za­to u ovoj pri­či ni­ko ne po­ska­ku­je. Vo­zač iz ko­la sa za­tam­nje­nim sta­kli­ma po­gle­da na tro­to­ar i vi­di sta­r­ca sa osme­hom na li­cu. On mi se ru­ga, za­klju­ču­je vo­zač. Zar ne­ko sem nas u ovo vre­me mo­že bi­ti sre­ćan? Is­klju­če­no, pot­pu­no is­klju­če­no. On mi se ru­ga, ne­ma dru­ge. Ta­ko raz­mi­šlja čo­vek iz auto­mo­bi­la sa za­tam­nje­nim sta­kli­ma. Za­u­sta­vi auto na sred uli­ce, iza­đe iz nje­ga, pri­đe pen­zi­o­ne­ru. Šut­ne ga me­đu no­ge, on­da ga šut­ne u gla­vu, po­sle ga šut­ne u sto­mak i ta­ko da­lje. Pen­zi­o­ne­ri pro­la­ze uli­com, vi­de mla­di­ća ka­ko šu­ti­ra sta­r­ca, za­sta­nu, gun­đa­ju. A to zna­či da iz­ra­ža­va­ju svo­je ne­za­do­volj­stvo onim što vi­de. Sve ih je vi­še. Dva­de­set, osam­de­set, se­dam­sto če­tr­de­set osam. Me­đu njih se ume­ša po­li­ca­jac ko­ji ni­je u pen­zi­ji. Vi­di mla­di­ća ko­ji ga­zi iz­u­bi­ja­nog sta­r­ca. Od­mah shva­ti da to sam ne mo­že da re­ši. Dva­de­se­tak po­li­ca­ja­ca ve­se­lo pri­tr­ča­va me­stu ovog ne­mi­log do­ga­đa­ja. Iz­vu­kli pen­dre­ke, od sre­će po­ska­ku­ju što će prav­da još jed­nom bi­ti za­do­vo­lje­na. Čim spu­sti­še pen­dre­ke na le­đa de­se­tak pen­zi­o­ne­ra na ko­je pr­vo na­i­đo­še, osta­li se raz­be­ža­še. Ja kao pi­sac i hu­ma­ni­sta ova­kav po­stu­pak naj­o­štri­je osu­đu­jem. Za­što su po­li­caj­ci po­ska­ki­va­li kad sam ja u osmoj re­če­ni­ci re­kao da u ovoj pri­či ni­ko ne po­ska­ku­je? Mo­gli su da tr­če, ili ho­da­ju. Ali ne. Oni su po­ska­ki­va­li. A to i ni­je naj­go­re. Ume­sto da onu ru­lju op­ko­le ili sa­te­ra­ju u ćo­šak, oni su im osta­vi­li pro­stor za beg. A mno­gi od njih, čim su pro­či­ta­li osmu re­če­ni­cu, po­če­li su da me ute­ru­ju u
Dalje

Nastavak na Bašta Balkana...