Izvor: B92, 18.Jun.2008, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U 2007. najveća dobit AIK banke
Beograd -- Najveću dobit u prošloj godini u bankarskom sektoru imala je niška AIK banka, u iznosu od 4,6 milijardi dinara. Po ukupnoj aktivi prvorangirana je Banka Inteza.
Po prošlogodišnjoj dobiti prvorangirana je niška AIK banka
Na drugom mestu, prema rang listi mesečnika "Biznis i finansije", je Rajfajzen banka sa dobiti posle oporezivanja od 4,5 milijardi dinara, dok je treća >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Inteza sa dobiti od 3,2 milijarde dinara.
Slede ih Komercijalna banka čija je dobit iznosila nešto manje od tri milijarde dinara, zatim Vojvođanska banka 1,89 milijardi, Unikredit 1,85 milijardi, Sosijete ženeral 1,5 milijardi, Hipo Alpe Adrija 1,4 milijarde, Eurobanka 1,3 milijarde i OTP banka sa dobiti od jedne milijarde dinara.
Banka Inteza je prvoragnirana po ukupnoj aktivi u iznosu od 194,8 milijardi dinara, na drugom mestu je Rajfajzen - 157,1 milijarde dinara, a treća je Komercijalna banka - 147,2 milijarde dinara. Rajfajzen banka je 2007. godine imala najveći kapital - 34,8 milijardi dinara, zatim AIK banka -29,3 milijarde i Inteza 28,2 milijarde dinara.
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić je na predstavljaju publikacije "Finansije Top 2007" rekao da je ukupna prošlogodišnja dobit pre oporezivanja 35 banaka bila 23 milijarde dinara, a da je profitna stopa posle oporezivanja iznosila 6,86 odsto. To, prema njegovim rečima, pokazuje da banke nemaju ogromne profite, kao što se često u javnosti predstavlja.
"Veći profit banke bi imale da su kupovale hartije od vrednosti Narodne banke Srbije ili da su, umesto što su kreditirale građane i privredu, štedele u drugoj banci", rekao je Dugalić. Pozitivno je, kako je dodao, što se u ovoj godini smanjuje broj potrošačkih i gotovinskih kredita, a raste zaduženost po osnovu stambenih i poljoprivrednih kredita.
Prošla godina je bila uspešna i za osiguravajuća društva u Srbiji, ali je njihova ukupna dobit, u iznosu od 1,4 milijarde dinara, za 15 odsto bila manja nego u 2006. godini. Broj osiguravajućih kuća je povećan sa 17 na 20, a udeo stranih kompanija u strukturi premije životnog osiguranja povećan je sa 77,6 na 92,6 odsto. Preostalih 7,4 odsto je udeo Dunava, jedinog osiguravajuće društva koje je u državnom vlasništu.
