Izvor: Blic, 24.Nov.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bankarske mere mala korist za građane
„Banka Inteza”, „Rajfajzen banka”, „Komercijalna banka” i „Hipo Alpe-Adriaj banka”, u dogovoru sa NBS, od danas ukidaju naknadu za prevremenu otplatu kredita i počinju da primaju zahteve za produženje roka otplate i konverziju zajmova u dinare, odnosno u evro. Banke su spremne da te usluge obavljaju bez dodatnih troškova, kao i da ponudu za produženje roka otplate i konverziju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kredita učine povoljnom. Iako ove mere idu u korist građanima, stručnjaci smatraju da ne predstavljaju preterano velike olakšice.
Ove mere podrazumevaju ukidanje naknade za prevremenu otplatu kredita za sve kredite, osim u slučaju refinansiranja u drugoj banci. Takođe, i produženje roka otplate do godinu dana za kredite u korišćenju, zatim zamenu kredita indeksiranih u stranoj valuti u dinarske, kao i konverziju kredita u francima u evro. Naravno, sve to ukoliko to klijent zatraži. Očekuje se da će i ostale banke koje posluju na našem tržištu ponuditi ove olakšice građanima.
Stručnjaci smatraju da su u pitanju mere koje nesporno idu u korist građanima, mada nije reč o preterano velikim olakšicama, ali i bankarima jer će sprečiti zamiranje posla u uslovima ekonomske krize.
- U pitanju jesu mere kojima se pokušava da ceo finansijski sistem nastavi da funkcioniše. Mislim da je na primer prevremena otplata kredita dobra mera za one koji to mogu da urade i spasu se kamate. Posebno kod kratkoročnih kredita jer kako ćete sada odmah otplatiti dugoročni kredit. Kada je prelazak iz švajcarskih franaka u evre u pitanju, tu stvari nisu predvidljive, sada švajcarac jača u odnosu na evro, ali pitanje je šta će se dalje dešavati. Mera produženog roka otplate kredita je nešto što će zavisiti od individualnih mogućnosti i opredeljenja građana. Mogućnost produženja je sa jedne strane spas, ali mislim da to treba uraditi samo ako se mora - tumači ekonomista Jurij Bajec.
Daleko optimističniji su, međutim, bankari.
- Verujemo da će ovaj set mera delovati preventivno i umanjiti negativne efekte koji mogu nastati kao posledica finansijske krize. Na ovaj način građanima će biti omogućeno da ublaže otplatu svojih kreditnih zaduženja kroz produženje rokova otplate i posebno kroz mogućnost da sa sebe skinu breme valutnog rizika. Očekujemo najveće interesovanje za produženje rokova otplate postojećih kredita i konverziju kredita indeksiranih u inostranim valutama u dinare, odnosno iz švajcarskih franaka u evre - kaže Dejan Tešić, član IO „Banke Inteze”.
U ovoj banci kažu da su, shodno zahtevima tržišta, odobravali stambene kredite u francima, ali da je od samog početka klijentima savetovano da se ne zadužuju u ovoj valuti, baš zbog velikog rizika koji sa sobom nosi, što se sada pokazalo kao opravdano.
- Zahvaljujući ovim merama predostrožnosti, broj odobrenih kredita u švajcarskim francima u odnosu na ukupan broj odobrenih stambenih kredita u našoj banci je neznatan. Međutim, u poslednje vreme nam je pristizalo dosta upita o mogućnostima za refinansiranje otplate stambenih kredita u švajcarskim francima iz drugih banaka - dodaje Dejan Tešić.
I u „Komercijalnoj banci” je „Blicu” potvrđeno da se od danas kreće sa prime nom novih mera.
- Mi smo u petak usvojili ovu odluku i olakšice će danas početi da se primenjuju. Građanima je time omogućena prevremena otplata kredita bez nadoknade, kao i konverzija iz švajcarskih franaka u evre, takođe bez nadoknade - kaže Goran Milićević, izvršni direktor za marketing i razvoj novih bankarskih proizvoda u „Komercijalnoj banci”.
Šta će ove olakšice konkretno doneti građanima, može se videti na konkretnom primeru. Za meru produženja roka otplate kredita, koja se inače i smatra najboljom ponuđenom olakšicom, može poslužiti kao primer potrošački kredit, navode u „Hipo Alpe-Adrija banci”.
Ukoliko se za ranije odobreni potrošački kredit po godišnjoj kamatnoj stopi od 12,50 odsto, u iznosu od 10.000 evra i sa rokom otplate od pet godina, odobri produženje roka otplate za dodatnih godinu dana, mesečna rate će sa smanjiti sa 225 na 198 evra. Ipak, ne treba zaboraviti da se na ovaj način povećava i prolongira ukupna obaveza dužnika jer će zbir otplatnih rata biti viši, kao i iznos kamate koji će se na kraju platiti.
U „Rajfajzen banci”, međutim, kažu da je kod primene olakšica neophodno adaptiranje određenih informacionih sistema na nove uslove, pa je to razlog zašto neće sve mere biti primenjene istovremeno.
Iz ove banke najavljuju da će od 1. decembra početi sa prijemom i obradom zahteva za produženje roka kredita u otplati i njihovo preindeksiranje u dinare iz švajcarske valute i evra, za gotovinske i potrošačke kredite.
Da bi onemogućila da se primena ovih mera prolongira, Narodna banka Srbije je, kako je ranije saopšteno, posle sastanka s predstavnicima banaka obavestila sve banke da mogu odmah da počnu s primenom ovih olakšica, te da će NBS olakšice uvažiti i obuhvatiti predstojećim izmenama svoje regulative.
Saveti stručnjaka
-dobro je da prevremeno otplatite kredit ukoliko imate mogućnosti za to
-preporučuje se otplata najpre kratkoročnih kredita, ali se ne savetuje uzimanje novih
-ne može se predvideti da li je dobro preći iz jedne valute u drugu, ali se savetuje da građani najpre odu u banku i provere kolika bi im rata bila kada bi im kredit bio indeksiran u evrima umesto u „švajcarcima”
-produženje roka otplate kredita je najpovoljnija mera jer se smanjuju rate, ali se kredit duže otplaćuje
Dinar danas jači za 50 para
Dinar je u petak ojačao u odnosu na evro, pa će zvanični srednji kurs danas iznositi 87,77 dinara za jedan evro. Narodna banka Srbije prodala je u petak na međubankarskom deviznom tržištu 40 miliona evra radi ublažavanja prekomerne
dnevne fluktuacije kursa. Dinar je u prvih pet dana prošle nedelje izgubio na vrednosti 3,96 odsto prema evru, ili 3,45 dinara. Od početka
novembra, zaključno s tom intervencijom, NBS je prodala više od 200 miliona evra, a u oktobru je intervenisala sa 269 miliona.
I „Sosijete” će se pridružiti
Član Izvršnog odbora „Sosijete ženeral banke” Sonja Miladinovski kaže da i ova banka razmatra mogućnost primene olakšica.
- NBS očekuje odgovor
banaka od ponedeljka. Naša banka je uvek podržavala opravdane inicijative bankarskog sektora koje su bile u interesu naših klijenata - kaže ona.
Ekonomisti uzdržani
Goran Nikolić: Rizik od jačanja „švajcarca” nije velik
- Mislim da mera prelaska iz „švajcaraca” u evre nije baš najbolja jer rizik jačanja švajcarske valute nije preveliki. Što se mere prebacivanja u dinare tiče, banke se na taj način izlažu povećanom deviznom riziku koji moraju da pokriju većim kamatama, pa mislim da ni ovde građani nisu na dobitku. Mera prevremene otplate kredita je dobra za one koji imaju novac, ali je možda i bolje da taj novac daju na štednju. Ipak, mislim da je najkonkretnija mera produženog roka otplate kredita. Plaćaćete godinu dana duže, ali će vam rata biti niža, mada će zbir svih otplatnih rata biti veći.
Milan Kovačević: Dužnici moraju sami da odluče
- Mera prevremene otplate kredita čini mi se sasvim ciničnom jer ako je neko bio prisiljen da uzme kredit, znači da je to uradio zato što nije imao novca da plati odjednom. Kada je o prelasku iz jedne valute u drugu reč, ne bih tu davao nikakve savete. Do sada je bio slučaj da je vrednost „švajcaraca” rasla brže nego vrednost evra, ali to može da bude i drugačije. Kod produženja roka otplate kredita mislim da građani treba da imaju na umu da tada dolazi do povećanja ukupnih obaveza. I to je, naravno, neko rešenje, ali opet ostaje da dužnik o tome sam odluči.
