Izvor: Politika, 27.Jun.2015, 09:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Italija kao uzor i partner
Srbija proizvodi više hrane nego što joj treba, pravi i zavidan suficit u razmeni sa svetom, ali i dalje izvozi čak četiri petine sirovina na kojima se najmanje zarađuje
Od našeg specijalnog izveštača
Milano – Prosečna starost mašina u Srbiji je tridesetak godina. Samo na osnovu ovog podatka, da nisam ambasador, znao bih šta treba da radim u Srbiji. Ovim rečima je ambasador Italije u Beogradu, Đuzepe Manco, započeo izlaganje na italijansko-srpskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poljoprivredno-prehrambenom biznis forumu u Milanu, koji je organizovala Inteza banka u sklopu posete svetskoj izložbi Ekspo Milano 2015. Istina, prateći glavnu temu svetske izložbe, ovaj skup bio je posvećen hrani i poljoprivredi, ali, kako se malo kasnije pokazalo, njegova ekselencija je dobro znala šta govori.
Italija je druga zemlja u svetu po proizvodnji mašina za preradu i proizvodnju poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. I to što više uvozi nego što izvozi hrane, nije joj veliki problem, jer prodajom mašina i opreme, recimo za kafu, pravi neverovatne rezultate.
Italijansko-srpskom poljoprivredno-prehrambenom biznis forumu, što je izuzetna novina, pored visokih predstavnika vlada dve zemlje, diplomatskih misija i privrednih udruženja, prisustvovalo je i direktno u njegovom radu učestvovalo i više od dvadeset klijenata Inteza banke iz Srbije, uglavnom vlasnika malih prehrambenih preduzeća. Svi su imali prilike da od naših, ali i italijanskih ljudi iz poljoprivrede, proizvodnje hrane, biznisa i banaka, čuju na šta institucionalno mogu da računaju.
Ukratko – Italijani su spremni da nam pomognu u gotovo svim segmentima poljoprivredno-prehrambenog sektora, naročito znanjem i iskustvom, bez obzira na ogromne razlike u stepenu razvijenosti naše i njihove poljoprivredno-prehrambene industrije. Domaćini su im poručili da upravo te velike razlike ne smeju da budu hendikep, već neslućeno veliki prostor za saradnju.
U redu je, rekli su. Vi proizvodite mnogo više hrane nego što vam je potrebno. Više od 3,5 miliona tona primarnih proizvoda. Dosta toga izvozite. Evo, mi smo spremni da vam pokažemo, da vam pomognemo da te sirovine zajednički preradimo i izvezemo ih na treća tržišta. Italijanima je dobro poznata naša mogućnost da bez carine izvozimo robu u zemlje sa više od 800 miliona potrošača.
Osim razmene iskustava, institucionalnih i sistemskih mogućnosti koje pružaju dve zemlje, ali i banka Inteza, koja je, kako reče predsednik Izvršnog odbora Draginja Đurić, most za saradnju ne samo država, privreda, već i privrednika, naši već stasali poslovni ljudi sreli su se i sa italijanskim preduzećima, klijentima grupacije Inteza Sanpaolo, u okviru koje posluje Inteza banka. Pružena im je prilika da u neposrednom kontaktu, licem u lice, pokušaju da uspostave nove poslovne veze i ponešto, ako je moguće i nauče – kako to italijanska poljoprivreda od 34 milijarde evra izvoza čak 28 napravi prodajom vrhunskih, dakle skupih proizvoda, a svega šest izvozom sirovina.
Srbija, nažalost, napravi nešto više od nekoliko milijardi evra izvoza. Oko milijardu evra joj je suficit, ali četiri petine ukupnih isporuka u svet čine – sirovine. Mi smo mala zemlja. S oko četiri miliona hektara obradive zemlje ne smemo, niti možemo da svoj izvozni rezultat pravimo prodajom kukuruza ili pšenice. Da maline ne izvozimo u ledenim tablama, već da ih sa Italijanima pretvorimo u najbolje sladolede i da ih tek tada, po mnogo višoj ceni izvozimo u svet.
Ali, kako to učiniti? Istini za volju, kako se i u Milanu moglo videti, postoje dobra volja, želja, institucionalne i sve druge mogućnosti. Čak ni pare nisu problem. Samo preko Inteza banke investirano je u Srbiju 2,5 milijardi evra.
Možda je blizu istine bio moderator jednog od skupova, Miodrag Kostić, vlasnik „MK komerca”, koji mirno reče: „Italijane treba samo kopirati. Oni su majstori u proizvodnji robe za izvoz. Svaki njihov brend sa prepoznatljivim znakom Made in Italy svuda ima kupce, jer iza njih stoji moćna privreda i država koja je znala da postavi pravila koja tome pogoduju”.
Bilo bi, naravno, odveć jednostavno pa tu njegovu opasku uzeti zdravo za gotovo i kao gotov model za našu posustalu poljoprivredu. Istina je, međutim, mnogo bolnija.
Naš nacionalni kolač godišnje sa 17 odsto učešća „umesi” poljoprivredno-prehrambeni sektor. U njemu radi čak 20 odsto stanovništva. Dotle italijanskom bruto domaćem proizvodu poljoprivreda doprinosi sa svega 3,8 procenata. I kod njih i kod nas u ogromnom broju dominiraju mala, gotovo mikro preduzeća do deset zaposlenih. Ali, dok je to kod njih prednost, kod nas je to gotovo nepremostiv problem. Naš privredni i ukupan ekonomski sistem još nije tako „naštimovan” da podstiče biznis i privatnu inicijativu.
Zbog toga je ovaj susret naših i italijanskih prehrambeno-poljoprivrednih poslenika bio više nego dobra prilika za ono što se veoma često čulo sa govornice u centrali grupe Inteza Sanpaolo u Milanu – nedostaje nam češća i dobra komunikacija. Razlike između dve poljoprivrede su ogromne, ali ne i nepremostive da se pronađu zajednički interesi i zajednički poslovi koji će Srbiji omogućiti brži i kvalitetniji razvoj.
Ferero i lešnici
Susret naših i italijanskih poljoprivredno-prehrambenih privrednika bio je i prilika da se izbliza upoznamo sa kompanijom „Ferero”, koja je nedavno kupila naše poljoprivredno dobro „Aleksa Šantić” na čijih će 700 hektara zasaditi lešnike, bez kojih ta specijalizovana firma za proizvodnju čokolada i slatkiša ne bi mogla da opstane. „Ferero” je u ogromnom procentu oslonjen na nabavku lešnika iz Turske, koja drži čak 73 odsto svetske proizvodnje. Imaju nešto zasada kod kuće i Čileu, ali sve im je to nedovoljno za dugoročnu bezbednost i stabilnost u isporukama. Srbija im je, ne samo zbog klimatskih i drugih uslova, postala novo pribežište, ali do roda lešnika „Ferero” kvaliteta ne može se doći za sedam do deset godina. „Ferer” planira da zasade lešnika u Srbiji, pogotovo u saradnji sa malim farmerima, proširi na dve, pa i deset hiljada hektara, ali za sada ne vidi bilo kakvu finalnu proizvodnju slatkiša kod nas. Tek da se zna.
