Izvor: Politika, 19.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više para uz manji rizik
Povoljniji zajmovi uz državnu subvenciju nisu poklon, već podsticaj razvoju i prevazilaženju privredne krize, a na njih mogu da računaju samo oni koji imaju zdravo poslovanje i dobre izvozne programe, kaže predsednik Izvršnog odbora Inteza banke Draginja Đurić
Banka Inteza bi i bez državnih podsticajnih sredstava za likvidnost, trajna obrtna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sredstva i investicije, nastavila da kreditira sopstvenim sredstvima svoje klijente. Tražnja za kreditima početkom ove godine nije opala. Potpisivanjem ugovora sa državom taj posao bi trebalo da bude lakši, s nešto manje rizika, ali mora biti jasno da zajmovi privredi, pa i građanima uz subvencionisane kamate, nisu poklon niti imaju socijalni karakter, upozorila je u razgovoru za naš list predsednik Izvršnog odbora Inteza banke Draginja Đurić.Naglašava da do nešto više para po povoljnijim uslovima uglavnom mogu da dođu preduzeća sa zdravim poslovnim rezultatima i izvoznim programima.
Potez države da pospeši rad dobrih firmi, valja podržati. Nema te banke koja iza toga ne bi stala, smatra naša sagovornica, ali je malo iznenađuje da se u taj aranžman uključilo 15 banka, a trebalo je da ga podrži celokupan bankarski sistem koji je poslednjih meseci položio izuzetno velike ispite zrelosti.
Draginji Đurić, kao iskusnom bankaru, savršeno je jasno da tih četrdesetak milijardi dinara podsticajnih sredstava na koje se računa, nije dovoljno da kod nas reši stare i nagomilane probleme u likvidnosti privrede ili nenaplaćenih potraživanja. To je sistemski problem i on se mora rešavati na sasvim drugačiji način. Ali, kako upozorava, to ni izbliza ne znači da firmama, pogotovo manjim, kojima samo malo nedostaje da stanu na zdrave noge, ne treba pomoći. Upravo za njih je ova akcija i osmišljena.
–Kreditiranje privrede, pa i građana za nabavku trajnije potrošne robe domaćeg porekla, pa i automobila, jer država i banke neće stimulisati uvoz, odvijaće sepo svim pravilima i načelima bankarskog poslovanja. Ne samo da će se gledati kome će se zajmovi odobravati, već će se pomno kontrolisati trošenje novca i ispunjavanje ugovorom preuzetih obaveza. Namensko korišćenje zajmova pratiće Poreska uprava, a broj zaposlenih Nacionalna služba za zapošljavanje i Fond za razvoj – istakla je Đurić.
Na pitanje, šta će se dogoditi firmama koje, recimo, ipak, smanje broj zaposlenih, svejedno kako to pravdali, Draginja Đurić kaže da će svaki dobijeni dinar morati da plate po realnoj, tržišnoj ceni, koja je i nekoliko puta veća od 4,5, 5,5 ili 6,5 procenata.Tako „jevtinih” para, i pored sve skupoće naših izvora sredstava, nigde nema, pa se ona nada da će i privrednici koji se opredele za subvencionisane pozajmice i tu činjenicu imati u vidu.
I naša sagovornica kaže da je čula priče da će ove i još mnogo veće pare otići velikim domaćim igračima, poput Miškovića ili Drakulića. Pravo na ova podsticajna sredstva, podseća Đurić, imaju sva preduzeća i preduzetnici, bez obzira na ime gazde, pa tako i Mišković i Drakulić, ali ovaj novac je isuviše mali za njihove firme. Konačno, postoje i kriterijumi po kojima će se novac raspodeljivati, tako da je i ta bojazan bezrazložna.
Slobodan Kostić
--------------------------------------------------
„Eltim” kao primer
Na pitanje, kako gleda na aktuelnu blokadu računa i zatvaranje „Eltima”, beogradske firme za trgovinu belom tehnikom i tehničkom robom, Draginja Đurić upravo uzlet i pad tog preduzeća uzima kao primer kako kod nas i banke mogu biti uvučene u veoma rizične poslove i pored svih mogućih mera zaštite i osiguranja potraživanja.
–Volela bih da vidim ko je stavio pečat ispod izveštaja o reviziji poslovnih rezultata tog preduzeća. Niko, nažalost, ne nadzire ni rad revizorskih kuća. Zakazala su regulatorna tela. Banke su blokirale račun te kuće, ali šta s tim, kada stečajevi traju po nekoliko godina – pita Đurić i dodaje da je država propustila priliku da uvede mnogo više reda u realni sektor. –Ne mogu banke, koje posluju po najvišim evropskim standardima da pozajmljuju pare privrednicima sumnjivog poslovnog „pedigrea”, a da država nije razvila efikasne sisteme za zaštitu.
------------------------------------------------------
Srbi dobri dužnici
Banka Inteza ima više od 120.000 pravnih lica i oko 1.300.000 građana kao klijente. Prošle godine je i jednima i drugima odobrila više od 600 miliona evra od ukupno 1,9 milijardi evra kreditnog potencijala. Banci, kaže Đurić, nije nikakav problem da od svoje „centrale” u Italiji, koja je četvrta u Evropi i 11. u svetu, povuče i više para za ulaganja u Srbiji, pogotovo za projektno finansiranje, ali ti poslovi kod nas su još u povoju, a ne „prijaju” im ni česte oscilacije kursa.
I za klijente i Inteza banku je, naglašava Đurić, veoma važna stabilnost kursa. I pored priličnih kursnih i drugih trzavica, krajem prošle i početkom ove godine, banka nema problema u naplati dospelih potraživanja. Srbi ostaju dobri i uredni dužnici.
[objavljeno: 20/02/2009]
