Izvor: Politika, 22.Dec.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sa Deda Mrazom stižu i evri
U Beograd bi za vreme novogodišnjih praznika trebalo da se slije više hiljada stranih turista, a većina smeštajnih kapaciteta je odavno rezervisana
Period oko Nove godine tradicionalno privlači najviše stranaca u našu prestonicu, a ako je suditi prema podacima Turističke organizacije Beograda (TOB), ni ovaj doček neće biti izuzetak. Zbog nestabilne političke situacije, u ovoj godini zabeležen je manji broj poseta stranih turista nego lane, ali takva situacija bi za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vreme praznika trebalo da bude promenjena.
Kako objašnjava Vesna Nađ, predstavnica za medije TOB-a, već je ustaljeno da nam u goste najčešće dolaze turisti iz bivših jugoslovenskih republika.
– Prema dosadašnjim podacima, najviše gostiju stiže iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Nemačke i Hrvatske. Posetu je najavilo dosta Bugara i Grka, a u hotelu „Kontinental” krevete je rezervisala veća grupa Italijana – kaže ona.
Već tradicionalno, Slovenci su stalni posetioci prestonice u ovom periodu. Njihov broj je manje-više ustaljen, iako su ih ove godine po broju poseta pretekli Crnogorci i gosti iz BiH. Najveći deo mesta u 50 beogradskih hostela već odavno je rezervisan, a prema njihovim podacima, oko 10.000 rezervacija je obavljeno iz Slovenije.
Organizovan dolazak, posredstvom turističkih agencija, već je najavilo i nekoliko stotina gostiju iz Grčke i Bugarske, a očekuje se i dolazak turista iz Norveške i Švedske.TOB je prvi put uputio zahtev svim hotelima da dostave tačan broj stranih gostiju koji borave u njima tokom praznika, a rezultati bi trebalo da budu saopšteni na konferenciji za novinare sledeće nedelje.
Svi ovi podaci su, međutim, na nivou rezervacija, a koliko će turista zaista doći u Beograd, pokazaće postnovogodišnja statistika. Na konačnu odluku oko dolaska uticaće, svakako, i mnogi drugi faktori. Tu je pre svega loša povezanost Beograda sa svetskim prestonicama. Naime, mali je broj direktnih letova iz zapadnih metropola, a da bi se stiglo u Srbiju neretko je potrebno promeniti dva, tri aviona. Tako, na primer, iz Španije, čiji stanovnici spadaju među najveće putnike u Evropi, da bi došli ovamo moraju da idu zaobilaznim putem, najčešće preko Nemačke.
O nepostojanju jeftinih takozvanih loukost letova ne treba ni govoriti. Zbog toga se strani turisti radije odlučuju za posetu nekom drugom gradu u regionu.
Adut Beograda je jeftin noćni provod, zbog koga dosta stranaca odlučuje da potroši koji evro više za avionsku kartu, a da zato uštedi na alkoholu i izlascima.
Poređenja radi, prošle godine u Beogradu je „najluđu noć” provelooko 20.000 registrovanih i više hiljada neregistrovanih inostranih gostiju, a svi hotelski i ugostiteljski kapaciteti bili su rasprodati.
D. Vukotić
[objavljeno: 22/12/2008]
