Izvor: Blic, 04.Jul.2015, 21:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U SUSRET GREFERENDUMU 8 zabluda o grčkoj krizi

Grčka je 30. juna i zvanično postala prva moderna država koja je propustila da isplati ratu spoljnog duga Međunarodnom monetarnom fondu. Dalja saradnja evropskih kreditora i države Grčke zavisiće od volje naroda, koji će u nedelju doneti konačnu odluku. Ipak, podjednaku važnost kao i rezultat referenduma ima i pitanje: šta posle? Različita nagađanja i mišljenja, kako stručnjaka tako i laika svakodnevno se gomilaju. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Grčka kriza dodatno je otežana različitim zabludama koje vladaju, a vezane su za rezultat referenduma.

Propuštanjem uplate rate duga na račun MMF, Grčka je ispisala jednu novu, za neke pozitivnu, a za neke negativnu stranicu istorije. Nakon toga, spekulacije o napuštanju/izbacivanju iz evrozone postaju sve glasnije. Ipak, koliko god je epilog referenduma moguć u nekoliko potpuno različitih varijanti, "Grexit" je sve samo ne sigurna stvar.  Čak je i Mario Dragi, predsednik ECB izjavio da "neplaćanje dela duga ne znači da će Grčka biti izbačena iz evrozone". Dakle, kraj scenaria grčke krize još uvek nije napisan.

U ovo može da poveruje samo neko ko apsolutno nema nikakvih dodirnih tačaka sa sistemom kreditiranja. Ma, sa ekonomijom uopšte. Grci snose veliki deo odgovornosti, jer, budimo iskreni: višedecenijsko uzimanje novca, bez jasne strategije kako će isti vratiti, je udžbenički primer neodgovornosti. Međutim, Trojka u sastavu MMF, ECB i EK svesno je upumpavala abnormane količine novca u grčku ekonomiju. Kao zemlja koja je decenijama bila pod diktaturom vojne hunte, Grčka ni u ludilu taj novac ne bi odbila. Ogroman procenat novca od kredita bio je raspoređivan mahom po stranim (najviše nemačkim) bankama, koje su taj novac odavno i višestruko naplatile. Ali, na papiru pored imena Grčke i dalje stoji 320 milijardi evra duga. Dakle, krivicu snose i jedni i drugi: Grci, koji su mogli da kažu: "ne, nećemo tolike pare jer nemamo predstavu kako ćemo ih vratiti", i kreditori koji su svoju "velikodušnost" mogli da rasporede na znatno veći broj daleko ugroženijih zemalja u kojima hiljade ljudi svakodnevno umire od gladi. Samo, u Africi nema toliko banaka.

Evroskepticizam buja, i to je činjenica. Usled te buntovničke atmosfere, često se povratak drahme kao valute spominjao kao već "gotova stvar". Ipak, ponovno usvajanje drahme je sve samo ne sigurno. Iako na prvi pogled to deluje kao logičan korak, nije. Da u Evropi ne vlada jedinstvena valuta, to bi bilo moguće. Ovako, s obzirom da Grci nemaju ama baš nikakvu kontrolu nad monetarnom politikom Starog kontinenta, povratak na drahmu vodio bi u hiperinflaciju, vrtoglavo variranje cena sa bezbroj nula... Nešto što su stanovnici Srbije, nažalost, dobro upamtili. Dakle, zaključak je da bi napuštanje evrozone u nekoj varijanti moglo da pomogne u oživljavanju klinički mrtve grčke ekonomije, ali da standardna procedura devalvacije sopstvene valute u ovom specifičnom slučaju nije izlaz iz problema.

Tesno povezane na nekoliko načina, države evrozone na čelu sa Nemačkom svakako će doživeti ozbiljan udarac i pre svega lični poraz ukoliko Grčka izađe iz sistema evra, ali daleko od toga da će se zbog toga evrozona raspasti. Sigurno je da bi se zajmodavci oprostili od novca koji su decenijama ranije sa ushićenjem upumpavali u Grčku, ali nije baš da su zemlje evrozone sirotani koji nemaju za hleb. Najveći rizik i štetu evrozona bi doživela ukoliko bi se Grčka nakon izlaska iz iste stabilizovala i stala na noge. To bi moglo da podstakne i druge dužnike (spomenućemo samo Italiju, Španiju i Portugal kao najveće) da razmotre sličan scenario. Ali, te pretpostavke su na "dugačkom štapu".

Finansijski kolaps, prazni rafovi, nestašica hrane, lekova i ostalih osnovnih potrepština samo su deo jedne, pomalo netačne slike koja se forsirala najviše u Velikoj Britaniji, kao zemlji koja u Grčkoj ima najveći broj turista. Situacija nije sjajna, daleko je od takve, ali nije ni toliko crna. Prva stvar, 60 evra dnevno sa bankomata ne važi za kreditne kartice stranaca. Dakle, nijedan turista neće ostati bez para i samim tim mogućnosti da kupi vodu i hranu. Hoteli i privatni smeštaji na grčkim ostrvima su skoro popunjeni, a nove ture turista dolaze i odlaze. Život nije stao, more i sirtaki su i dalje tu.

Oko ove stavke postoji začkoljica i potencijalna opasnost od pogrešnog shvatanja. Referendum kao takav predstavlja nepobitno najdemokratskiji način odlučivanja. Ipak, konkretno grčki referendum nije baš "običan". Prvo, da bi neko kompletno razumeo šta sve obuhvataju opcije "DA" i "NE", potrebno je ozbiljno, fakultetsko znanje iz ekonomije. S obzirom da je većina Grka sve samo ne skup ekonomskih stručnjaka, epilog referenduma zavisiće od ljudi koji ne razumeju baš najbolju temu o kojoj glasaju, što ih ostavlja ranjivim prema političkom uticaju, kako premijera Aleksisa Ciprasa, tako i njegovih protivnika i evropskih kreditora. Narod je zbunjen i u panici, i samo želi prekid agonije. Međutim, nema tačnu predstavu šta koji odgovor donosi, a šta odnosi.

Ne može. Izašli ili ostali u evrozoni, Grci moraju da shvate da je dosadašnjem načinu života i politici došao kraj. Zamislimo za trenutak da dug nestane. Preopterećeni javni sektor, ogromne penzije i plate bi grčku ekonomiju veoma brzo ponovo povukli na dno, u novi dužnički mulj. Jednostavno, toliko veliki prihodi Grka uzrokovani su stranim novcem, a ne nekom briljantnom ekonomskom politikom. Reforme su neophodne. Najbolje bi bilo da ih Grci sami sprovedu, s obzirom da su one koje predlažu kreditori u sukobu sa zdravim razumom.

An elderly man cries outside a bank in Thessaloniki, #Greece. #photo by Sakis Mitrolidis pic.twitter.com/xmJpIoi5T2

Nažalost, može. Čak je i veća mogućnost da se, bez obzira na rezultat referenduma, stvari drastično pogoršaju pre nego što Grčka ugleda svetlost na kraju tunela. Put oporavka, sa ili bez evrozone, je izuzetno dugačak i posut trnjem.

Nastavak na Blic...