Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Okt.2017, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bankarski sektor Srbije ima potencijal za dalji rast
Bankarski sektor Srbije ima potencijal za dalji rast, uveren je Đan Marija Gros Pjetro, predsednik Upravnog odbora Intesa Sanpaolo grupacije, koji takođe vidi mogućnosti za dalje povećanje trgovinske razmene i stranih direktnih investicija iz Italije u Srbiju.
"Bankarski sektora Srbije ma potencijal za dalji rast, s obzirom na još uvek prilično veliku razliku u odnosu na razvijenija tržišta, pogotovo ako >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << pogledamo nivo zastupljenosti bankarskih usluga kroz racio kredita i BDP-a", izjavio je Gros Pjetro u intervjuu za novi broj Magazina Biznis.
Ističe da je Italija jedan od glavnih trgovinskih partnera Srbije - prvi u pogledu izvoza, a drugi kada je reč o uvozu.
"Obim trgovinske razmene između dve zemlje povećan je na oko 3,7 milijardi evra protekle godine. Izvoz Srbije u Italiju je porastao na gotovo dve milijarde evra, dok je uvoz iz Italije dostigao 1,8 milijardi evra", precizira Gros Pjetro.
Napominje da je od januara do avgusta 2017. godine trgovinska razmena Srbije sa Italijom uvećana na oko 2,6 milijardi evra, uz rast i uvoza i izvoza.
"Pored toga, ukupan iznos stranih direktnih investicija iz Italije u Srbiju dostigao je oko tri milijarde evra, a najveći obim ulaganja zabeležen je za vreme značajnog investiranja u finansijski sektor, kao i u proizvodnju automobila i tekstila".
U pogledu daljeg razvoja trgovine i budućih investicija, kako kaže, potencijal se može naći u oblasti energetike, pre svega u pogledu obnovljivih izvora energije, kao i infrastrukture, ali i sektora usluga i visokih tehnologija.
Gros Pjetro je posebno istakao značaj kineske inicijative "Jedan pojas, jedan put" za zemalje duž drevnog Puta svile, pre svega za region Centralne i Istočne Evrope (CIE), a naročito zapadnog Balkana.
"I pored napretka koji je ostvaren tokom poslednjih 15 godina, region CIE i dalje zaostaje za privredom EU, a inicijativa 'Jedan pojas, jedan put' može da doprinese premošćavanju tog jaza", napominje on.
Ukupni iznos investicija koje bi ova inicijativa mogla da usmeri ka zapadnom Balkanu, uglavnom u saobraćajnu infrastrukturu i snabdevanje energijom, kako kaže, trenutno može da se okvirno proceni na oko 11 milijardi dolara.
"Samo ta ulaganja bi povećala iznos ukupnih direktnih stranih investicija u zapadni Balkan sa 52 milijarde dolara na kraju 2014. godine na oko 63 milijarde dolara, uz osetan uticaj na rast ukupne faktorske produktivnosti, kao i BDP-a, u regionu", dodaje on.
Komentarišući evropske ekonomske i finansijske prilike, Gros Pjetro je mišljenja da Evropska unija posle Bregzita treba da se restrukturiše i da dobije oblik fiskalne unije.
"Da je Evropska bankarska unija bila potpuno funkcionalna, efekti velike finansijske krize na banke iz EU bili bi pod kontrolom. Sada je uspostavljena harmonizovana regulativa na nivou EU i zajednička supervizija velikih banaka, što bi trebalo da smanji moralni hazard na evropskom međubankarskom tržištu".
Prema njegovoj proceni, program kvantitativnih olakšica, koji je pre dve godine uvela Evropska centralna banka (ECB), dao je dobre rezultate, a "štampanje para" će se nastaviti i tokom 2018. godine, ali smanjenim intenzitetom.
Kad je reč o konkretnim efektima kvantitativnih olakšica ECB-a, objašnjava da je snižavanje kamatnih stopa smanjilo troškove servisiranja duga za građane, privredu i javni sektor i na taj način stimulisalo potrošnju i investicije, a osim toga, doveo je do smanjenja premije rizika.
Primećujući da evropski bankarski sektor odlikuje poslovni model usmeren na potrebe privrede i stanovništva, dok su finansijska tržišta sporedna, Gros Pjetro dodaje da je on iz tog razloga manje profitabilan od američkog modela, ali je zato i sigurniji.
"U ovom trenutku najveći izazov za bankarsko tržište Evrope predstavlja tehnološka revolucija, imajući u vidu 'finteć' kompanije koje nude proizvode poput depozita, kredita, platnog prometa i finansijskog savetovanja, što je primarna delatnost banaka", smatra sagovornik Biznis magazina.
Povodom potencijalnih posledica Bregzita na tržište EU, kaže da ne bi previše brinuo "jer ovo nije nekontrolisana erupcija vulkana, već politička odluka" i veruje da niko nije spreman da uzrokuje poremećaj tržišta.
"Mislim da je u ovom slučaju glavni problem neizvesnost... koja bi mogla da primora finansijske institucije i proizvodne kompanije da pripreme alternativne planove koji bi mogli da podrazumevaju prebacivanje dodatnog dela poslovanja u zemlje EU. Nivo investicija u Veliku Britaniju bi mogao da se smanji i funta bi mogla da zabeleži dalji pad", rekao je Gros Pjetro.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
