Izvor: Politika, 09.Feb.2011, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sindikat ne odustaje od štrajka
Tačno je da je haos u školama, ali ne možete optužiti samo zaposlene, dve godine pokušavamo da urazumimo ministra
Haotično stanje u školama se nastavlja. Dok Ministarstvo prosvete govori da se nastava odvija u gotovo 97 odsto škola, predstavnici sindikata koriste isti procenat za broj škola u štrajku. Tomislav Živanović, predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost” i profesor na Poljoprivrednom fakultetu, tvrdi da ministarstvo fingira podatke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i u razgovoru za „Politiku” kaže „ako ministar bude ovako iritirao zaposlene može se lako desiti da sindikati vrate štrajk na početnu formu”. Po njemu nastavnike u štrajku podržavaju „svi oni koji normalno razmišljaju i žele budućnost ovoj zemlji”, tvrdi da mu na ulici prilaze i govore: „Nećete valjda da popustite, mi hoćemo bolje obrazovanje”, kao i da ima podršku sina i kćerke koji su u osmom, odnosno četvrtom razredu srednje škole.
Evo druge situacije iz kuće: mlađa kćerka se putem Fejsbuka obaveštava o tome da li ima časove, a starijoj u gimnaziji dan u školi izgleda ovako: prvi čas – 30 minuta, drugi, treći i četvrti – nisu održani, peti i šesti – 30 minuta, sedmi čas – 45 minuta. Da li vi mislite da je ovo u redu i po zakonu?
Ja sam rekao da je haos u školama, ali ne možete optužiti samo zaposlene, treba prihvatiti i odgovornost onih drugih. Mi smo pokušali da se dogovorimo mnogo pre nego što smo stupili u štrajk. A te priče o tome da li je štrajk ovakav ili onakav ostavićemo za raspravu, počeli smo posao i na tome i mislim da ćemo se izboriti da ubuduće ne bude ograničenja, već čim se najavi problem – da sednemo i da ga rešimo. Sindikati nisu isključivi, ali se socijalni dijalog, kao i obrazovanje marginalizuje i ja molim građane da shvate da je ovo sam život i da i obrazovanje preživljava ono što preživljava i ovaj narod i ova privreda. Ne tražimo mi više, mi samo tražimo da budemo isto vrednovani.
Ali imamo situaciju da majka s platom od 15.000 sutra neće poslati dete u školu, jer štrajkuju nastavnici koji primaju 39.000?
Nemojte uzimati te ekstremne slučajeve. Šta hoćete da kažete, da prosvetni radnik treba da živi sa 15.000 dinara plate? Meni je jako žao svih tih osoba. Ali u Srbiji ima 12.000 dece koje se hrane u narodnim kuhinjama, a istovremeno imate ministra koji daje besplatne udžbenike, što jeste dobro, ali kad imate mogućnosti, bolje da je pomogao onima koji su socijalno najugroženiji.
Činjenica da je izostala podrška javnosti, naročito vam zameraju zaposleni u drugim delatnostima koji rade duplo više za duplo manje plate. Evo jedne računice: učiteljica radi pet sati pet dana u nedelji, to je 25 sati mesečno puta devet meseci (sigurno nije više kada se odbiju letnji, zimski, jesenji, prolećni raspust, praznici, vikendi…), dakle, 225 sati godišnje. Ako je plata 40.000, plus 20.000 dažbine i regres, puta 12 meseci, to je 750.000 dinara. Kada se to podeli sa 225 sati, ispada da je satnica 3.333 dinara, što je više od satnice predsednika države.
Ovakav komentar može da ima samo onaj ko ne čita knjige, a veći greh od spaljivanja knjiga je nečitanje. Molim vas, učiteljica mora da ima i neku pripremu ako hoće da bude taj čas kvalitetan. Pa da li mislite da je ona mašina koja može da uđe i ispriča gradivo? Da li mislite da ti u industriji rade više od pet sati efektivno? Ne zaboravite da on radi za mašinom, pomera stvari, nema komunikaciju s ljudima. Drugo, prosvetni radnici mogu na godišnji odmor samo leti i to ne pre 10. jula zbog prijemnog i ostalih administrativnih stvari, a već 15. avgusta se vraćaju. Treće, kad su deca na raspustu, nastavnici nisu na odmoru, već sređuju administraciju. Pa nemojmo sad da izmišljamo i optužujemo koristeći poluistine.
Jedan sindikat je prekinuo štrajk, jedan je podeljen, a dva nastavljaju. Kako to da jednom sindikatu nije dovoljno ono što drugome jeste?
U okviru samih sindikata ima raznih interesa pojedinih lidera. Postoje organizacije koju su nasleđene i ne menjaju se. „Nezavisnost” pokušava da neguje sva načela demokratičnosti u organizaciji i ne možemo biti nezadovoljni, broj članova stalno raste…
Koliko imate članova?
To ostavljamo za one koji utvrđuju reprezentativnost. Ako vam kažem da sam za ove tri godine povećao članstvo za 58 odsto, možete da pretpostavite.
Da ponovim, zašto je ponuda vlade dobra Pavloviću, ali ne i vama?
Nemojte ovde da pričate u kategorijama da li je dovoljno ili ne. Ja ništa ne mogu da učinim ukoliko članstvo neće. Poslednja ponuda vladi koju smo potpisali pokriva samo inflaciju za prethodne dve godine. Ne pokušavamo da menjamo osnovicu, nego da korigujemo koeficijente naviše, da bismo zadržali odnos između najniže i najviše plate. Odnos plate nastavnika s fakultetskom i plate spremačice, koja jeste nikakva i žao mi je što moram tako da poredim, jeste 2,2 : 1, što je ispod svakog nivoa. U drugim delatnostima je taj odnos išao čak 1 : 9. Mi se zalažemo da taj odnos između fizičkog radnika u školi i profesora sa sedmim stepenom bude 1 : 3, jer nosioci delatnosti u obrazovanju su ipak nastavnici. To je kratkoročni cilj. Srednjoročni je promena nekih delova zakona, posebno kolektivnog ugovora, zatim reforma inspekcijskog nadzora, nije doneta uredba za predškolce…
Upravo se to i zamera – da se uvek borite za platu, a da se nikad ne protestuje zbog zakona, uslova rada…
Plate su samo prelile čašu. Više od dve godine pokušavamo ministra da urazumimo, da neke stvari promenimo… Ne možete prihvatiti zakon koji pišu činovnici koji nikada nisu imali veze sa nastavom, a koju posle moraju da realizuju oni koji jesu u nastavi a nisu učestvovali u kreiranju. Pri tome primenjujete uravnilovku u platama, ne postoji sistem nagrađivanja i napredovanja, stalno nam se govori da moramo da imamo 30 i nešto učenika u odeljenju i kvalitet nastave, a pogledajte Evropu gde je najviše 20, eventualno 22 đaka u odeljenju.
Zvanični podaci govore da na jednog nastavnika ide 11, odnosno 14 dece, zavisno da li je osnovna ili srednja škola u pitanju.
Vi ne shvatate da te škole imaju i direktora, pedagoga, psihologa, svu administraciju… Kada se preračuna, nije to baš tako.
Znači nisu višak nastavnici, nego administrativno osoblje?
Ima svuda viška. Gaša Knežević je uveo zapošljavanje još 1.700 novih sekretara, pravnika u škole. Uvedeni su građansko i veronauka, čime su opterećeni i učenici i budžet. Osim toga, lekar može da radi u svojoj ordinaciji i da ima veću platu, mi ne možemo, nama zakon zabranjuje sve. I onda imate situaciju da za jedan čas primate novog čoveka, na neodređeno, dajete mu socijalno i penziono… Imam osećaj da se pokušavaju zaposliti novi ljudi kako bi se pokazalo da imamo zapošljavanje, a to što kolega u jednoj školi drži jedan čas i ima 1.900 dinara platu, to je posebna priča. Dosta je i onih koji su nestručni u obrazovanju, koji su ranije ušli u sistem i sad ih niko ne dira, ali ja ne mogu da rešavam problem koji je u rukama Ministarstva, inspekcije i nadzora.
Ali vi držite privatne časove. Retki su učitelji i nastavnici koji ne odrađuju posao, većina 20 godina ne menja sistem rada, a za kreativnost nisu potrebne pare.
Odlično. Zašto ne bismo uveli celodnevnu nastavnu, pa će nastavnik biti u školi svih osam sati dostupan učeniku. Znači, moramo sasvim drugačije koncipirati nastavu, umesto rigidnog sistema u kojem nastavnik nema slobodu da kreira. To čini reformu, to radi cela Evropa, ali to je velika investicija. Ne možete to rešiti kada stalno smanjujete budžet obrazovanja, kada je izdvajanje iz državne kase 20 puta manje nego što je to u Evropi. Od 4.000 objekata u kojima se izvodi nastava, 1.700 mora da se rekonstruiše, 900 je ruinirano, 200 se ne koristi, 60 treba da se završi, a posle Kraljeva te cifre su sigurno drugačije.. U kakvim uslovima radimo, mi imamo i dobre rezultate.
Naši đaci imaju loše rezultate na PISA testovima. Zar to nije dokaz da loše radite?
’Ajde da uložimo u obrazovanje 20 puta više, da okrečimo škole, da nabavimo učila, da uložimo u kadrove, da nastavnicima damo slobodu da kreiraju program i prilagode ga lokalnoj zajednici… Onda će škole početi da takmiče u kvalitetu i onda će sve biti drugačije.
Sandra Gucijan
objavljeno: 10.02.2011.
Pogledaj vesti o: Štrajk prosvetnih radnika
