Izvor: Politika, 06.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neurolog i morski hodočasnik
Dok je učio osnove lekarskog poziva, dr Zoran Antić, vrhunski neurolog Kliničko-bolničkog centra "Dr Dragiša Mišović", nije ni slutio da će mu, osim medicine, velike ljubavi postati ravnopravno i muzika i jedriličarstvo. Od 90 grčkih ostrva jedrilicom je obišao 87, imao je uspešne nastupe sa KUD "Gradimir", a osnovao je i narodni orkestar "Svilen konac".
Kada poželi da se odmori od svakodnevnih obaveza i rada sa pacijentima, ima običaj da okupi prijatelje, iznajmi jedrilicu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i ode na romantično putovanje grčkim ostrvima. Ovaj doktor već 15 godina plovi po morskoj pučini, svakog dana obilazi prostranstva nekih novih ostrva, a u ulozi mornara pojavljuju se i dr Dušan Stanojević, direktor GAK "Narodni front", profesor Branislav Aleksandrić, upravnik Instituta za sudsku medicinu, prof. Nikola Rajković, sa Elektrotehničkih fakulteta, ali i druge ugledne ličnosti.
– Dr Stanojević odlično zna grčki i obavezno prvi ustaje ujutru, spremi nam doručak i tek nas onda budi. Svi lekari, profesori i drugi prijatelji koji jedre sa mnom obožavaju da pevaju i sviraju, tako da obavezno nosimo harmoniku i uživamo u muzici na otvorenom moru. Znamo dosta grčkih pesama, pa i njih pevušimo kada obilazimo njihove klubove – naglasio je ovaj morski hodočasnik, kako ga poznanici najčešće zovu.
Naš sagovornik kaže da Grci vole Srbe i da nikad nisu doživeli neprijatnosti u ovoj zemlji, jer se uvek svi oduševljavaju kada čuju odakle dolaze. Ranije je imao običaj da za sedam dana pređe morski put od Azurne obale do Atine, a pre dve godine je uzeo neplaćeno odsustvo i proveo na moru dva i po meseca.
– Na svakom ostrvu nekog poznajem, što mnogo znači. Ponekad krećemo jedrilicom iz Atine, prvu noć provodimo na Sunionu, gde se nalazi izvanredan Posejdonov hram, a zatim jedrimo do ostrva Kejo, Siros, Mikonos, Paros, Naksos, Ios, Santorini, Folegan... Prošle godine smo putovali po Jonskom moru obišavši, između ostalih, Kefaloniju i Itaku, kao i Skorpios, privatno ostrvo pokojnog Aristotela Onazisa. Najduže traje putovanje do Krita, do 16 dana – kazuje dr Antić.
Na ovakvim proputovanjima često dolazi i do nepredviđenih situacija. Malu, ali odabranu družinu Srba često zna da zakovitla neki jači vetar, pa dva ili tri dana ostaju ukotvljeni na nekom ostrvu. Dešavalo se i da ih zapljusnu talasi visoki po pet-šest metara, pa su muku mučili da izvuku živu glavu. Nekada se događalo da neko od "mornara" ima mučninu, koja dugo ne prolazi, a dr Antić teška srca priznaje da su pripadnice, uslovno rečeno, slabijeg pola žilavije i da lakše podnose ovakvu vrstu tegoba.
– Imamo takozvanu brodsku kasu, gde svako od nas ubaci po 50 ili 100 evra i od toga kupujemo hranu. Večeri provodimo u tavernama – dodao je dr Antić.
Kao klinac, zahvaljujući muzičkom genu koji je nasledio od bake, vežbao je bas gitaru i postao član orkestra pod provokativnim imenom – "Prostatični kamenci". Početkom sedamdesetih prošlog veka, preselio se u Beograd i počeo da svira narodnjake u KUD "Gradimir". Kako kaže, tada je "prešaltovan" na kontrabas, a kasnije je osnovao narodni orkestar "Svilen konac"...
– Onda sam se oženio, dobio dvoje dece, zaposlio se u bolnici "Dr Dragiša Mišivoć" na Dedinju i uplovio u ozbiljniji deo života. Uvek sam se trudio da optimizam, radost i energiju koju sam stekao u druženju sa muzičarima prenesem i na moje prijatelje, kolege, ali i pacijente. Prvi put sam seo u kokpit jedrilice tek sa tridesetak godina, kad sam upoznao Dušana Mihailovića, mog prvog učitelja jedrenja. Sa njim sam preplovio Jadran, doživeo veliku oluju i najveće talase dosad i u toj dramatičnoj noći poklonio sam se moru duboko ga poštujući, istovremeno osećajući novu životnu radost – objasnio je, sa smeškom, ovaj svestrani
Ni bavljenje novinarstvom ga nije zaobišlo, pa je pisao kratke članke o posetama grčkim ostrvima u dnevnom listu "Danas", pod pseudonimom "morski hodočasnik", a kasnije i putopise u srpskom izdanju časopisa "Yachting & sailing world".
Kaže da se priče o putovanju ne završavaju povratkom u Beograd, jer se članovi posade okupljaju i ovde, i to svakog četvrtog petka u kafani "Stari Beograd", gde prepričavaju doživljaje sa putešestvija i prave planove o narednim plovidbama. Kada na trgovima gradova, ali i u ljupkim ribarskim selima Grčke upozna neke ljude iz dalekih zemalja, dr Antić kaže da tek tada shvata istinitost izreke jednog starog arapskog mudraca – "Putnici prelaze preko mora i pustinja u silnoj želji da se što više približe svim ljudima na svetu, jer osećaju da ih, sem udaljenosti, ništa drugo ne razdvaja".
[objavljeno: ]
