Izvor: Blic, 04.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krov za male beskućnike
Tik uz Bajlonijevu pijacu i Bitef teatar, u Drinčićevoj ulici broj 24, od juče postoji jedino sigurno mesto u gradu za decu koja žive i rade na ulici.
Salonski stan u prizemlju od 95 kvadrata, okrečen u svetlo plavu i narandžastu boju, sa dve spavaće sobe, sobama za igru i radionice, kuhinjom i renoviranim velikim kupatilom, prostor je u koji će moći da dođu kad hoće i odu kad požele, okupaju se i operu odeću, pojedu nešto, prespavaju...i, možda, steknu poverenje u odrasle >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od kojih su pobegli.
Niko ne zna tačno koliko mališana živi i radi po beogradskim ulicama. Mada ih svakodnevno srećemo kako peru automobilska stakla na semaforima, prose, rade po pijacama ili prosto skitaju, država ih obično „ugleda" tek kad naprave neki prekršaj. Tada ih smeštaju u domove iz kojih često beže, opet na ulicu. Centar za integraciju mladih, nevladina organizacija koja na drugačiji način pristupa ovom problemu i koja je otvorila ovo prvo Svratište ugradu, poznaje njih oko 180.
- Deca i omladina sa kojima smo mi ostvarili kontakt na terenu imaju između četiri i 26 godina . Spavaju u parkovima, šahtovima i napuštenim kućama... Zajedno sa njima osmislili smo ovo Svratište i opremili ga u skladu sa njihovim potrebama. Oni ovde mogu da dođu da se operu, da pojedu nešto, da prenoće, gledaju televizor, slušaju muziku i, ako žele, posećuju kreativne i edukativne radionice - rekla je Milica Đorđević iz centra za integraciju mladih.
Vrata Svratišta za decu ulice biće otvorena 24 sata. Noću će dežurati čuvar, a danju će u prostorijama uvek biti prisutan socijalni radnik, psiholog, medicinska sestra, spremačica...Svima njima ova deca moći će da se obrate za pomoć.
Tri kreveta prekrivena su šarenom posteljinom, na policama ima sveski, knjiga, igračaka, u kupatilu raznobojnih peškira, sapuna, šampona i jedna veš mašina. Na zidu centralne sobe nalazi se rukom crtan plakat sa ilustrovanim pravilima ponašanja u Svratištu tokom rada u radionicama nije dozvoljeno dranje i pevanje, zabranjena je tuča i žvrljanje po zidovima i nameštaju, nema pušenja ni upotrebe mobilnih telefona, otpaci moraju da se bacaju u korpu, a kad neko tokom rada u radionici želi reč, treba da digne dva prsta.
Projekat pod nazivom „Deca ulice - program smanjenja štete" trajaće devet meseci i košta 56.000 evra. U njega su uključeni brojni donatori, Evropska agencija za obnovu i razvoj, Fond za socijalne inovacije koji radi pri Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, Grad Beograd i Gradski centar za socijalni rad čiji će kadrovi raditi u Svratištu, UNESKO, organizacija „Save the children" i Rekonstrukcija-ženski fond.
Da postane trajno
Ne smemo dozvoliti da nakon devet meseci „deca ulice" ostanu bez svog kutka i mesta na kojem mogu dobiti svaku vrstu pomoći i zaštite, poručila je Milica Đorđević.
Pomoćnica ministara za rad i socijalnu politiku Dragica Vlaović istakla je da će se nadležno ministarstvo potruditi da Svratište opstane.
Potrudićemo se da institucionalizujemo ovakav oblik socijalne zaštite i učinimo ga trajnim, kazala Vlaović.
Bez dvorišta zbog predrasuda
U zgradi postoji veliko dvorište, svo u zelenilu sa toboganom, ljuljaškom i košarkaškom tablom, ali to, bar za sada, beogradska deca ulice neće moći da koriste.
- Sve je to zbog predrasuda koje postoje o njima, a za koje se nadamo da će nestati. Teško smo i stan našli, bilo nam je potrebno tri i po meseca - rekla je za „Blic" Milica Đorđević iz Centar za integraciju mladih.
.jpg)
