Izvor: Vostok.rs, 25.Mar.2012, 18:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetski potop odložen?
25.03.2012. -
Globalno zagrevanje i postepeno topljenje Zemljinog ledenog pokrivača čine da se podiže nivo vode u svetskom okeanu. Ali intenzivno topljenje priobalnih delova kopna za sto godina ipak je samo jedna crna fantazija, smatraju naučnici sa univerziteta Kolumbija koji su objavili članak u časopisu Nature. Njihovu tačku gledišta komentarišu ruski eksperti.
Klimatolozi govore o mogućem „napadu" Svetskog okeana, čiji se nivo zbog topljenja leda podiže >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << i čini da voda ide u „invaziju" na kopno. Naučnici sa univerziteta Kolumbija nas umiruju: u sledećoj deceniji neće doći do „svetskog potopa". Zemljin ledeni pokrivač – Arktik, Antarktik, Grenland i planinski glečeri – bez obzira na ubrzano topljenje u poslednjih 10 godina ipak se ne smanjuje tolikom brzinom da bi svetski okean „porastao" za nekoliko metara.
Ali je ipak sporno pitanje koliko će njegov nivo porasti do 2100. godine. Ocene se prilično razlikuju: od 10 sm do 1.5 m. Ruski naučnici smatraju da je teško da će se nivo svetskog okeana u narednih sto godina podići za više od nekoliko desetina santimetara. Trenutno njegov nivo na godišnjem nivou poraste za 2.5-3 milimetra, kaže zamenik direktora Naučno-istraživačkog instituta za Arktik i Antarktik Aleksandar Danilov. Razlog za podizanje nivoa svetskog okeana nije samo topljenje glečera, nego i zagrevanje vode u okeanu zbog klimatskih promena, objašnjava Danilov.
Pošto se svako telo pri zagrevanju širi, zbog ovog termičkog širenja neznatno se podiže nivo vode. Taj proces napreduje tokom celog 20. veka (konec golosa).
Prema prognozama okeanologa, ako nivo vode u okeanu bude porastao za jedan metar, poplave prete na primer Sant-Peterburgu, poluostrvu Jamal u Arktiku, Severnoj Nemačkoj i Holandiji, delti Nila i Ganga. U ugroženoj zoni će se naći skoro sve nizije u različitim delovima Zemlje, smatra Aleksandar Danilov.
U tom slučaju trebalo bi da strahujemo za Veneciju, za niska ostrva u Pacifiku – Maršalska Ostrva, Kukova Ostrva, Maldive u Indijskom okeanu. U priobalnom delu poluostrva Jamal ima dosta priobalnih delova koje će povremeno biti poplavljene (konec golosa).
Ali je to po svemu sudeći najpesimističniji scenario. Male su šanse da će se i ostvariti, smatra istraživač glečera, geograf Nikolaj Osokin.
Monitoring stanja ledenog pokrivača Antarktika nas dovodi do zaključka da nema ubrzanog topljenja. Zato nema izvora iz kojih bi se mogle pojaviti tolike količine vode koje bi dovele do podizanja nivoa svetskog okeana (konec golosa).
Ne bi trebalo da zaboravljamo da i sami zakoni prirode unose ravnotežu u tu situaciju. Nikolaj Osokin nas podseća da se uz podizanje temperature takođe povećava isparavanje vode sa površine svetskog okeana, što znači da bi se u tom slučaju usporilo podizanje njegovog nivoa.
Za sada nema razloga za paniku zbog podizanja nivoa vode u okeanu – to je zaključak naučnika. Pre bi trebalo obratiti pažnju na jednu drugu opasnost, a to je povećanje razornosti cunamija i tajfuna. Pre godinu dana cunami i zemljotres u Japanu su odneli desetine hiljada života. Godine 2004. cunami u Indijskom okeanu bio je još razorniji – poginulo je 270 hiljada ljudi. Jedan od najrazornijih tajfuna je Katrina koja je 2005. pogodila Nju Orleans.
U budućem će broj takvih ekstremnih slučajeva interakcije između atmosfere i okeana biti još veći, upozoravaju naučnici. To znači da će čovečanstvo morati da se prilagodi prirodnim promenama i da se bolje brani od „napada" okeana. Na primer, tako što će graditi kvalitetnije zaštitne konstrukcije.
Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti
.jpg)
