Izvor: Večernje novosti, 01.Sep.2014, 22:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kijev bi pao za dve nedelje

MOSKVA OD STALNOG DOPISNIKA Sve veću buku granata na istočnoukrajinskom frontu u ponedeljak su nadglasale poruke političara, pre svega ruskog predsednika Vladimira Putina koji je, prema navodima italijanskog dnevnika „Republika“, tokom telefonskog razgovora rekao predsedniku Evropske komisije Žozeu Manuelu Barosu da može da „zauzme Kijev za dve sedmice“. A >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ukrajinski ministar odbrane Valerij Geletej ocenio da je na pomolu „veliki rat“ sa Rusijom u kom bi moglo da strada na desetine hiljada ljudi, rat „kakav Evropa nije videla od Drugog svetskog rata“. Istovremeno, u ponedeljak su se u Minsku održavale konsultacije Kontakt grupe za rešavanje krize na jugoistoku Ukrajine. Samoproglašene Donjecka i Luganska narodna republika kao uslov za normalizaciju odnosa u Ukrajini traže da im Kijev prizna poseban status. Sa svojim uslovima oni su u ponedeljak upoznali predstavnika Kijeva, bivšeg predsednika Leonida Kučmu. Za početak pregovora pobunjenici su postavili devet uslova, među kojima su najvažniji da se ukrajinska vojska povuče sa istoka zemlje, da se sprovedu slobodni izbori i da bude priznat status ruskog jezika. Na pregovorima u Minsku pored predstavnika federalista i vlasti u Kijevu su i Hajdi Taljavini, predstavnica OEBS-a, kao i ruski ambasador u Kijevu Mihail Zurabov.SANKCIJE Kriza u Ukrajini zahteva političku rezoluciju, a sankcije Evropske unije (EU) Rusiji mogu samo da pogoršaju situaciju, saopštio je u ponedeljak portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Ćin Gang. A kao odgovor na odluku od prošlog vikenda lidera EU da uvedu nove sankcije Moskvi, Kremlj je odgovorio da će Rusija, ako do toga dođe, preduzeti mere odmazde u cilju odbrane svojih interesa. Potpredsednik donjecke vlade Purgin je kazao u Minsku da ne treba očekivati nikakav „bombastičan dogovor“ jer za to ukrajinski pregovarač Kučma nema ovlašćenja. I dok se vode pregovori u Minsku, predsednik Ukrajine Petro Porošenko je u ponedeljak najavio ozbiljne kadrovske promene u vojnom vrhu jer je nezadovoljan razvojem situacije na istočnom frontu.Istovremeno, Porošenko je optužio Rusiju da je pokrenula „direktnu i otvorenu agresiju“, koja je, kako je rekao, „radikalno izmenila balans u sukobima na istoku“. A boraveći na Dalekom istoku, ruski predsednik Putin je, govoreći o istoj temi, objasnio šta je po njemu glavni kamen spoticanja. - Glavni problem u rešavanju krize na istoku jeste to što vlasti u Kijevu ne žele da vode konkretan politički dijalog sa predstavnicima Donjecke i Luganske oblasti. A sadašnje akcije pobunjenika imaju za cilj da udalje ukrajinsku artiljeriju od gradova i mesta, kako oni ne bi mogli da gađaju stambene zgrade - izjavio je Putin koji je optužio i Evropu da ignoriše to što ukrajinska armija puca direktno na civile. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je bio još konkretniji, pa je studentima Instituta međunarodnih odnosa rekao da se mirovni plan Petra Porošenka svodi na to da pobunjenici „predaju oružje i čekaju da ih pobiju“. Amerika je poslala u Kijev pošiljku šlemova, pancira, radio-uređaja, malih apoteka kao i podmetače za spavanje i vojničke jakne. Na istoku Ukrajine se i dalje gine. U nedelju uveče je u Zaporožje dovezeno 50 mrtvačkih sanduka u kojima su poginuli ukrajinski vojnici kod mesta Ilovajska... Od ponedeljka je luganski aerodrom pod kontrolom federalista. Ukrajinske desantne jedinice su se povukle jer nisu mogle da ga zaštite pred tenkovima i drugom tehnikom koju koriste pobunjenici. U Kijevu je saopšteno da je povlačenje naređeno da bi se izbegao veliki broj žrtava. Što se tiče donjeckog aerodroma on je „ničija zemlja“ jer oko njega i dalje traju borbe, mada se i odavde ukrajinska armija polako povlači. U rašomonijadi oko prisustva ruskih trupa u Ukrajini uključio se i generalni sekretar OEBS-a Lamberto Zini koji je izjavio da je vrlo teško potvrditi da u Ukrajini zaista ratuje regularna ruska armija. - U tom regionu su uvek bili Rusi. Mi smo videli da prelaze ljudi na obe strane i razgovarali smo sa njima. Ali teško je reći ima li jedinica ruske armije u istočnom delu Ukrajine - kazao je Zini. OTVARANjE GASOVODA “SNAGA SIBIRA“ Predsednik Rusijeu ponedeljak je svečano otvorio gradnju gasovoda „Snaga Sibira“ u jakutskom selu Us Hatin. Putin smatra da će nova gasna magistrala bitno ojačatiti ekonomsku saradnju sa državama Azijatsko-tihookeanskog regiona, a pre svega sa ključnim partnerom, Kinom. Ukupna dužina gasovoda biće oko četiri hiljade kilometara, a kapacitet 61 milijardu kubika gasa godišnje. Gradnja gasovoda „Snaga Sibira“ će koštati 770 milijardi rubalja (jedan evro, 50 rubalja). A u ponedeljak je iz Evropske unije stigla vest da bi mogao da se zabrani izvoz gasa iz EU i da se ograniči njegova primena u industrijskom sektoru, u okviru vanrednih mera čuvanja zaliha električne energije za evropska domaćinstva ove zime. EU bi se na ovakav potez mogla da odluči, jer preti opasnost od potencijalnog prekida u isporukama ruskog gasa zbog ukrajinske krize. OŠTAR KOMENTAR MOGERINIJEVE Novoizabrana šefica evropske diplomatije Federika Mogerini je, u prvom intervjuu otkad je u subotu imenovana za naslednicu Ketrin Ešton, rekla italijanskom dnevniku „Korijere dela sera“ da izjava ruskog predsednika o „državnosti“ juga i istoka Ukrajine može dodatno da ugrozi teritorijalni integritet Ukrajine i optužila je Putina da je nepouzdan diplomatski sagovornik. - Putin nikada nije poštovao obaveze koje je preuzeo u nekoliko navrata, u Ženevi, u Normandiji, u Berlinu. Protraćio je šansu da promeni stvari vršenjem uticaja na separatiste posle obaranja malezijskog aviona. Ogroman je jaz između reči i konkretnih dela - ocenila je ona. Komentar Mogerinijeve neuobičajeno je oštar s obzirom na to da je ona više puta bila kritikovana u EU zbog njene navodne popustljivosti prema Rusiji, od čijeg je gasa Italija zavisna.

Nastavak na Večernje novosti...