Izvor: Blic, 08.Dec.2009, 06:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Krediti sa robnim zapisom

Poljoprivredni proizvođači donedavno nisu na jednostavan način dolazili do kredita, a vrlo često su imali i problem kada je trebalo priložiti neku garanciju za traženi kredit. Odnedavno, „Banka Inteza" u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, nudi privrednicima nov način kreditiranja na našem tržištu, kredite sa robnim zapisom.

U „Banci Intezi" objašnjavaju da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je dostupnost povoljnih kreditnih linija za poljoprivredna gazdinstava do sada bila prilično ograničena, tako da bi novi sistem robnih zapisa trebalo da omogući efikasnije kreditiranje poljoprivrednih proizvođača, i to u smislu da se do kredita dolazi relativno brzo i po jednostavnijoj proceduri.

Ovakav vid kreditiranja naročito je povoljan za finansiranje obrtnih sredstava u poljoprivrednoj proizvodnji, jer omogućava da se zalihe robe sačuvaju za periode kada će doći do skoka cene s jedne strane, dok je s druge strane poljoprivredniku omogućen nesmetan proces dalje proizvodnje.

Poljoprivredni proizvodi koji će u početku biti najinteresantniji kao obezbeđenje jesu žitarice, i to u prvom redu pšenica zbog razvijenog tržišta, smatraju u „Intezi". Zakon je predvideo laku manipulaciju robnim zapisom i mogućnost brze naplate potraživanja banaka.

Kratkoročni krediti obezbeđeni robnim zapisima namenjeni su finansiranju nabavke obrtnih sredstava kao što su đubrivo, gorivo ili seme. Korisnici kredita mogu da budu fizička lica koja u svom vlasništvu imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva, ili pravna lica - zemljoradničke zadruge, koja skladište svoje proizvode kod Javnih skladišta su licencom Ministarstva poljoprivrede. Krediti se odobravaju uz subvenciju kamate od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, tako da krajnji korisnik plaća kamatu od samo tri odsto na godišnjem nivou, i to na dinarski iznos.

Celokupan koncept kreditiranja na bazi sistema robnih zapisa podrazumeva postojanje ovlašćenih skladišta. Ta skladišta moraju da ispunjavaju definisane tehničke i finansijske kriterijume čiju proveru vrši Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Ukoliko su ti uslovi ispunjeni, Ministarstvo izdaje dozvole i vrši periodičnu kontrolu rada ovlašćenih skladišta.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, poljoprivrednici kratkoročne kredite najčešće uzimaju za nabavku đubriva, semena i plaćanje radova na njivama. U „Banci Inteza" ističu da su od početka podržali razvojnu dimenziju ovakve vrste kreditiranja, koja se pre svega ogleda u razvoju infrastrukture skladišta, razvoju tržišta poljoprivrednih proizvoda, finansijskih derivata, usklađivanju sa evropskim tržištem i poboljšanju konkurentnosti naše poljoprivrede.

U Bugarskoj je program kredita sa robnim zapisom počeo pre desetak godina. Danas u Bugarskoj postoji 47 ovlašćenih javnih skladišta, a u poslednjih pet godina finansijske institucije plasirale su oko 70 miliona dolara kredita baziranog na ovom sistemu. U Mađarskoj zakonska regulativa je usvojena 1996. godine, a uključuje i robu kao što su vino, šećer, đubrivo i cigarete. U Slovačkoj je sistem kreditiranja robnim zapisima usvojen 1998. godine i veoma je podržan od strane vlade. Kod njih postoji oko 60 ovlašćenih skladišta, a na osnovu ovog sistema na tržište se plasira oko 55 miliona dolara. Razvoj sistema robnih zapisa trenutno se odvija i u Rusiji, Rumuniji, Turskoj i Moldaviji.

Teško do 50 najboljih

U redakciji „Blica" juče je održan sastanak žirija za izbor najboljeg preduzetnika u Srbiji u kategoriji malih i srednjih preduzeća za 2009. godinu. Na osnovu svih raspoloživih podataka o poslovanju tokom ove godine, kao i pojedinačnih predloga svih članova žirija, tokom naredne dve nedelje žiri će od preko 250 predloga izabrati 50 koji će konkurisati za ovogodišnju nagradu. Kako je žiri konstatovao, uprkos veoma teškim uslovima poslovanja u ovoj godini, mnoga preduzeća uspela su da pospeše proizvodnju i unaprede poslovanje, zbog čega će odluku o izboru najboljih biti teško doneti. Naredni sastanak žirija zakazan je za kraj naredne nedelje kada će biti doneta odluka o firmama koje će se naći u krugu najboljih.

Pogodnosti za poljoprivrednike

Osim kredita koji su obezbeđeni robnim zapisima, „Banka Inteza" poljoprivrednim proizvođačima nudi dugoročne i kratkoročne subvencionisane kredite. Kratkoročni krediti su namenjeni za nabavku obrtnih sredstava poput đubriva, goriva ili semena. Korisnici ovog kredita mogu da budu fizička lica koja u svom vlasništvu imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva. Krediti se odobravaju po modelu potrošačkih kredita, tako što se isplata vrši direktno na račun dobavljača na osnovu profakture koju klijent dostavlja prilikom podnošenja zahteva za kredit. Rok otplate kredita je do 12 meseci. Dugoročni krediti namenjeni su za finansiranju investicija u poljoprivredi kao što su objekti, mehanizacija ili podizanje višegodišnjih zasada. Korisnici kredita mogu da budu registrovana poljoprivredna gazdinstva, fizička i pravna lica. Rok otplate kredita je pet ili osam godina.

NAJBOLJEM 30.000 EVRA

Stručni žiri se pri izboru najboljeg preduzetnika rukovodi sledećim kriterijumima:

-profitabilnost

-produktivnost

-likvidnost

-izvozni potencijal

-broj novozaposlenih tokom 2009. godine

-asortiman novoplasiranih proizvoda

-uvođenje tehnoloških inovacija

-orijentacija ka zaštiti okoline

-doprinos lokalnoj zajednici

ČLANOVI ŽIRIJA:

Vesna Perić ,direktorka Agencije za strana ulaganja i

promociju izvoza (SIEPA), predsednica žirija

-Đankarlo Miranda, zamenik predsednika IO „Banke Inteze”

-Miodrag Đidić, Ministarstvo finansija

-Milan Lalović, Privredna komora Srbije

-Dejan Jovanović, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja

-Vladimir Ilić, Nacionalna služba za zapošljavanje

-Vojislav Tufegdžić, urednik u „Blicu”

Nastavak na Blic...