Izvor: Blic, 24.Jul.2011, 12:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija u naručju Azerbejdžana
Niko to ne bi očekivao, ali prebogata kavkaska petrol-država Azerbejdžan sve je značajniji partner Srbije. Nakon što smo u junu mesecu, u centar beogradskog Tašmajdana postavili tri metra visoku statuu njihovog pokojnog predsednika Hajdara Alijeva kao uslov za poklonjena dva miliona evra za obnovu parka, ovih dana ambasador Eldar Hasanov najavljuje kupovinu novosadske rečne luke, gradnju nove luke kod Apatina na 200 hektara i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << još jedne na Savi kod Šapca. Futuristički projekat u Bakuu, prestonici Azerbejdžana
Uz to Azerbejdžan se sprema da se prijavi na tender za gradnju 100 kilometara koridora 10 od Pirota do Grdelice.
U nedavnom intervjuu agenciji Tanjug, ambasador Azerbejdžana, Hasanov, ovako objašnjava želju za ulaganjem u Srbiju: - Odnosi između dve zemlje su na visokom strateško-partnerskom nivou, geografski položaj Srbije je odličan, a odnosi između dva naroda prijateljski.
Delegacija Azerbejdžana boravila je u julu u Beogradu i održala čak 30 sastanaka sa našim zvaničnicima u nameri da kupi ili gradi rečne luke na Dunavu i Savi.
Događaji
- 2010. otvorena ambasada i Kulturni centar Azerbejdžana u Beogradu
- Spomenik Hajdaru Alijevu u Tašmajdanskom parku visok tri metra (jun 2011). Po istom principu (donacija za spomenik) Alijev je već u parkovima u Kijevu i Bukureštu
- Spomenik na novosadskom keju kompozitoru Uzeiru Hadžibejliju (jun 2011)
- Film „Pisma iz Beograda” režisera Zulfalija Alijeva o ulozi 223. azerbejdžanske divizije u oslobađanju Beograda i Bukurešta od fašizma (januar 2011)
Azerbejdžan je bivša sovjetska republika koja je nezavisnost stekla 30. avgusta 1990. godine. Nalazi se na obali Kaspijskog mora u čijim nalazištima leži (a pripada Azerbejdžanu) milijardu tona sirove nafte, što je svrstava na 19. mesto u svetu po značaju i veličini rezervi.
Bogatstvo Azerbejdžana bazira se prvenstveno na nafti i gasu koji eksploatišu iz Kaspijskog mora. Sredinom devedesetih postignut je „sporazum veka" u kom je učestvovalo 13 naftnih kompanija iz osam zemalja udruženih da eksploatišu ležište sa preko 700 miliona tona nafte u Kaspijskom moru. Osamdeset odsto dobiti iz te eksploatacije ostaje Azerbejdžanu, a 20 odsto uzimaju kompanije iz V. Britanije, SAD, Norveške, Rusije...
Privredni rast Azerbejdžana je godišnje pet odsto, nezaposlenosti gotovo da i nema (0,9 odsto), inflacija na razumnih 5,1 odsto, a devizne rezerve više od 24 milijarde dolara.
Azerbejdžan i Srbija do sada nisu imali neke značajnije međusobne veze. Čak je i robna razmena bila prilično mršava. Mi njima prodajemo lekove i podne obloge, a oni nama tečni butan i sirovi aluminijum. Od 210 zemalja sa kojima trgujemo, Azerbejdžan se nalazi na 160. mestu. To se, izgleda, ubrzano menja.
Svečanost na beogradskom Tašmajdanu
Donacija od dva miliona evra za Tašmajdanski park, primljena pre dve godine, bila je uvod u pravi mali ekonomski bum između dve zemlje. Za samo godinu dana, otkad je otvorena ambasada u Beogradu, robna razmena se popela sa 1,5 miliona evra na 184 miliona evra.
Nakon ambasade, prošle godine otvoren je i Kulturni centar Azerbejdžana u Srbiji, čijem je otvaranju prisustvovao tadašnji ministar kulture Nebojša Bradić. U Srbiji kulturne centre ima svega desetak zemalja, i to onih tradicionalno jakih - Britanija, Španija, Francuska, SAD...
Na otkrivanje spomenika Alijevu došao je njegov naslednik i sin, aktuelni predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev. Ceremoniji su prisustvovali i predsednik Boris Tadić i gradonačelnik Dragan Đilas. Sledećeg dana na novosadskom keju otkriven je i spomenik azerbejdžanskom kompozitoru Uzeiru Hadžibejliju.
Postavljanje spomenika u Tašmajdanu, međutim, nije primljen sa oduševljenjem. U javnosti se često moglo čuti da Beograd nije trebalo da se „jeftino proda za šaku evra" i da usred Tašmajdana „postavi spomenik diktatoru i bivšem šefu KGB Azerbejdžana, koji je na vlast došao vojnim udarom, vladao despotski, kršio ljudska prava".
Današnji Baku prepun planova...
Azerbejdžan ne žali petrolejskih dolara da se u svetu prikaže kao zemlja privlačna za život i turizam.
Na najmoćnijim TV stanicama, širom sveta neprestano se emituju reklame koje pozivaju da se poseti Baku i drugi delovi zemlje. Godišnje u Azerbejdžan, prema njihovim zvaničnim podacima, stigne oko dva miliona turista.
U današnjem Azerbejdžanu, naročito u glavnom gradu Bakuu, investicija u futurističke arhitektonske projekte sve je više: „Socar Tower" - kula od 35 spratova, novo sedište državne naftne kompanije; supermoderne dve kule hotela „Park Plaza"; četiri nebodera visine po 240 metara u kompleksu nazvanom „Sky Park" ili kompleks na samoj obali mora nazvan „Full Moon Rising", fantastične građevine koje su konkurencija i čuvenoj operi u Melburnu - samo su neki od njih. Mnogo su uložili i popravljanje imidža na muzičkom planu, pobedivši i na poslednjem Evrosongu.
