Izvor: Politika, 28.Okt.2011, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zima i snegovi, putari idu pod stečaj

Rupe, sneg i led mogli bi početkom zime da sačekaju vozače na putevima, ukoliko se ne nađe rešenje za preduzeća Nibens grupe

Plan reorganizacije Preduzeća za puteve „Niš”, člana „Nibens grupacije”, za koji je unapred postojala načelna saglasnost poverilaca, odbačen je pre nekoliko dana, jer je Banka Inteza, kao jedan od ključnih kreditora, pred privrednim sudom u Beogradu, ipak, glasala protiv >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << njegovog usvajanja. Time je praktično ovo putarsko preduzeće osuđeno na stečaj i 31. oktobra, kada i formalno bude ispunjen zakonski uslov, naći će se na listi Narodne banke Srbije za automatsko pokretanje stečajnog postupka. Glavni problem je što je uhapšeni vlasnik Nibensa, Milo Đurašković, preko PZP „Niš” kupovao, a potom i gazdovao većinom ostalih firmi u grupaciji, tako da bi se eventualna likvidacija ovog preduzeća odrazila i na ostale firme koje održavaju trećinu puteva i sve pruge u Srbiji. Rupe, sneg i led mogli bi početkom zime da sačekaju vozače na putevima, ukoliko se ne nađe rešenje za preduzeća Nibens grupe.

U Banka Intezi za „Politiku” je rečeno da za predloženi plan reorganizacije nisu glasali, jer nudi rešenje koje osigurava povlašćeni status jednog od kreditora i ne štiti interese svih strana u procesu.

– Smatramo da takav predlog nije u skladu sa najvišim internacionalnim standardima dobre poslovne prakse i spremni smo da radimo na pronalaženju rešenja koje će ravnopravno tretirati interese svih poverilaca– rečeno je u pisanom odgovoru ove banke.

U Vladi Srbije podsećaju da Nibens ima veliki broj pravnih lica i da se za svako od njih pravi plan reorganizacije.

– Do sada plan nije usvojen samo za jedno od njih, što ne znači da za ostala neće biti.Pozivamo poverioce da se usaglase, a vlada će podržati rešenje koje budu postigli.To je jedino što možemo da učinimo u skladu sa zakonskim mogućnostima budući da smo manjinski poverioci – rečeno nam je u Nemanjinoj 11.

Osnovna ideja za spas Nibensovih preduzeća, koja su imala udeo od 40 odsto na tržištu izgradnje i održavanja puteva, bio je da nastave da posluju i da se iz tih budućih poslova namire dugovanja od 160 miliona evra prema bankama. One su, kaže jedan od „Politikinih” sagovornika upućen u pregovore, prihvatile da urade reprogram duga bez kamate. Budući da nije bio predviđen nikakav otpis obaveza, banke su proračunale da će u narednih desetak godina uspeti da namire potraživanja. S tim što nije prihvaćen zahtev stranih banaka da se plaćanje dobavljačima kamena, nafte i drugog odloži na nekoliko godina.

Najveći poverioci AIK banka, Inteza, Unikredit, Komercijalna, Sosijete ženeral, EFG i Rajfajzen bi takođe u menadžmentu preduzeća PZP Niš, Kragujevac, Vranje, Beograd i Vojvodinaput– Bačkaput(za koje su pripremani planovi reorganizacije) imale kontrolnu funkciju.

Tako je pronađena formula kojom je omogućeno preduzećima da prežive i da počnu da vraćaju dugove. Oko toga su se poverioci načelno dogovorili, ali kada je trebalo to javno i da potvrde na sudu, ispostavilo se da im interesi nisu usaglašeni.

Zašto nije postignut dogovor i posle pet meseci razgovora?

U Vladi Srbije kažu da su predstavnici države od samog početka pokušavali da obezbede saglasnost svih poverilaca, kako bi se očuvala preduzeća.

– Učestvovali smo u nizu sastanaka, ali oni nisu dali željene rezultate. Vlada je uporno pokušavala da doprinese postizanju dogovora, ali na žalost to se do sada nije dogodilo– kažu u Vladi Srbije.

Jedan od „Politikinih” sagovornika upućen u ove pregovore kaže da je dogovor odugovlačen zbog neslaganja među bankama oko jedinstvenog principa koji je trebalo primeniti u planovima reorganizacije. Samo restruktuiranje je bio kompleksan posao zato što su pri uzimanju kredita putarska preduzeća međusobno jedna drugom davala jemstva, po osnovu kojih su jedne firme garantovala za obaveze drugih iz grupe, što je dovelo do nerealno visokih iznosa sa kojim se svako od društva suočava. Naš sagovornik kaže da nije bilo moguće utvrditi tačan iznos zaloga na potraživanjima. Banke su, kako ističe, imale nerealna očekivanja u pogledu budućih rezultata poslovanja putarskih preduzeća, nivou prihoda i profitabilnosti.

Kada je reč o izgradnji autoputeva, država, kaže Rodić, nije u tolikom problemu, jer su Nibensove poslove na Koridoru 10 i Koridoru 11 već preuzeli drugi članovi konzorcijuma.

Inače, kako se nezvanično može čuti, država i lokalne samouprave Nibensovim preduzećima duguju 31 milion evra.

Otvaranje stečaja neće pogodovati ni svim bankama, kojima je prvenstveni interes da namire potraživanja, smatra naš sagovornik upućen u poslovanje bankarskog sektora.

Ovo sigurno najmanje odgovara onim bankama, poput Unikredit banke, koje su obezbeđenje hipotekama drugog i trećeg reda, tako da je pitanje da li bi u slučaju prodaje imovine došle do para. Ne odgovara takođe ni bankama koje imaju zaloge na potraživanjima, koja nisu dospela na naplatu, kao što recimo AIK banka. Ona bi trebalo da se naplati od posla na izgradnji autoput Ub–Lajkovac.

Takođe i dug prema velikom broju dobavljača kamena, peska, nafte i drugih sirovinaostao bi neizmiren tako da bi nestali sa tržišta

Sonja Vukanović, predsednica Sindikata putara Srbije, naglašava da bi u toj situaciji veliki broj radnika ostao bez posla, a tržište raščišćeno za ulazak verovatno nekog novog igrača.

–Sama činjenica da niko iz vlade neće da primi radnike Nibensovih preduzeća koji nisu primili plate mesecima, ukazuje da čelnim ljudima Vlade nije stalo da se problem Nibensa reši. Država je morala odlučnije da zahteva od banaka da se dogovore oko naplate duga i postavljanja rukovodstva preduzeća – kaže Vukanovićeva.

-------------------------------------------------------------

Ko će održavati 6.000 kilometara puteva

Na pitanje ko će profitirati iz mogućeg stečaja Goran Rodić, zadužen za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije, kaže da država i građani sigurno neće, budući da Nibensove firme održavaju oko 6.000 kilometara puteva.

– Zima je na pragu i plašim se da, ako putarske firme odu u stečaj, neće imati ko da čisti sneg i led. Održavanje puteva je tehnički složen posao, a Nibensova preduzeća imaju mehanizaciju i ljude koji to mogu i umeju da rade. Bojim se da taj posao nema ko da preuzme. „Energoprojekt” i „Planum” se ne bave održavanjem, oni su specijalizovani za izgradnju. Niko ne pominje ZGOP. To je jedina firma koja nam održava pruge i posluje u okviru Nibensa. Ona je dobro radila, ali je zbog uvezanosti sa drugim firmama takođe u blokadi. Firme od vitalnog značaja moraju da rade po svaku cenu i ne smemo da dozvolimo da ostanemo bez radnika koji će održavati puteve i pruge – navodi Rodić

On smatra da država mora da se umeša i osposobi ove firme, da nabavi pare za registraciju kamiona, kupovinu soli, rizle, goriva…

– Tu nema igranja i čekanja. Ono što je zdravo u Nibens grupaciji mora da se osposobi i da se omogući ljudima da rade i da im se što urade i plati. Ono što ne može neka se likvidira, pa nek se banke posle namiruju. Kako će one naplatiti dug njihova je stvar – kaže Rodić.

Marijana Avakumović

objavljeno: 29.10.2011.

Nastavak na Politika...