Izvor: Blic, 27.Apr.2009, 08:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ne bude li rešenja, u Beograd šaljem ruku

Radikalizacija štrajka radnika Tekstilnog kombinata „Raška” u Novom Pazaru juče je posle posete ministra za rad i socijalnu politiku Rasima Ljajića, privremeno prekinuta. Ljajić je štrajkače ubedio da odustanu od samopovređivanja obećavši im da će se on koliko danas sastati sa predstavnicima relevantnih ministarstava ekonomije, finansija i pravde, kao i sa predstavnicima Agencije za privatizaciju, kako bi se našlo rešenje za njihove probleme.

>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<

- Odustajanje od radikalnih poteza sa naše strane je privremeno. Mi smo izričito tražili da gospoda iz vlasti dođu u Novi Pazar, međutim Ljajić nam je objasnio da Dinkić i Ćirić nisu u zemlji i obećao da će danas pokušati da stupi u kontakt sa njima, ali i da u celu priču treba da se uključe eksperti iz različitih ministarstava. Zato smo odlučili da privremeno odustanemo od samopovređivanja, ali to ne znači da odustajemo od svojih zahteva. Tražimo konkretne rokove i odgovore i ukoliko do toga ne dođe preduzećemo sve najavljene mere - kažu štrajkači.

Pre ovog sastanka juče je među njima bilo burno jer su bili spremni da se danas priključe Zoranu Bulatoviću, predsedniku Udruženja tekstilaca Novog Pazara koji je u znak protesta u petak sebi odsekao prst leve ruke.

- Ukoliko nas danas ne posete predstavnici Ministarstva ekonomije, ja ću im na adresu poslati svoju ruku! Posle toga će put Beograda krenuti svi radnici Tekstilnog kombinata „Raška”, ne na razgovore, već na proteste ispred Vlade - revoltirano je juče pre podne za „Blic” izjavio Zoran Bulatović, koji je u ovom gradu sa svojim kolegama peti dan zaredom zatvoren u dve prostorije. Oni traže da im se isplate zaostale zarade za 10 godina.

Bulatović objašnjava da njegova želja nije bila da se priča o njemu ili o njegovom odsečenom prstu. To je samo bio način da se vlasti konačno pozabave problemima zaposlenih ovog kombinata koji, iako imaju izvršnu sudsku presudu o isplati zaostalih zarada, već godinama ne uspevaju da do njih i dođu.

Samo ja znam kako hranim decu

- Bilo je vreme da se počne sa obrokom. Moj obrok je tog dana bio prst. Da, uradio sam to, ne iz hira nego, jednostavno, ovo je neizdrživo. Godinama su se političari hvalili da je ovaj kraj centar multietničke stabilnosti, a sada svi od nas okreću glavu. Nisam mogao da dozvolim da sedim i čekam da neko drugi sebi odseče prst, svi smo mi ovde jednaki i delimo istu sudbinu, i ne znam zašto nas vlasti sada izbegavaju. Ja sam dobro i ne osećam nikakvu bol, jedino što osećam jeste patnja svih članova našeg udruženja koji već nekoliko dana sede zatvoreni u dve prostorije. Tome mora doći kraj. Ovaj štrajk smo organizovali u dve faze. Prva faza je ova, a druga faza je masovno okupljanje i odlazak u Beograd ispred Vlade Republike Srbije, sa svojim porodicama - kaže Bulatović. On je najavio da će ako se njihov problem ne reši i ostali radnici početi da seku i jedu delove svog tela.

Da se život zaposlenih ovog kombinata pretvorio u patnju, i da nije dostojan čoveka, potvrđuje i priča Senade Rebronje, koja je takođe spremna da sebi odseče prst ukoliko vlasti ne izađu zahtevima štrajkača. Senada je samohrana majka troje dece, od kojih je jedno dete sa posebnim potrebama.

- Zaposlila sam se 1986, a četiri godine kasnije sam se udala i zasnovala svoju porodicu. Izrodila sam troje dece, koja danas imaju 18, 17 i 13 godina. Iako su sve troje dobra i uzorna deca, da sam znala da će biti ovako, nikada ih ne bih rodila. Dala bih decu nekom da ih podiže, ko bi mogao da im pruži sve ono što ja nisam u stanju. Samo ja znam kako ih hranim i oblačim i kako im objašnjavam da ne mogu da im kupim patike, kompjuter ili da ih pošaljem na more. Do sada sam, zahvaljujući pomoći porodice i svojim radom nekako uspevala da ne budu željna ničega, međutim više nisam u stanju. I sramota me je zbog toga jer moja deca u meni vide majku, zaštitnika koja treba da im obezbedi da rastu i školuju se. A ja više nemam odakle. Pitaju me gde su pare, a ja im pokažem presudu suda na kojoj stoji suma od 800.000 dinara, toliko iznose moje zaostale zarade. A oni kažu pusti mama papir, od papira se ne živi. I oni bi voleli da odu na fakultet, znaju moja deca da neuki nemaju kud, ali nemam da ih školujem. Imala bih kada bi država omogućila da dobijem što sam zaradila. Ne tražim ja milostinju, već samo ono što mi pripada, tražim svoje - priča Senada i dodaje da nije samo ona u ovakvoj poziciji. Njenu sudbinu deli još 1.000 radnika ovog kombinata koji broje četiri ili pet članova porodice.

Mi na razgovore u Beograd ne idemo

Podsetimo, štrajkači ovog kombinata traže isplatu zaostalih zarada za period od 1993. godine do prestanka radnog odnosa. Štrajk je počeo u prošlog četvrtka, i to iza zatvorenih vrata jedne kancelarije. Protestu se prekjuče priključilo više od 200 radnika ispostava iz Sjenice i Tutina, tako da štrajkači sada sede zatvoreni u dve prostorije. Oni su odbili ponudu Ministarstva ekonomije da njihovi predstavnici danas dođu u Beograd radi dogovora o njihovim zahtevima, i očekuju da u Novi Pazar dođu ministar Mlađan Dinkić i državni sekretar u tom ministarstvu Nebojša Ćirić. Štrajkači traže da se hitno završi započeta konverzija dugova holding Kompanije „Raška”, kao i da država poveže i dokupi radni staž za radnike kojima nedostaje do pet godina za prevremeni odlazak u penziju. Kako je ranije izjavio Rasim Ljajić, ministar za rad i socijalnu politiku, Vlada je usvojila inicijativu da taj tekstilni kombinat pređe u vlasništvo opštine Novi Pazar, ali da se čeka da Agencija za privatizaciju završi proceduru otpisa dugova kako bi se od prodaje dela preduzeća isplatio novac radnicima. Tekstilni kombinat Raška je 1998. godine preregistrovan i postao je holding kompanija sa većinskim društvenim kapitalom. Radnici tvrde da je istog dana održana osnivačka skupština akcionara na kojoj su bez njihovog znanja otuđene akcije u vrednosti od milion dolara.

Zaposleni koji su zakinuti za primanja 65 odsto prosečne zarade pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru podigli su tužbe, a neki od njih su uspeli da naplate manji deo svojih potraživanja.

- Radnici kombinata do sada su najmanje deset puta dolazili u Beograd na razgovore sa vlastima, ali nikakvih rešenja nije bilo, tako da ne vredi da ponovo idu. U toku izborne kampanje bili su puni obećanja o lagodnom životu, zapošljavanju, izbori su prošli, i opet ništa. Svi oni imaju naše zahteve ispred sebe i treba da se usredsrede na to da ih reše. A verujte mi, lako su rešivi. Tako da ako brinu, doći će. Mi na razgovore u Beograd ne idemo - kaže Senada Rebronja.

Ovo potvrđuje i gradonačelnik Novog Pazara Mirsad Đerlek, koji kaže da radnici, razočarani prethodnim neispunjenim obećanjima, zahtevaju da ih predstavnici Vlade obiđu u Novom Pazaru. Đerleka štrajkači od prekjuče u svoje prostorije primaju samo u svojstvu lekara, te ih on obilazi na svakih sat.

- Biću uz njih sve dok ne nađemo rešenje - rekao je Đerlek.

Lideri SNS najavili dolazak

Sa štrajkačima je juče razgovarala delegacija ministra bez portfelja u Vladi Srbije Sulejmana Ugljanina koji, kako je saopšteno iz njegovog kabineta, nije hteo da se pojavljuje lično jer „ne želi na takav način da prikuplja jeftine političke poene”, ali će se kod premijera Mirka Cvetkovića založiti za rešavanje zahteva tekstilaca. Apel za prekid štrajka radnicima su uputili i čelnici Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić i najavili da će danas otići u Novi Pazar da to učine lično.

Rasim Ljajić: Realan otpis dugova

Posle sastanka sa štrajkačima, ministar za rad i socijalna pitanja Rasim Ljajić rekao je da je realno da se ubrza konverzija

dugovanja i da „Raška” pređe

u vlasništvo opštine.

- „Raška” ima velika dugovanja prema NIS, EPS, Fondu za razvoj i drugim firmama, i treba sesti i razgovarati sa njima da se odreknu tih potraživanja. Ja ipak mislim da je to realno. Što se tiče druga dva zahteva, o isplati zaostalih zarada i povezivanju radnog staža, o tome tek treba da razgovaramo - rekao je Ljajić za „Blic”.

Vlajković: Te ljude treba shvatiti ozbiljno

Klinički psiholog prof. dr Jelena Vlajković kaže za „Blic” da potez Zorana Bulatovića da odseče sebi prst predstavlja potez očajnog čoveka koji počinje da nanosi sebi zlo i koji je spreman da sebe uništi.

- Spremnost ostalih štrajkača da slede njegov primer pokazuje da su ti ljudi došli do ivice i najgore od svega što može da se desi jeste da se njihov potez shvati kao manipulacija i da ostanu sami kao medijske figure. Nadam se da se taj užas neće dogoditi ni zbog njih, ali ni zbog nas koji moramo da živimo sa saznanjem da postoje ljudi koje očaj tera na takve poteze. Tim ljudima treba pomoći. Neko od vlasti mora da ode u Novi Pazar i da zajedno sa štrajkačima nađe rešenje za njihove probleme - kaže prof. dr Vlajković.
Pogledaj vesti o: Rasim Ljajić,   Raška

Nastavak na Blic...

B92: Štrajkači prihvatili Ljajićev poziv

Radio 021: Novopazarci prave štrajk-pauzu