Izvor: Politika, 06.Avg.2012, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kao na severu Sahare
Sugrađanima već od danas može da lakne, jer sledi osveženje za nekoliko stepeni koje stiže iz centralne Evrope
Živa u termometru juče oko podneva popela se na 36. podeljak Celzijusove skale. Sat, dva kasnije bilo je već za četiri stepena toplije, ali je kako su potvrdili meteorolozi osećaj toplote bio znatno veći. Oni koju su bili prinuđeni da duže vremena borave na suncu, „pržili” su se na najmanje 45 stepeni, jer se toplotni indeks kretao oko te cifre. Po podne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je premašio 50. podeljak, pa ni vetar, doduše slab, južni i jugozapadni, nije preterano pomagao u rashlađivanju.
– Prvi dan radne sedmice ostaće upamćen kao jedan od najtoplijih dana ovog leta. Vrelini je kumovao afrički talas, tačnije topli vazduh koji je stigao sa severa Sahare. Sugrađanima već od danas može da lakne, jer sledi osveženje, ali ne bogzna kakvo. Biće svežije za nekoliko stepeni. Na severu zemlje za sedam do osam, dok jug očekuju tri-četiri stepena niže temperature. Osveženje stiže iz pravca centralne Evrope, koje se Srbiji približava preko Panonske nizije – najavljuje meteorolog Branko Sparavalo, dodajući da niko ne može da garantuje da se jara uskoro neće vratiti na velika vrata.
– Do kraja leta biće još veoma toplih dana, ali ne bi trebalo da temperature budu visoke kao juče. To niko ipak ne može sa sigurnošću da tvrdi, jer prognoziranje vremena na period duži od deset dana nije sasvim pouzdano – ističe Sparavalo.
Da bi građani lakše izlazili na kraj sa vrelinom koja ih opasava sa svih strana, mogla bi da pomogne još jedna meteorološka komponenta – relativna vlažnost vazduha. Ni ona, nažalost, nije na strani žitelja glavnog grada.
– Pri ovako visokim temperaturama relativna vlažnost vazduha trebalo bi da bude niža, ali se juče kretala oko 30 procenata, što i nije posebno nisko u odnosu na 40 stepeni Celzijusovih. Jer, da ne bismo osećali ovoliku toplotu, vlažnost vazduha trebalo bi da bude ispod 10 odsto – objašnjava meteorolog, dodajući da bi građani bolje podnosili vrućinu da je vlažnost niža.
– To ipak nije moguće kao u Africi, odakle stiže vreo vazduh – kaže Sparavalo.
Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, u Beogradu je 2007. godine izmereno više od 43 stepena. Za proteklih sto godina apsolutni rekord ostvaren je 24. jula 2007, kada je u Srbiji izmereno 45 stepeni Celzijusa.
M. R. B.
----------------------------------------------
Temperatura izmerena oko 15 časova
40 – Lozinica
40 – Kuršumlija
39 – Sombor
39 – Beograd
39 – Kruševac
39 – Niš
38 – Valjevo
38 – Kragujevac
----------------------------------------------
Voda jedina pomaže na vrelini
Radnici u kioscima brze hrane, ćevabdžinicama, picerijama, pekarama, prodavci sladoleda, taksisti, vozači GSP-a, komunalci i svi oni koji radni dan na tropskoj vrelini provode pod vedrim nebom, već su se navikli na visoke temperature. Vrućina im je, ali posao ne može da se odloži.
– Ništa mi ne pomaže da se rashladim kao hladna voda sa česme. Ovde je najveća gužva predveče, pred kraj radnog dana, i tada ustvari, za mene nastupa najtopliji period – kaže prodavačica sladoleda u Knez Mihailovoj ulici u kojoj prolaznici hvataju samo stranu u hladovini.
– Dva puta u toku smene menjam majicu, posle par sati vožnje ja sam „gola voda”. Danas sam osam sati vozio bez klime u trolejbusu. Kao„ u paklu” je – rekao je vozač Ljubomir Nedeljković i dodao da su mu od vrućine teži nervozni i nezadovoljni putnici koji nikako ne mogu da shvate zašto nema klime u starim trolejbusima.
Radnik „Čistoće” ne odustaje od čišćenja trotoara na Zelenom Vencu dok „zvezda peče” oko 14 sati.
– Skoro da je neizdrživo. Kad god mogu, pobegnem u kakvu takvu hladovinu, malo se odmorim, popijem vodu, jer ona jedino može da me osveži, povratim snagu i idem dalje. Posao ne sme da trpi – objasnio je Enver Čulandži.
----------------------------------------------
Izbegavati veće kućne obaveze poput peglanja
Ko god nije morao juče nije izlazio iz rashlađenih stanova, jer
zbog najtoplijeg dana u godini nisu, kako se očekivalo, bile usijane linije zbog poziva ekipama Hitne pomoći. Ova služba je do 14 sati obavila 82 intervencije, od kojih je 28 bilo na javnom mestu. Za pomoć su se najviše obraćali kardiovaskularni i psihijatrijski bolesnici, kao i astmatičari, ali bilo je situacija da je zbog vreline iznenada pozlilo i relativno zdravim ljudima. Zabeležne su tri saobraćajne nezgode, trovanja, razne povrede, padovi sa visine...
Uprkos velikoj vrućini u Beogradu, kaže prim. dr Nada Macura, pi-ar Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć, nije se dogodilo ništa što bi bilo specifično u odnosu na prethodne dane.
– Nije bilo povećanih poziva zbog vrućina, a najviše je pomoć bila potrebna raznim grupama hroničnih bolesnika. Visoke temperature su veliki stres za organizam, a da bi se tako teško vreme lakše podnelo, neophodno je uzimanje dosta tečnosti, konzumiranje lagane hrane bogate vitaminima. Ne treba preterivati ni sa većim fizičkim aktivnostima. Odgovarajuće oblačenje i izbegavanje izlaganja suncu u najtoplijem delu dana nešto su čega se treba pridržavati i narednih dana – istakla je dr Macura.
Kako bi se lakše prebrodio „tropski talas”, potrebno je uvek sa sobom nositi flašicu sa vodom i od 10 do 18 časova izbegavati boravak na vrelini. Za najprijatnije osveženje organizma savetuje se uzimanje voćnih salata, čorbica od povrća i minimum dva litra vode.
– Na gradilištima treba voditi računa o zaštiti na radu, a ukoliko neko ima hipertenziju, vrtoglavicu ili nesvesticu ne bi trebalo da se preforsira obavezama. Trebalo bi izbegavati veće kućne obaveze, poput peglanja. Ukoliko neko doživi kolaps ili toplotni udar, druga osoba može da joj pomogne tako što će joj podići noge pod uglom od 45 stepeni i raskomotiti je oko vrata, hladiti je i pljuskati hladnom vodom. U prostorijama u kojima se boravi trebalo bi namestiti takvu temperaturu da razlika između spoljašnje i unutrašnje ne bude veća od sedam stepeni – istakla je dr Macura.
Lekari u domovima zdravlja objašnjavaju da su imali uobičajeni radni dan i da su se pacijenti najčešće žalili na infekcije i pogoršanje hronične bolesti. Srčani bolesnici su dolazili zbog bolova u grudima, a astmatičari zbog teškog disanja. Meteoropate su tražile savet zbog glavobolje, slabije koncentracije, nesanice...
– Roditelji su najčešće decu dovodili zbog problema sa kašljem, respiratornim infekcijama, povraćanjem, ali i visoke temperature. Mnogi su se vratili sa mora, gde su se prehladili ili dobili neki virus – naglasila je dr Mirjana Mićović, pedijatar Doma zdravlja „Stari grad”.
Kada su ovako visoke temperature, lekari savetuju tuširanje mlakom vodom nekoliko puta dnevno, kao i često provetravanje prostorija.
D. Davidov-Kesar
objavljeno: 07.08.2012.
.jpg)
