Izvor: Blic, Beta, 05.Avg.2009, 21:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štrajkovi će celu Srbiju izvesti na ulice
Tokom jeseni moguć je opšti izliv gneva radnika jer im je do nokata dogorelo i zbog ekonomske krize i zbog isteka roka u kome kupci preduzeća nisu smeli da dele otkaze. Na margini javne pažnje, međutim, ostaje mogućnost masovnih uličnih protesta građana ne zbog solidarnosti sa radnicima, nego što su iscrpeli sve veštine preživljavanja u tranzicionoj Srbiji.
Po fabričkim halama, na ulicama, šinama, ispred zdanja Vlade Srbije i drugim lokacijama samo ove godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << radnici su dizali bune u od Subotice i Pančeva, preko Kruševca i Kragujevca, do Vranja i Bora. Oko milion radnika je učlanjeno u jedan od tri najveća sindikata, uzalud: ti sindikati su složni i manje nego rogovi u vreći. Štetu trpe samo radnici, a profitiraju političke vlasti i poslodavci.
Na pitanje da li očekuju masovne proteste zaposlenih, sindikalne vođe horski odgovaraju pozitivno. Jedino ne gledaju istim očima uzroke i povode mogućeg radničkog nezadovoljstva.
- Siguran sam da nam predstoje masovni i radikalni protesti radnika ako Vlada i drugi državni organi ne reše njihove svima poznate probleme, a kooperativnost moraju da pokažu i poslodavci. Zbog izrazito teške materijalne situacije građanstva, pre svih nezaposlenih realna je opasnost od njihovog organizovanog protesta, neke vrste "pobune” građana – kaže Ljubisav Orbović, lider Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) koji okuplja oko 600.000 članova.
Branislav Čanak, vođa UGS „Nezavisnost" koji okuplja oko 190.000 radnika, ističe da su mogući radnički protesti ali da oni ne moraju biti obavezno sindikalni.
- Mogu da budu izraz gneva neorganozovanih radnika ili radnika koji su izgubili poverenje u sindikate. Radnici sve više sagledavaju da sindikatima danas pripada uloga kao u socijalizmu, da se tu obraćaju za sportske igre i povoljniju kupovinu. Dok je u socijalizmu za sudbinska pitanja bio nadležan SKJ, danas je bolje po tom pitanju jer imamo više SKJ-a, to jest političkih stranaka. Radnici mogu da im se obrate ili da idu na golu improvizaciju očekujući da neka od stranaka priskoči u pomoć prepoznavši svoj uži partijski interes – analizira Čanak.
TAČKE RAZLAZA
Za Ranku Savić, šeficu Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata (imaju 203.000 članova), trenutni položaj radnika potpuno je istovetan onom od 5. oktobra 2000. kada je oboren režim Slobodana Miloševića.
-Tada je bilo nešto gore, sada je dogorelo do koštane srži. Problem je loš odnos među sindikatima zbog čega nema ko da organizuje radnički protest i kanališe ga. S druge strane, rok u kome je zabranjeno davanje otkaza nakon privatizacije upravo ističe i u DIN u Nišu u prvoj turi sad su dali 300 otkaza, a za pola meseca je druga tura, što će se širiti kao pandemija po Srbiji – ocena je Ranke Savić.
Razjedinjenost sindikata ne spori niko u vodećim organizacijama iako to od njihovih sindikata pravi tigra od papira.
- Sindikalna scena je razjedinjena, segmentirana, nema koordinacije i zajedničke politike. Takvo stanje odgovara interesima države, pojedinih
Dnevno 40 protesta
Radnici su nezadovoljstvo iskazivali tokom ove godine u svim većim gradovima: Subotica, Zrenjanin, Pančevo, Novi Sad, Beograd, Kruševac, Kragujevac, Batočina, Lapovo, Rača, Niš, Vranje, Leskovac, Bor...
- Svakodneno imamo između 30 ili 40 štrajkova ili protesta sa po nekoliko desetina hiljada radnika - kaže Orbović.
političkih grupa, poslodavcima koji su, svi zajedno, bitno doprineli upravo ovakvom stanju - sagledava Orbović, uz opasku da reprezentativni sindikati sarađuju jedino oko pojedinačnih kolektivnih ugovora, konkretnih socijalnih programa i pojedinačne privatizacije.
Na pitanje da li su nam sindikati dovoljno jedinstveni i gde su tačke razlaza, Čanak naglašava da je ovakvo sindikalno stanje posledica načina i istorijskog trenutka u kome su nastale sindikalne organizacije.
- Sindikalna scena nije statična i teško je dati odgovor na tako ozbiljno pitanje. Može se odgovoriti mehanički, uz poneku optužbu na račun drugih sindikata što bi samo zamaglilo suštinu, vrednost i slabosti sindikalnog pokreta danas – zapaža Čanak.
Za ovu neslogu Ranka Savić krivi SSSS i UGS jer među njima postoji interesno jedinstvo zbog kojeg ne žele da se bave širim društvenim interesom.
- Nejedinstvo postoji zato što je bolje da samo dva, a ne i više, sindikata budu u Socijalno-ekonomskom savetu, u upravnim odborima, da dobijaju pare iz budžeta, imaju bliskost sa ministrima prilikom rešavanja problema. Vladi to odgovara jer oba sindikata drži pod kontrolom i sa malo para ih smiruje kad zatreba. Interes iznad svega je osnovna karakteristika naše sindikalne scene – ogorčena je Savić.
NEDOSLEDNOST VLADE
Cvetkovićevoj Vladi Orbović zamera što je nejedinstvena, preovlađuju interesi pojedinih partija i nema jasan koncept rada i viziju razvoja, sporo reaguje na ekonomsko-socijalne probleme, nije istrajna u socijalnom dijalogu i socijalno je neodgovorna jer nije ispunila predizborna obećanja.
- Ne samo da je odstupila od predizbornih obećanja, već ima otpor prema trajnijem socijalnom dijalogu, za njega je samo na nivou parole, nikako da ga prihvati kao proces - veli Čanak.
Nejedinstvena Vlada koju razdiru unutrašnji sukobi ne može državom da upravlja na pravi način, konstatuje Ranka Savić. Ona naglašava da se svi u Vladi spremaju za izbore, grabe što bolju poziciju, bave se dnevnom partijskom politikom koristeći budžet za stranačke interese. A za to koriste i medije.
Savić: Sindikati prodali svoj rejting!
Unija poslodavaca je loš predstavnik poslodavaca u Socijalno-ekonomskom savetu, a njen predsednik nema u svojoj firmi ni jednog zaposlenog, promet na poslovnom računu prošle godine mu je nula dinara! Najjači poslodavci poput Miškovića i Drakulića nisu u toj Uniji, nema ih u socijalnom dijalogu, tako da socijalni dijalog postaje besmislen. Sindikatima zameram što su se prodali Vladi i poslodavcima, a mi nismo pa smo zato pod užasnim pritiscima. Svi sindikati imaju slab rejting među radnicima što je poražavajuće za sve nas.
Orbović: Naivno smo verovali Vladi!
Unija poslodavaca se zakopala u rov i zato za četiri godine nismo dobili ni jedan granski kolektivni ugovor u industriji, a nemamo realan socijalni dijalog. Nema opravdanja za poslodavce koji rasprodaju imovinu i daju otkaze umesto da jačaju proizvodnju. Naš sindikat kao najveći je i najodgovorniji za vođenje socijalnog dijaloga. Previše smo verovali Vladi i poslodavcima da će poštovati ono što smo dogovorili. Podbacili smo na više polja, od toga da nismo uspeli da obezbedimo jedinstvo sindikata do nedovoljnog angažovanja kod malih poslodavaca.
Čanak: Bili smo glupi, zato smo prevareni!
Naši poslodavci su najmiroljubiviji na svetu u odnosu prema državi. Šta to država čini da su njeni poslodavci mirni i valjda zadovoljni? Zašto onda i radnici nisu mirni i zadovoljni? Zameram nama samima što smo dobronamerno, a u Srbiji kažu da je to isto što i biti glup, pristali da budemo prevareni od svih dosadašnjih vlada, poslodavaca i sindikata. Računali smo da im treba predah i ustupak da skupe energiju za korak ka demokratiji, a oni svaki put krenu unazad vukući nas sa sobom.
Razlozi radničkog nezadovoljstva
Neisplaćivanje zarada
Kašnjenje u isplati zarada
Neuplaćivanje doprinosa za zdravstveno osiguranje
Neuplaćivanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje
Prekidi ili smanjenje proizvodnje
Nepoštovanje radno-pravnih propisa, prevashodno Zakona o radu i kolektivnog ugovora
Kupovina fabrika zbog imovine, a ne zbog proizvodnje
Favorizovanje državnih prihoda od privatizacije
Podsticanje "gazdinske” koncentracije kapitala, pohlepe i socijalne neodgovornosti novih vlasnika
Svesno dovođenje privatizovanih preduzeća u tešku situaciju
Procesi deindustrijalizacije
(uništena je mašinska industrija, elektro industrija,
hemijska industrija, tekstilna industrija...)
Nepostojanje perspektive za rešavanje problema
Ugrožavanje prava na sindikalno organizovanje
Pogledaj vesti o: Štrajk
.jpg)
