Izvor: Blic, 19.Jul.2010, 01:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Grčki sindrom pred vratima BiH

Banjaluka - Vlasti BiH ne odustaju od kreditnog zaduženja da bi zaposlenima u preglomaznoj javnoj upravi obezbedili visoka i redovna primanja. Savet ministara BiH na poslednjoj sednici dozvolio je Ministarstvu finansija i trezora da pregovara sa EBRD, kako bi BiH bilo odobreno čak 100 miliona evra kredita za „spoljno finansiranje i budžetske potrebe“ u ovoj godini.

Prema memorandumu o razumevanju, država će od toga dobiti deset odsto, RS 30 odsto i FBiH 60 odsto novca. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Nijedna marka od ovog kredita neće biti uložena u privredu.

Međutim, čini se da državne, entitetske i kantonalne vlasti to ni malo ne zabrinjava. Njihovo objašnjenje je, da je spoljni dug BiH oko 35 odsto BDP, ali građanima se čini kao da žele da što pre dostignu cifru od 60 odsto zaduženosti što se po standardima EU, smatra gornjom granicom normalnog zaduženja. Spoljni dug BiH, po podacima Ministarstva finansija, na kraju prošle godine bio je 5,2 milijarde KM, a trenutno je 5,5 milijardi maraka. Posle rata uzeli smo ukupno tri milijarde kredita, a samo u poslednjoj godini milijardu i po.

Zamenik ministra finansija BiH Fuad Kasumović objašnjava da je plan zaduženja od 100 miliona evra povezan sa aranžmanom MMF. Detalji, poput kamate i vremena otplate, biće poznati nakon pregovora sa EBRD. On, međutim, kaže da je lično protiv toga.

„Privreda i građani BiH ne mogu da finansiraju ovoliki aparat. Nedostaje nam milijarda i po maraka na godišnjem nivou da bi mi, pojedinci, dobili plate, regres, dnevnice... Svake godine ćemo morati da se zadužimo. Čim spomenem ovu priču, optužuju me da želim da ukinem entitete ili kantone. Ne moramo ništa ukidati, ali se može smanjiti administracija ili plate činovnicima", kaže Kasumović. On upozorava da će BiH, ako nastavi ovim tempom, vrlo brzo upasti u tzv. grčki sindrom.

„Po mišljenju ekonomista, četiri su parametra zbog čega je do njega došlo - velika administracija, velika javna i socijalna davanja, veliko vanjsko zaduženje i netransparentnost. Od toga, mi ne ispunjavamo samo jedan kriterijum, jer nismo još preterano zaduženi. Nije problem da kreditima otvaramo radna mesta, ali mi uzimamo kredit da bi sretnici imali redovna i visoka primanja", zaključuje Kasumović. On objašnjava da je državno ministarstvo „samo servis" entitetskim ili kantonalnim ministarstvima finansija, koji preko njega traže novac kod međunarodnih finansijskih institucija.

Prodanović: Vreme za smanjenje javne potrošnje

Prvi zamenik predsedavajućeg Komisije za finansije i budžet PS BiH Lazar Prodanović kaže da je činjenica da su mnoge države zbog svetske krize kredite uzimale za pokriće budžeta, ali da bi se u slučaju BiH „ozbiljno time trebalo pozabaviti". Prema podacima Fondacije CPI BiH, oko 120.000 ljudi prima platu sa svih nivoa vlasti u BiH, koji godišnje potroše 3.346 KM po glavi stanovnika ili 270 KM mesečno.

Nastavak na Blic...