Izvor: B92, 22.Okt.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obustava kredita u "švajcarcima"
Beograd -- Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić kaže da je obezbeđeno dovoljno sredstava za likvidnost banaka.
Iako su pojedini ekonomisti prethodnih dana objašnjavali da bankarski sistem Srbije nije siguran, bar ne onoliko koliko se govori, guverner Radovan Jelašić je još jednom ponovio da se nijedna od njihovih crnih prognoza neće ostvariti, kao i da je bankarski sistem na stabilnim nogama, a da razloga za povlačenje štednje nema.
Ispod zgrade Narodne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << banke Srbije trenutno se nalazi nekoliko stotina miliona evra, koje su garancija da je bankarski sistem Srbije stabilan i da ima dovoljno novca za sve one koji se odluče da štednju povuku u slamarice ili sefove.
Čuvanjem novca ispod jastuka štediša sa 10.000 evra svakog meseca gubi 100 evra zarade, objašnjava Jelašić.
On je svoju tvrdnju o stabilnosti domaćeg bankarskog sektora potvrdio i činjenicom da ko god je hteo da podigne štednju, mogao je to da uradi istog, ili, ako se bile veće sume, sledećeg dana.
"Ja mislim sa time da su komercijalne banke potvrdile, neovisno od toga šta se dešavalo poslednjih dana da uvek imaju dovoljno para, da se prilikom zakazanog termina ili istog tog dana isplaćuje efektiva bez ikakavih problema. Banke mogu to da isplate", kaže Jelašić.
Iako se vlada stimulativnim merama potrudila da građanima stavi do znanja da je finasijsko tržište stabilno, već kod primene prvih mera bilo je saplitanja.
Naime, na današnjem okruglom stolu bankara i predstavnika Ministarstva finansija nije bilo jasno na koji način i kada će se primenjivati oslobađanje poreza na štednju.
Banke, koje u praksi ipak najbolje poznaju navike štediša u Srbiji, u prvi plan su stavljale njihovo poverenje, ali i činjenicu da ni njima nije jasno kako će na istu štednju neko vreme obračunati kamatu, a na drugi period neće.
U Ministarstvu finansija nemaju precizan odgovor i tek sad najavljuju donošenje zakona koji će to regulisati.
Većina ekonomista, bankara, a i građana smatra da je bankarski sistem siguran, ali istovremeno se može očekivati da država sa svojim merama bude delotvorna i praktično, a ne samo u najavama.
Obustava kredita u "švajcarcima"
Najviše banaka u Srbiji prestalo je da građanima daje kredite u švajcarskim francima uz obrazloženje da su ti krediti isuviše rizični.
Pojedine banke, međutim, i dalje tvrde da su njihovi krediti sigurni i da građani nemaju razloga za strah.
U bankama kažu da je već danas interesovanje za stambene kredite drastično smanjeno.
Inače, kako saznaje B92, Nacionalna korporacija za osiguranje kredita nastaviće da odobrava kredite u švajcarskim francima.
Među bankama koje su prestale da izdaju stambene kredite u švajcarskim francima su najveći kreditori u Srbiji.
U bankama Inteza, Rajfajzen, Hipo Alpe Adrija, Erste, Folks, Unikredit, kao i u Komercijalnoj banci kažu da izdavanje ovakvih kredita nosi preveliki rizik.
Izvori finansiranja iz inostranstva u švajcarskim francima znatno su poskupeli zbog finansijske krize.
Član Izvršnog odbora Hipo Alpe Adrija banke Mirko Španović objašnjava da zbog toga nije moguće dalje odobravanje tih kredita pod istim kamatama kao do sada.
"Dalja kreditna aktivnost domaćih banaka biće bazirana pre svega na domaćim izvorima. U ovom trenutku devizna štednja i depoziti građana i privrede su uglavnom u evrima, tako da će indeksiranje budućih kredita i kreditnih plasmana najverovatnije biti striktno vezano za valutu evro", kaže Španović.
"Što se tiče kredita u švajcarskim francima i, generalno, ranije odobrenih kredita u Hipo Alpe Adrija banci, za sada smo doneli odluku da ne menjamo maržu, odnosno buduće promene kamata za kredite koje smo ranije odobravali isključivo će biti vezane za promene kamata na evropskim i svetskim finansijskim tržištima", kaže Španović.
Bez obzira na to što je većina banaka odluku o obustavljanju kredita u švajcarskim francima donela sinhronizovano, Španović kaže da povlačenje kredita u toj valuti nije posledica zajedničkog dogovora banaka.
"Što se Hipo Alpe Adrija banke tiče, meni nije poznat nikakav dogovor između banaka u Srbiji. Konkretno, mi smo odluku doneli u saglasnosti sa strategijom koju je Hipo Alpe Adrija grupa donela da zbog turbulencija na finansijskim tržištima, zbog promene odnosa između 'švajcarca' i evra, privremeno zaustavimo finansiranje u švajcarskim francima", objašnjava Španović.
Međutim, bez obzira na nove posledice finansijske krize, predsednik Upravnog odbora banke Sosijete ženeral Goran Pitić ne vidi nikakve razloge za paniku.
"Kada se pogleda šta se dešava, rekao bih da nema razloga za nervozu građana. Mislim da je država preuzela određenu dozu odgovornosti, ali postoji još jedan element koji je ključan šta će se dešavati u narednoj godini, a to je koliko će Vlada biti odgovorna u formiranju novog budžeta", rekao je Pitić gostujući u Poligrafu.
"Ako ona postavi budžet gde se država ne širi van svojih granica mogućih, eto prilike da Narodna banka Srbije možda još malo olakša priču i da privatni sektor dobije novca i da se na taj način priča olakša za sve, ali panike ne treba da bude", rekao je Pitić.
Za već izdate kredite banke daju mogućnost prelaska sa švajcarskog franka na evro, ali se za tu uslugu plaća od jedan do tri procenta, a tačan iznos definisan je ugovorom između banke i klijenta.
Neke banke, ipak, nisu prihvatile ovakvu promenu. Eurobanka EFG, KBC banka i Alfa banka najavljuju da će i dalje nastaviti da izdaju kredite u "švajcarcima".
"Da li ćemo u svetlu novih događaja u narednih nekoliko nedelja ponovo razmotriti tu odluku i možda se više orijentisati na kredite u evrima i dinarima, naročito su aktuelni krediti u dinarima i biće u vremenu koje dolazi, ja to u ovom trenutku ne mogu da kažem. Ali ako bi danas otišli u bilo koju od naših ekspozitura, sigurno biste mogli i da aplicirate i da dobijete kredit u švajcarskim francima", kaže Nebojša Đorđević iz Alfa banke.
Iako banke same priznaju da je interesovanje za podizanje stambenih kredita osetno smanjeno, građani sa kojima je razgovarao B92 i dalje veruju u stabilnost kreditnog sistema.
Guverner Jelašić kaže da je Narodna banka Srbije odavno upozoravala da su ovakvi krediti rizični i da bi najpovoljnije bilo uzimati kredite u dinarima.
"Kao alternativa, pre svega za dugoročne je da se nudi i u evrima. Pri tom, iako smo mi članovi Svetske banke i MMF-a preko švajcarske konstituence i Švajcarci su nama mnogo dragi, jedno je sigurno: ne stremimo ka monetarnoj uniji sa Švajcarskom, nego želimo da uđemo u Evropsku uniju i da uvedemo evro kao zakonsko sredstvo plaćanja", kaže Jelašić.
Uveravanja da će sa već podignutim kreditima biti sve u redu stižu iz svih banaka, pa i iz onih koje prestaju da izdaju nove aranžmane. Građanima ostaje da se opredele da li i dalje veruju srpskim bankama.
Pogledaj vesti o: Banca Intesa
